Udav

Planirao sam da ovo napišem na ćirilici, ali onda shvatim da je to poprilično redukciono pismo.
Stoga ću pisati ovako.
Dakle, ovo su neka od mojih iskustava iz kojih ću crpeti svoje potonje stavove.
Zatekao sam se u zemlji, teritoriji, geografskoj odrednici koja je pogođena prirodnom nepogodom. Svi smo toga svesni, neki direktno pogođeni, neki pogođeni samom činjenicom da se to desilo.
Bio sam na Savamaloj u izgradnji nasipa, dao sam doprinos koji sam mogao, ili bio voljan da dam. Kako ko želi tumačiti. Ali, otišao sam, odradio deo posla.
Kasnije te večeri sam se vratio da vidim šta se dešava, nasip je bio poprilično gotov, tu je bila neka ekipa. Nikog nisam znao, pa sam odlučio da ću dalje. Svratio sam pored vajnih klubova poznatih stoci koja se tamo zatekla tu subotu na nedelju. Ja sam bio relativno čist. Ali ljudi koji su se vraćali nisu.
Ali smrad nije dolazio od njih već od ekipe ljudi koja se našla ispred klubova u blizini tramvajske stanice kod brankovog mosta. Ti ljudi su se podsmevali i dobacivali dobrovoljcima, onoj šačici koja je prolazila na putu ka kući, pretpostavljam. Taj snishodljivi etos hipsterskih idiota koji za bilo šta sem sopstvenu samobitnost nije sposoban.
Tako da ću se osvrnuti na jedan post sa fb drugara Ivana Vlajića, u kom kudi momke koji ukradu lopate sa nasipa. Dragi prijatelju, u tvoju dobru nameru zaštite svojine grada, iako upitno jer se ne zna da li su te lipate koje si video možda privatna svojina, ne sumnjam, moram podržati one koji ukradu, jer je meni bilo jako žao što istu tu lopatu nisam imao pri sebi da bar jednog ulickanog kretena ne odalamim tom lopatom i uništim izlog kluba. Bilo kog.
Dalje, dušebrižnici koji u napadu pseudohumanosti pokušavaju da skrenu svu efektivnu energiju na društvenim mrežama u pravcu taksativnih spiskova sa ciljem maksimalizacije profitabilnosti napora da se baš njima ne desi sranje nek se jebu. Kao da slušam Pičkoustog kako govori ostaloj deci u Vladi:'Tišina, da reč nisam čuo!'.
Ono što ostaje kao činjenica je sledeće. Ako je reforma pravosuđa odrađena u pravcu nezavisnosti tužilaštva i sudova, najmanje 5 ministara će se naći pred sudom za kršenje Ustava, opstrukciju sprovođenja mera vanrednog stanja, dovođenje u opasnost civilnog stanovništva, remećenja javnog reda i mira, izazivanja opšte opasnosti, te naravno krivične odgovornosti za smrtne slučajeve i nestale. Ako ne, onda ministar pravde jeste dužan da da ostavku. Deo problema je taj sto Selaković jeste jedan od pet ministara koji se moraju naći na sudu, a isti je direktno učestvovao u reinstalaciju dela sudija koji su povučeni u jednako neustavnom delu prethodne garniture.
No, bilo kako bilo, ovo nije pravna država. Premijer je ratni haver šovinističke pozadine. Ministri su redom ljudi poznati ili kao nesposobne lutke, ili ljudi koji su jednostavno prodali sopstveni narod radi svoje funkcije. Nema veze, zato i jesu u situaciji da im Tadić daje savete kako da se izvuku piarom.
Koji će biti epilog?
Videćemo. Znam kom se ja nadam.

Preplava

Svi pričaju o tome kolika solidarnost se prikazala ovih dana. I divna je. Veličanstvena. Neosporna. Video sam Cigana kako naređuje ekipi u kojoj je bio bar jedan iz Stroja. Mislio sam da takav prizor neću videti,pa ni na gradnji nasipa.
Ali,nekako me je više pogodila suština pustoši koja je ostala iza svega. A još nije gotovo.

