Ivan

Ivan je bio cudan lik. Cela ova prica je u proslom vremenu jer Ivan iako nikad nije umro, na neki nacin jeste. Postojala su dva Ivana.jedan pre i onaj posle Ivana. Uvek je posmatrao stvari iz neke dijagonalne perspektive. Ako bi ih uopste video posto nista levim okom nije video.
Od sstarta kraja, Ivan je bio ostecena osoba.Jednom je neko lepo to rekao, polovan. Njegovo centralno odrediste je uvek bilo nekako zene, alkohol i adrenalin. Ljudi koji su ga poznavali su mislili da voli anatomiju i medicinu, a zapravo je samo gledao kako da ukrade adrenalin iz bolnica i kola hitne pomoci.
Taj Ivan od pre i onaj od posle su se cesto svadjali, pogotovo oko devojaka, jedne konkretno u svakom trenutku, te oko toga da li da se obrije i osisa i da li da ostane to trend ili ne.Bio je covek iznenadjenja i nedostatka istih. Iznenadjivac je ljude iznova time da ispod brade zaista ima lice, a postojan je bio u tome sto je svako mogao od njega da ocekuje sve sem ocekivano.
Nije bio druzeljubiv, iako se druzio sa mnogima, al nikad ni sa kim.
Cesto su ljudi mogli da ga ne cuju kako peva u tus kabini, prourokovano uglavnom time sto nije pevao.
Ali u jednoj stvari je bio konstantan. Posveceno je belezio dogadjaje svojih prijatelja. I onog tamo u lokalu i onog drugog.
Onog u lokalu je upoznao kad se lokal otvorio, mada on kaze da je bilo ranije, dok je ovog drugog upoznao na nekom fakultetu kad je dosao da uteruje dugove pa promasio godinu, mesto i vreme.
Prica se da je voleo Balasevica dok isti njega nije voleo posto nikad za Ivana nije cuo. Mada sam potpuno siguran da je Balasevic cuo za nekog Ivana nekad. Ali ne ovog.
Prica se daje imao cerku koju je izmislio sa zenom koju nikad nije imao, ali iako ga danas nema, mozda se desi da se ta neka mala izrodi. Kolaju price da je sad sretan, samo drugacij i da je negde u Valjadolidu kraj Bruneja, ili pak u Batajnici. Spor je nastao posle njegove smrti oko tumacenja da li je govorio cirilicu ili ne.
Sve u svemu, jedna generalno siva osoba poznata po tome sto je cesto umeo da bude zbunjen i u razgovoru prekinut olako. Najcesce samim sobom.
Al sto je imao lep rukois...

usrana motka i kolac

22.6.1389., Laki je otisao na njivu da posmatra travu oko njive kako raste. Iznajmljivao je od nekog Lazara sto nije mogao svaki dan da dolazi iz Kraljeva, pa je tako davao u najam da neko obradjuje da ne propadne. Ali Laki je nije obradjivao vec je zeleo da ime gde da legne da ne povredi travu. I bilo mu je okrutno da udara konje, posto nikad nije bio svestan svoje snage. Emdjej je kopao par kilometara dalje kobalt jer je negde cuo da je to 'next thing', u nadi da ce moci da promeni posao dotadasnjeg glasnogovornika zvona mesne crkve. Ivan je isao u nocnu smenu da odradi sat vremena odmora od pre 4 godine.
U nekom trenu neki cica prodje pored Lakija i iz najbolje namere ga preskoci i time mu izgazi travu, tacnije jednu konkretnu travku koju je laki poslednjih 20 minuta pomno pratio. Ali, kako i kasnije u Kasmiru, nije mu dalo mira, morao je da ubije cicu. I dan danas se pravda da ga ne bi ubio da je bio zena. Ono sto tada niko od nas nije znao je da je taj cica nosio ugovor o pravljenju zemljanog puta koji bi spajao tu njivu i jednu drugu u blizini. Ugovor sklopljen izmedju tog nekog Lazara i nekog Osmana Murata ili Bajazita, ne secam se.
Ono sto se posle desilo je niz konjanika koji su trcali po tim njivama, sto je Lakija jako nerviralo, ali mu bar nisu dirali travu. Sve do jednog koji je eto, da kao ne bi pavio problem kao ostali, prosao travom. I odubi mu noktom Laki glavu i posalje sve na konju truplo dalje. To je pokrenulo lavinu problema jer je Taj Osman dosao sa vojskom nekom i poceo da vice po selu kako ce da uzme sve njive u kraju. Kako bi to Lazara ostavilo bez mesecnih prihoda, ovaj je okupio ortake iz kraja i pozvao Saljimijeve, kao i Kotromanice i koji su zvali Tomislava, Kresu i Ladislava sa svojima, i 28.6., nastade pokolj!
Ovi Osmanovi udarise ko da je rat ebote!
Sjebali Emdjeju zvono i ovaj nemajuci kud prikljuci se Osmanovoj ekipi er su davali hranu ako uzmes oruzje, ali je ceo rok slluzbe proveo u sektoru za nadgledanje letenja strela, civini sektor.
Ivan se zapio Sa Brankovicem, pa je po obicju zakasnio, Dok je dosao, sve je bilo gotovo.
Posto e bio bas pijan, otisao je da spava, a Vuka su navatali i poceli da zajebavaju da je peder jer im je Ivan uvek bio sumnjiv na tu stranu. Kao Isus. Ima samo ortake, kapiras?
Na kraju je Laki ostao pod Osmanovim ugovorom da gleda travu, uz povecanje nameta a Emdjej je poginuo kod Mohaca 1395. dok je pokusavao da pomirise motku ciji je jedan kraj bio umazan u balegu a drugi cist, pa je od umora resio da umesto da jednostavno okrene motku uzme i iz higijenskih razloga krene da guta celu motku sa ciste strane, ne bi li mogao da pogleda izbliza sta se desillo sa stomakom njegovog ata Ratimira. Na kraju je od nelogicnosti umro na takav nacin da je inspirisao kriminalnu grupu u koju se Osmanova zaostavstina pretvorila da ubija svoje ekonomske protivnike. Tako su vam inace nastali izrazi Kolac i Usrana motk.
Ako niste znali.

