Ovo je moj kraj puta kao pisca,ako je moguće ovaj izlet posmatrati tako.
Želim da vam se zahvalim za čitanje. I sugestije.
Ideje.
Bilo je uzbudljivo.
Preko 300 naslova.
Na žalost, ne osećam više tu želju da se ovako dam svetu.
U meni se nešto konačno slomilo.
Odoh da tražim šta.
Zbogom, Tijardović
Mislim da ću pestati da pišem. Mnogo je buke. Retko čujem samog sebe. Sve mi je teže da se koncentrišem na ono što je bitno. Kao da na koncertu slušam svoju muziku sa mobilnog,na jeziku koji ne razumem dovoljno. Bez osobe čiji savet bih poslušao. Sa pićem koje znam da bi mi štetilo.
Nemam više samostan u koji bih se povukao. Izgubio sam tu bitku.
Ni hrabrost da se bacim kako sam znao i umeo.
Poslednja rana je bila dovoljno duboka očigledno.
Slomile su me prošle godine i prošle želje. I ovo sto sam rekao je sa zadrškom.
A tako se ne piše.
Hvala vam.
