Pravi odgovor na pogrešno pitanje

Neću pričati o apstrakcijama. Samo o opservacijama. Na žalost svaki put kad me čitaš znam. Znam tačno koliko puta si ukucala moje ime.
Ako se pitaš, da,volim te svim svojim bićem i svakom ćelijom. Volim te kako si sanjala. Volim te toliko da bih prešao sve. Mora ili planine. Peške i rukama.
Ali jedini tren kad sam istinski sretan je kad se setim svega.
Legnem sa drugom i varam te.

Olgina poslednja noć

Odlučio sam da o ovome ne pišem neko vreme. Ali prošlo je valjda dovoljno.
Olga je bila bolesna duži period.
I dalje mi je teško da pričam o tome. Nekako se osećam kao da je još uvek tu negde. Da će iskočiti sa bojicama i vući me za rukav da crtamo poljanu. Sad mi je smešno i slatko kad se setim. Pola lista plavo,pola zeleno. I sunce.
Ali je bilo teško gledati je kako nestaje.
Poslednje veče smo proveli gledajući tv. Nije joj se spavalo. Trebalo je da je vodim u vrtić ujutro prvi put, ali znaš već kako je sa tatama i ćerkama. Kad napravi onu molećivu facu,razoruža te. Ma nema teorije da kažeš ne. Iz najvećeg besa te probudi.
Najzad je zaspala oko ponoći.
Dovršio sam picu i pokrio je.
Bila je prelepa. Volim sto mi je ostala takva u sećanju. Spokojna.
Zaspao sam pored nje,držeći je za ruku. Ili je ona uhvatila mene. Ne secam se.
Secam se da se nakasljala tokom noći. To je poslednje čega se sećam.
Ujutro sam osetio da joj je ručica bila hladna. I tad sam znao. Dugo sam čekao to.
Olge više nije bilo.
I morao sam da shvatim da je vreme da naučim da živim sam.
Ispočetka.

Sat vremena života

Odgovorio sam na poziv, ustao, još uvek nesvestan veličine toga šta me čeka kad budem došao. Umio sam se, dobro se zagledao u nabubrele oči u ogledalu i zastao ophrvan mržnjom prema tebi. Obukao sam svoju najdražu odeću i navukao prugasti duks, za slučaj da ti bude hladno.Dok sam vezivao pertle, pokušavao sam da se setim kako izgleda vezivati ih nekom drugom. Desna ruka je opet počela da se trese. Nisam siguran da li je zbog propalih nerava, ili zbog nerava.
Zatvorio sam vrata stana i krenuo. Bilo mi je potrebno neka tri sata da dođem.
Čuvar mi je dao crnu nalepnicu, da me neko ne bi zaustavljao kroz hodnike. Stavio sam je na srce, kao da mi je neko drag umro.
Sedela si na klupi, melanholična i otuđena, kao da si nesvesna da imaš još sat vremena života. Zaustavio sam se, okrenuo glavu od tebe, i progutao knedlu. Koliko te samo mrzim, da možeš da osetiš, zaplakala bi.
Ali imaš još samo sat. Šezdeset minuta. Par parova hiljada dahova. Otkucaja srca.
Koje ćeš provesti sa mnom.
Zakoračio sam odlučno, kao prvi put. Opet.
Seo pored tebe i zagrlio te snažno. Znam da te je zabolelo, ali i da nisi želela drugačije. Nikad ništa sa nama nije moglo biti obično.
Poljubio sam te u obraz i osetio ukus tvoje suze. Pluća su mi se zaustavila u najdužoj sekundi u životu.
Prošla si mi rukom kroz prljavu kosu i nasmejala se.
Poljubio sam te u usne, pogledao te u oči i rekao ti da će sve biti u redu.
Mržnja je samo kuljala.
'Ne brini ljubavi,', rekao sam:'samo sam kratko bio nestao.'.
'Ostajem tu.'.
Nisam bio svestan da smo u toj suzi, tom zagljaju, tom dahu, toj rečenici, proveli sat vremena.
Došao je čuvar, uhvatio te za ruku, i odveo.
Ja sam ostao da sedim u prugastom duksu koji si volela, iza rešetaka.