Laki

Laki je fascinantna istorijska ličnost. Pre svega jer je rođen u budućnosti, sa samo jednim plućnim krilom, Ali, kao dobar frajer, uspešnim modelingom je uspeo da natera svoje telo da mu stvori još jedno plućno krilo. U 24. veku je patentirao terapiju duvanskim dimom, ciji se poceci mogu pronaći u drevnom 20. veku, u Indoneziji, rizičnoj državi za manuelne transakcije na bankomatima koje se vrše bez očitavanja čipa, ruralne tehnike zaštite u vreme Lakijevog rođenja. I u trenutku rođenja Lakijevog, sporenje oko trenutka rođena je postojalo. Tako da nije čudo što polemika postoji i danas, daleko pre toga.
Odrastao je na raznim mestima u svom stanu, izbegavajući kontakte sa ljudima iz osnovne škole, pre svega zato što su bili po njegovom mišljenju suviše nepopularni  prema njemu. U prkos tome što ima svetle oci, karakterišu ga taman pogled i svetao obraz poput đona.
Par stotina godina pre svog rođenja, otvoriio je lokal Gnezdo u partnerskom odnosu sa paralelnim univerzumom koga je jedna Eni prozvala Bokiverzum. Bokiverzum je tokom jedne nužde inače stvorio trol.
Laki je toliko živeo u tom lokalu sve do pojave Emđeja i Ivana da život nije spoznao do svoje prve smrti. Neki kazu da je paradoksalno to što neki kažu daje umro pre svog rodjenja. Ali je simptomatično i to što upravo ti Lakija ne znaju, niti su ikada čuli za njega. Što objašnjava činjenica da će se roditi tek u dvadeset četvrtom veku.
Ivana je upoznao tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, kada je isti odlučio da mu se popne na glavu. Na četvrti sprat. PTSTD koji su obojica nosili još od vijetnama nije preterano pomogao tokom nerijateljskih utakmica basketa u kojima ni jedan od njih dvojice nije efektivno učestvovao koliko su pokušavali da izbegnu sopstvene sudare, da ne bi otkrili da su oni zapravo ključ za fisiju. Čovečanstvo i transnacionalne kapitalističke kompanije jos uvek nisu spremne za energiju na kojoj ne možeš podići maržu.
Emđej je upao u priču početkom 21. veka, tokom pobune u Grčkoj, kada nije znao da se to događa tamo. Ušetao je u Gnezo tražeći metlu, ali kako je star u kolenima, nije uspeo da razlikuje logo kafića i slamu na metli.
Laki je sa druge strane pomislio da je metla ušetala u lokal i da je ključni momenat čovečanskog napretka u pravcu fisije došao,te je brže bolje zvao Ivana da dođe da otkriju svetu tajnu besplatne energije Vinči. Ivan je došao uhićen, da bi zatekao Lakija koji je Emdjejem počeo da briše pod i da se udvara njegovim patikama. Malo zbunjen, upitao je Lakija šta radi, da bi ovaj odgovorio da je došlo to vreme.
Ivan je zakolutao očima, ali pošto ima sitne oči, to niko nije primetio, pa je Laki pomislio da ovaj samo zuri u njega i njegovu wannabe devojku. Da je video, spustio bi Emđeja i okrenuo ga na pravu stranu, započeo fisiju i time bi istorija otišla na pravu stranu, kao i Emđej. Ali, posle jedne pijane terevenke, Ivan je zbog opklade pipnuo Emđejev kurac, na sta je Laki popizdeo, a glava, u kojoj se nalazio drugi element za uspešnu fisiju, mu je eksplodiralala, time i šansa za čovečanstvo i bezmaržnu energiju.
Od tad je Laki kapitalista.
Ali dobar otac. Uglavnom jer nema dece.