Moj najveći neuspjeh,ja

Jedina osoba koja je uvek,sta god birao i sta god radio, ostala uz mene. Jedina osoba koja je sve moje najgore pregrmela zajedno sa mnom. Jedina osoba koju sam mogao tretirati brutalno i najstrašnije,a sledeći tren očekivati da me zagrli i podeli koren moje tuge. Jedina koja me je čekala kad god i kako god došao. Jedina prema kojoj sam se ponašao samo onako kako nije zaslužila. Jedini pravi svedok toga koliko gresan mogu biti. Jedina osoba koja je u prkos svemu uvek videla nešto u meni. Jedina koja je stala ćutke uz mene dok uništavao sebe,da bi me jednostavno i kao da je to potpuno prirodno sakupila i vratila na mesto. Jedina koja je stala pored mene onda kad sam je najviše povredjivao. Jedina koja je imala svako pravo da digne ruke od mene. Jedina koja bezuslovno nije.
E,to je moja mladja sestra.

Besmislenost

Večeras sam saznao za tri gubitka. Ni jedan neću spomenuti. Ali ću jedan izdvojiti. Samim tim obesmisliti ovaj post.

respect my authority

Bogu božije. Caru carevo. Bog je izmišljen. Car je postavljen.
Autoritet su iz nekog nepoznatog razloga oba. Strah od kazne. Božije ili državine. To je ono što je glavni pokretač društva u kom participiramo. Ne pohlepa. Strah.
I sam sam pao pod pritiskom tog straha.
Umesto da sam sebi budem najbitniji autoritet, pristao sam na dehumanizaciju i pretnju.
Kriminal je postao jednostavno sinonim za greh. Ne kradi, ne ubij itd. Ćuti. Sem ako država ne kaže da je u redu. Onda to više nije kriminal, još manje greh.
Šta ako država greši?
Da li je toliko lako poverovati da su oni koji imaju vlast, a ne ovlašćenje kako bi bilo logično da je, najbolji? Da li je to stvarno rezultat meritokratije?
Da li stvarno postoji razlika između poslanika koji arbitrarno krade novac iz 'zajedničkog budžeta' povećavajući svoju platu i omogućavajući sebi da uštedi neuporedivo lakše od ostatka ljudi i čoveka koji danas ukrade hranu ili novac da bi preživeo? Smatram da su obe kategorije lopovi. Ali prema jednom mogu imati poštovanja. Jer zna da je to što radi ne dobro po nekoga drugoga.
Zašto Miškovića sprovode u odelu i objavljuje se njegova molba da ima drugačiji status po medijima, dok običnog momka ili curu sprovode kao najstrašnije zločince?
Država je navodno ona koja je fer. Ali država nije slepa, svakako vidi mene drugačije od onih koje su birali. I kakav je to uopšte izbor?!
Ja ne govorim drugim ljudima kako moraju živeti. Ali glasači govore meni. Glasači su ti koji meni ograničavaju slobodu svaki put kada participiraju u predstavi koja se zove parlamentarna demokratija. Tu slobode nema. 4 godine novog zatvora, samo se menja tamničar.
Zašto je u redu ići u rat ako je ubistvo greh, a crkve nikad ne osuđuju koljače mladića koje zovemo vojnicima? Zovu ih braniocima.
Zašto verujete vladi?
Šta je vlada učinila za vas?
Šta vam je učinila nažao?
Zašto odvajate državu od sopstvene okoline kada ste okruženi rezultatima njihovog parazitskog života?
Kako se ulazi u tu politiku?!
Zašto ja nisam ušao u to?
Zašto dozvoljavate da vam se svaki dan servira da je zakon države onaj koji morate poštovati?
U kom trenutku je slepilo zvano 'Uzoran građanin' postalo vrhunska vrlina?
Sokrat je skončao zbog toga, tako kaže legenda, što je u prkos svesti o lažnim optužbama odlučio da popije otrov jer je država vrhunski autoritet.
To je pravi rezultat parazitske klase koju zovete Vlada. Smrt jer je jedan Đilas, Vučić, Krkobabić, Dačić ili sličan odlučio da to mora biti, krijući se iza zakona.
U ovoj zemlji je pre par decenija bilo građanski uzorno prijavljivati komšije Jevreje koji nisu nosili obeležje.
Jel zakon nepogrešiv?
A država?
Da li je svaki život svet i vredan jednako?

Da nestane Predsednik, Premijer, Ministar, da li bi to išta promenilo u vašem životu?
A doktori?

Šta je onda zapravo autoritet?
I koga zapravo treba slušati?

Terabajti

Reci nemaju konkretnu vrednost? Ni emocije? Ko kaze?
Godinu ipo dana daha je stalo u 37 kilobajta.

Imati

Imam tri veze.
Dve ljubavi.
I samo jednu želju.
Da probam opet.