Volevo

Voleo bih da me razumeš. Ušla si u moj život. Čula si koliko nisi smela. Ali si ostala. I rekla mi da ti nedostajem uz. Koliko i ti meni nedostaješ uz. Nekad jednostavno postoji uz.
Ja tebe razumem. Ne samo zato što te razumem.
Ti conosco. Mi manchi. Mi piacci. Ti vorrei. Non mi frega se non scrivo bene.
Voglio dirti che mi mancha tuo voce. Che sento. Che sono tuo uomo.
Che mi sembre formiliar tutto.
That I don't care about gramar.
I care about you and how you see me.
Solo per te voglio essere grande. Se tu non mi vede grande,non esisto.
Se tu non sei la prima persona che dico la prima cosa che mi ha secusso,non e importante.

Sono tuo.
Ivan

Nepoznanica i trenutak udarca

Postoje trenuci kada se osećamo najlepše. Kada smo voljeni van svih parametara merljivih brojkama. Kada beskonačno nije opisno stanje. Kada dodirujemo visine iznad visokog. Kada osećamo podvojenost jer jedno ja to ne može podneti.
I postoji mrak. Dubina. Ravnica. Materijalna tačka u koju se pretvaramo u trenucima kada bismo da ne postojimo.
Postoje trenuci.
Ljude i okolinu shvatamo olako.
Ja je shvatam olako.
Do trena kad se meni ne desi,sebičan sam do suštine. Egocentrik.
Svi smo,pretpostavljam.
U trenucima,zli smo. Zao sam. Do suštine.
A onda mi se desi onaj trenutak.
Kad je osoba koju sam shvatao olako i u besovima terao,u trenu nestane.
Do tog trenutka sve je statistika i izveštaj u novinama.
Crna hronika ili tabloidna narikača.
Nije neprihvatljivo što ljudi nestaju u trenucima. Neprihvatljivo je što dopustimo da toliki treni prođu u nepromišljenosti.
I onda se desi taj jedan trenutak.
Koji traje večno.

Ovo posvećujem jednom Milanu iz Pančeva i Stojanu, najboljem prijatelju svoje prijateljice

Novogodišnje rezolucije,161x161191231

Dragi i drage.
Počela je nova godina. Svašta se izdešavalo u prošloj. Početak je bio užasan,ali je iz toga nastao jedan toliko dobar vic i niz fora koje su jednu sramotnu epizodu mog života pretvorile u niz epskih smejanja. Ovom prilikom bih pozdravio Džeja Ramadanovskog, devojku u crvenoj haljini (da znaš da si i ove godine imala dostojnu zamenu,uz pesmu koju sam ti pevao na karaokama,uz,random prekid u sred numere,jel je red!),Milicu,koja se nije javila u prkos Maretovom i mom obećanju da nećemo zajebavati Džeja što je nizak,Kristinu iz Fenixa,žao mi je što te nisam vozio gajbi za dejt,ali vam želim sve najbolje za novopečenu prinovu,kao i sve ribe koje su u novogodišnje veče onomad isprozivane kao kurvetine,što ove godine niste!
Godina se nastavila katastrofalno,dotakao sam prilično duboko dno,ali evo,sad sam se vratio.
Druga polovina godine je prilično dobra.
Ovom prilikom ću šautautovati svoje bromastere Sofokle,Tukidida,Mariju-Maru Marjanović-Milosavljević,Danijela,Bikstera,Cecili,Sandru,Aleksandru,Draganu-Gagu-Majku,Dareta,Micka,Emu-Abe-Majka,Darija(opskurnog Taljana-ruke dalje od Dalmacije!),Teu(jednu istinski divnu majku),svoju bivšu devojku Tamaru(koja je pokazala da je stvarno veliki čovek kad sam ja veliki kreten),brata Macica,Andreu koja više nije tu,Luku(koji ne znam zašto mi se i dalje obraća i veruje u mene),Matiju(iz istog razloga),Alexu(jer će mi pričati na sahrani),Lakija i Ivanu,Bokiverzum,Blizance,Slovenca,Komana,Ksenju,Soneta,Draganu,Ivanu što je osla iz firme,ceo prajd,Jurcica,Ćurčića,Policiju i Vučića.
I mnoge druge.
Ali,početak ove godine je prilično epik.
Osećam se do jaja,izgubio sam dva psihologa,ali i dalje sam do jaja.
Izašao sam u klub i proveo se super.
Poseban pozdrav curi iz hodnika wc-a.
Seleni auguri e grazie per essere piu bella ragazza italiana che o visto. E per parlare con me.
Bratu iz Orla,merci pour ecoute mon francais terible,quand j'ai boit trop.
Adiju za bahassa indonesia.
Nade za egene i povelajte(vakcina je mama!!).
Hvala Vladi Srbije što me je podsetila da je najbitnija stvar ove godine da obnovim putovnicu.
Hvala mojima što su me napravili.
Hvala onoj devojci onomad što si na keca uradila ono pa sam ja zamalo ostao bez oka od sreće,znaš ko si.