Emdjej

Negde oko prvobitnog Bozica, u aprilu 1916. godine, Emdjej se obreo u sred razgovora izmedju pobunjenika Irske, pobornika republike sa jedne strane i tada vec propadajuce imperije Britanije, sa druge. Posto je Emdjej vatreni navijac svega iz Resnika sto je sportski neopopularno, odlucio je da mu je pun kurac Irske i krompira, te se vratio u srpski Meksiko, Resnik, najseverniju tacku kaloricne Sumadije. Tu je ostao do svoje pretposlednje smrti, do nedavno. Dok je obitavao u Resniku, Emdjej je voleo da provodi u parku vreme sa ortacima Trifketom, Sintom i ostalima koji su imali noge.
On je svoje krio sirokim pantalonama, ne toliko jer ih se stideo, vec zato da ne bi postideo one koji ih nisu imali ili one koji bi imali tendenciju da imitiraju zmije. Nikada se nije bavio kriminalom, ali ostaje urbana legenda da je pisao rime za Dvarasa Shakura i da jednom spasio na kanadsko americkoj granici Kaponeu zivot, zbog cega mu je ovaj bio zahvalan do zatvora. Postoji ceo jedan deo Emdjejevog zivota o kom ne voli da prica. Bolne su mu teme zene, ratna dejstva u Vijetnamu i Kambodzi, jedna macka koju nije spasio na Julinom brdu i Ava Divajn.
Ali onipak nije mracan lik. Vesele naravi i zagonetnog osmeha, omiljene su mu teme mir u svetu i sivijevi, dok u dokolici uziva u nakitu i stiklama, pogotovo ako su tudji.
Upoznao je Ivana nekoliko puta. Prvi put setajuci ka fakultetu u cilju povlacenja svojih tadasnjih saradnika sa katedre za istorijsko rudarstvo u cilju bavljenja svojim pravim poslom, citiranjem replika iz Gospodara prstenova i razlicitih tehnika za svijanje papira.
Drugi put je upoznao Ivana kada je doticni saznao gde potonji zivi i odlucio da se nametne teritorijalno istom u  Kupatilo. Ali o tome drugi put. Iako za kratko vreme jeste bilo uspostavljeno ratno staje, koliko god ateisticni bili obojica, slozli su se u pauzama izmedju seksualnih avantura i platine da je najbolje da u Gnezdu spoje svoje sudbine i prepuste Bogu dalji tok.
Ono sto je bila neocekivana posledica svega jeste da su obojica, razocarni u uspehe fudbalera, postali jedan drugom najveci bilijar navijaci, iako ni jedan od njih ne zna da vozi.
Trivija: Emdjej je stariji od Ivana nekoliko godina iako Ivan to ne priznaje i obojica uzivaju da zajebavaju Dzeja kad ovaj nije tu.

Sanker

Legenda kaže da je jedan mali Popke jednom prilikom ušao u Gnezdo i naručio pivo. Postoji i verzija sa kafom.
Popke je mladolik momak. Lep izrazito. Ali,recimo nezgodne naravi.
Popeo se Popke za šank i prosledio narudžbu. Laki je ekspresno eksportovao espreso i započeo šankerov ples u mestu.
Zagonetna je i mistična ta uloga. Sanker mora biti čovek od poverenja. Podeljene pažnje i apsolutne individualne posvecenosti svakoj osobi koja je voljna da je plati. Kao bonus dolazi i piće po izboru.
Popke je uradio nešto što je činio retko. I od skora.
Izvadio je tompus i zapalio ga. Laki je u svojoj mudrosti savetovao da je zapali kedrovinom iz Litvanije kraj Pnom Pena,ali je istolerisao jer je Popke prost čovek. Lepi tapete po kolima. Dobar  a leba. Ali tapete.
U jednom trenutku generickog razgovora,Laki ponosno zareče da počinje opet da radi svaki dan i da planira neke događaje u lokalu.
Popke,posvećenog izraza lica,promeni se iz korena.
Ta sreća u osmehu istinske podrške ispunila je ceo lokal. Obojica prisutnih poskocise skoro istovremeno i krenuše u visinski  disproporcionalan zagrljaj.
Iscestita Popke Lakiju novi preokret i zavidan napredak u životu.
Vrati se na mesto da nastavi da pije svoj tompus i ushićen zapita Lakija koji briše čaše i završava svoju smenu polako u Gnezdu.
"E brate, a gde ti uopšte radiš? "
Emdjej i dan danas ne veruje šta se desilo.
Ja ne znam, pošto nisam bio tu.