Sila

Da si me volela, krenuo bih u oluju zbog tebe.
Jer si drugo volela,pokrenuo sam oluju prema tebi.

Plaćanje računa

Kaže Mare pre neki dan da je moja kravata kompromis sa korporativnim privatnim sektorom u kom živim ovih dana. Da sam i dalje ono dete parka i parka. Ali sad imam da plaćam svoje piće i da počastim.
No,volim kravatu.
Nije pitanje nije toga šta, već kakvo je to sto volim.
Kupio sam patike prošle godine. Pukle su mi posle nedelju dana.
Imam iste martinke 9 godina. Mnogo su prošle. Dva puta menjan djon. Nisu oprane nikada.
Druge sam čuvao. Ali te nisam.
Imam dva para starki, ni jedne nemaju ceo đon.
Imam jednu kravatu koju stvarno volim. Ima jednu manu i samo zato je volim. Druge mi bolje stoje. Ali ona je ta.
Pretpostavljam da volim falične stvari jer imaju karakter.
Valjda se osećam manje usamljen.

Šta posle besa?

Prošlo je valjda dovoljno vremena. Nisam siguran da sam naučio biti samim. Niti da li sam samo otupeo ili jednostavno znam da sebi nikad više neću dozvoliti neke stvari.
Znam da mi je Srbija postala tesna.
Da se radujem budućnosti više no što žalim za prošlošću.
Da sam postao pažljiviji i odlučniji.
Da se plašim na drugačiji način nego ranije.
Da opet mogu da pogledam u nebo.
Nisam siguran da li shvataš koliko dugo fizički nisam smeo to da uradim.
Ali sad to radim stalno. Pre par dana sam primetio.
Svidja mi se gde sam. Čekaju me neke lepe promene. A jednog dana možda dopustim nekom da ih podeli sa mnom. Ali ne još.
Najzad mogu reći da sve što postižem u životu jeste isključivo moje dostignuće. Dobro i loše. Ali je moje.
A to je neprocjenjiva sloboda.

vitamina d

Naučio sam da se radujem malim stvarima. Da živim dan po i za danom. Prethodnih godinu dana je bio jedan dug, težak i turbulentan period.
Proces samospoznaje i suočavanja sa svojim demonima,mirenje sa time šta sam radio,kome i zašto. Naučio sam da se posmatram iz perspektive van sebe.
I počeo da radim opet na onome što me ispunjava.
Najteže je bilo pomirenje sa sobom. Mislim da to još uvek nisam uspeo. Ali bar znam gde leže problemi. I znam koje su mi greške. Znam da nisam dužan da se dopadam. Ili da ispunjavam očekivanja. I šta zaslužujem,te da se za manje ne vezujem.
Dug je put od onoga kakav sam bio.
Sad sve razumem bolje. Ili bar vidim čišće. Nije nestao onaj Ivan. Samo je bolji. Bolje.
Moj put je bio teži od prosečne osobe sa Graničnim poremećajem jer se ispostavilo da pored toga imam poremećaj endokrinog sistema. Nekome ko je nestabilan emocionalno ne ide u prilog disbalans hormona. Što je objasnjavalo zbog čega nisam napredovao očekivano sa psihoterapijom.
I prihvatio sam činjenicu da je sve to deo mene. Nešto što me je oblikovalo i učinilo ovakvim.
Ako nista drugo, lakše mi je.

Definicija

Beskonačnost je najveći broj zamisliv plus jedan.
Beskonačno je osećanje.

zašto je teško biti zapamćen

Mislim da ne prođe dan da se ne zapitam šta sam uradio u životu. Naučio sam da se tešim sopstvenom nekonvencionalnoscu, ignorišući sva mora svakodnevne apologije kolotecine konformizma u korist besa koji ispoljavam nad slabijima. To me jednostavno čini lošim čovekom. 

Ako budem imao sreće, biću zapamćen. Verovatno kao sinonim za ono što je moglo biti bolje.

Ali pravi test nečije izuzetnosti je ustati u avionu. Kad se još uvek niste oporavili od poletanja. I biti bitniji ili zanimljiviji od filma koji se pušta u tom trenutku. 

Ja znam da bez dileme ne bih bio.