Najzad,svima koje nisam spomenuo,a treba.

Želim da se zahvalim bogu evolucije. Mami,bratu Maretu koji je uvek bio uz mene,Nini,Mariji iz Zemuna na suludom dupetu.

Znajte da ste doprineli svi ovome.
Želim vam da budete sretni kao ja sad,da budete radoznali,antifasizam na prvom mestu,da me čitate.

Želim i da se zahvalim Aleks Marković. Ono od pre koji mesec,nema veze više,sve kul.

Bratu Jolu što izgleda ko čiča glisa sa sisama,duvaj ga logoraš.

I iznad svega,Dance,jer je car i mali Princ.

A ostali,šta da vam kažem,sem,radno,u nove pobede.
I iznenadite sebe.

Sretna 2015.

I...

...da, znam da čitaš.
I da, želim da znaš. Da sam sretan. Da te se sećam. Da te razumem. Da te poznajem. Da si mi najbitnija osoba u emotivnom životu. Da si me mnogo toga naučila. Da se nadam da si sretna. Da znam da nisi. Da mi je žao neizmerno. Da ne prođe dan da te se ne setim.
Da sam naučio da prolazim pored tebe kao da te ne poznajem.
I da mi je drago što si i dalje toliko zaokupljena sobom da ne primećuješ da si me očešala ramenom.
Da, znam da čitaš.

Zatrpana istina i zvonce života

Ceo grad se pretvorio u jedan veliki obris. Sećanja, sećanja, samo sećanja. Auti su postali potpuno nebitni. Pešaci nikada nisu ni bili. Oni se okreću, jer misle da žive u trenutku. A ne shvataju da su već odavno mrtvi. Žive od pozajmljenog vremena, pozajmljenim novcem.
Zato volim groblja. Iskrena su.
Ne brinem o novcu, on će uvek biti tu. Ne brinem ni o tuđim emocijama. One će uvek biti tu. I nije bitno šta drugi misle o meni. Drugi će uvek biti tu. Osim jedine dve osobe koje me znaju. Obe su otišle da se nikad vise ne vrate.
Oni koji misle dobro o meni će biti zadržani.
Oni koji me znaju, otići će.
Oni koji moraju da ostanu, će kad tad saznati.
Do tad, ostajem tu. Zato volim groblja.
Iskonska su.

Posveta Uni Rodić u noćnoj

O hostovi, braco hostovi

vi ste u monitoringu mostovi

　

Tako sivi, veseli, crveni

od milošte vas zovemo dete

　

nije bitno što se ne rimuje

da vas digne, Una tu je

　

sve je u redu, buji paji

operater neće da zataji

　

O hoste, oooo hoste

vi sa druge strane, ko ste

　

nekada si veseo, sa procentom lepim

nekad me zajebes, pa bih da te klepim

　

ali ne smem, ode pola plate

uzalud bih bacio sve radne sate

　

o hoste, djubre belosvetsko

umetnosti ružna, štiti te unesko

　

hoste, hoste, zauvek smo skupa

al te ne vodim, tamo gde je klupa

　

zato sto si takav, a volim te takvog

plaćaš mi struju, vodu, od šljiva slatko

　

e, minut do osam, moram sada ići

ti ćeš me već sutra brže bolje stići

　

ostani mi dobro, na sva četri ekrana

posle noćne dvanaestice, i pivo je hrana

　

laku noć deco

Parafraza i sinteza

Rekla je:"Zamoli me,možda ti je ispod časti. Gde me staviš,tu ću rasti. Za deset godina,sve će pasti. Za deset godina,biću ja,a bes ti.".
"Dao sam ti da me zgazis."
Pogledala me je tim krupnim zelenim očima. Rekla zbogom dok sam odlazio. Nisam se ni okrenuo da vidim taj osmeh olakšanja.
"Napraviću ti pakao od života.","Znam",odgovorila je. Poljubac,sreća. I počelo je.
"Ostajem tu",rekla je. U prkos svim pokušajima,pronašla me je. Rekla je,"oprostila bih ti sve,samo me pusti da te volim do kraja života".
Šamar. Suza. Pognuta glava. Krv.
Njena Moskva. Moj beg u sebe.
Ne znam ko je otišao dalje.
Rekla je:"Da si sačekao,video bi da ti ništa loše nisam želela.".
Da je bila brža,znala bi da je čekanje već dovoljno.
Rekao sam.
Ne.