Živina i trajanja

Danas smo Emdjej,Laki i ja sedeli na verandi kod Barajeva i pili pivo i kafu. Emdjej je taj običaj usvojio posle jednog pijanog leta u Bajcetini kada je u podrumu pekao rakiju. I dan danas tvrdi da se ne seća kako je tamo dospeo,sem da je krenuo po hleb i kifle u skroz dobru pekaru preko puta zgrade. Razlog zašto je ta priča sumnjiva leži u tome što ispred njega nema pekare. Ali,Emdjej je tada mnogo platine smrkao.
Tokom skupštinske rasprave o smeni ministra odbrane, Laki je odlučio da donese grčku živu i počeo da je kuva. Emdjej,sad na zlatu,pošto platina ne dolazi u obzir zbog skraćenja plate i nepovoljnog kursa evra,ukori Lakija zbog neadekvatnih uslova u kojima kuva opasne supstance. Podsetio ga je,pedagoški kako to samo Emdjej ume,da je tako prvi Milanov sin preminuo u Kambodži. Prosta duša. Ali znate i sami šta tranzicija učini prvim generacijama. 
U jednom trenutku na tabletu Neksus provinijencije se pojavio teleks da je skupštinska većina napustila većinu u skupštini. Laki je zanemeo. Ja nisam znao šta da radim jer je delovao kao onomad kad je pokušao da sažvaće ciglu pa slomio omiljeni zub. Ta jedna lična tuga. Znate na sta mislim.
Emdjej je bio apsolutno pobesneo jer je saznao da je valjda neki tip tvitovao o tome da je Zoka Mihajlovic MILF. A sva trojica znamo da je on to mesecima unazad tvitovao višestruko, tagujuci mene, pošto Laki još koristi hi5. A ja sam redovno pokazivao Lakiju.
Posto smo se smirili svi,Emdjej je padajući sa drvene daske prozborio da se Lakijevo ime u nekim padežima rimuje sa rakija. Laki,duboko povređen zbog implicitnog prebacivanja sto nije završio faks,zbog čega i ne zna šta su 'padežima',uzme onu živu i vrelu je baci podase. Razli se živa, u tom stanju pre gasovitog,ubi Emdjeja. Laki premine od tuge u srcu a ja od opekotina.
Posle smo se našli u cistilistu ali to moram drugi put. Sad radim,pošto moram da platim prevoz jer su mi danas suspendovali vozačku.

Lepota poroka

Bila je to ratna '43. Snazan vetar je duvao sa istoka dok su nas tukli sa obliznjeg brda oni u crnim kosuljama. Pucalo je, pa to je bio haos kako su tukli po nama, Laki se jos uve sa setom seti, te zagledan u daljinu u wc-u slegne ramenima. Emdzej jos uvek ume da sporadicno zastakli pogled i samo promrmlja...fiju...fiiijU. Kao da ga neko jos uvek slusa u Beckoj filharmoniji dok citira Rza-e stihove.
Ja ne mogu d se zalim, kao i bombardovanje, meni je taj ratni period prosao nekako veselo. Kao Mladicu bezanje od Haga.
Emdzej i Laki su voleli da dunu. U rovovima ispred srusenog Kosta kafea u Staljingradu, mislim da je bila '44., voleli bi da promole glavu sa dzointom i samo cekaju da vide da li ce ih nacisticki snajperisti skinuti zbog zara i dima. Lakija smo triput sahranili tako. Svaki put prostrelna kroz lobanju. Tanka lobanja. Ali dobar covek. U to vreme Emdzej jej bio punacak. Danas je mrsav zbog te tri sa'rane, ali samo zato sto je Laki teska licnost i dok je mrtav.
Umro je i Emdzej jenom, bilo je to u Vijetnamu '63., kada smo, igrajuci se Otpisanih sucajno regrutovani u Marince. Nismo se ni okrenuli, a vec smo bili na plazi. I opet sve puca po nama. Emdzej se naljutio i pljunuo na tenk (jos uvek nikom od nas nije bilo jasno sta ce tenk na plazi), a pretpostavljamo da je zato neko javio ovima ih avijacije da osuju po njemu napalm. I dalje tvrdim kadgod se potegne ta tema, da ne bi proslo tako da je koristio kosili umesto onog sampona od koprive.
Ja, eto, jos uvek nisam umro. Ni za bombardovanje kad sam sa tatom lovio tomahawk mrezom za leptre.

Sve u svemu, rodjendan mi ej u apriilu.