Ja nisam vas

Jedan je na lep nacin rekao sta i ja mislim o ustasama. A ovom bih dodao spiritualnu bracu im cetnike.

Uzivajte

https://m.youtube.com/watch?time_continue=73&v=8JOB90BaGbs

Uzelac i Adi

Uzelac je bio sporadicni prijatelj sporadicnih prijatelja Emdjeja, Lakija i Ivana. Jedna otvorena dusa, sa toplim srcem i cudnom karmom. Veseo po prirodi, kotrljajuceg duha, osvezavao je zivote svih sporadnicno sporadicnih posetilaca Gnezda. Kao neka vrsta sirene koju cuju odabrani da se odazovu na njegov poziv. A samo pametni da izbegnu. Znate sta se vec govorilo o sirenama.
Ali malo ko zna da je Uzelac poznavao Hitlera. Zajedno su isli u skolu. Zbog Uzelca Hitler nikada nije propusio. Ali je poceo da se drogira.
Uzelceva harizmaticna licnost je jos od vajkada i onomad okupirala paznju sirokih narodnih masa, pa je Hitler usled nesposobnosti da crta, a ogromne li mu zelje, odlucio da diversifikuje svoje vestine. Slusajuci Uzelca tokom malih govora koje je drzao kada god bi se nasla neuka dusa u okolini, zapamtio je njegov simpatican i iskren smeh. Vezbajuci, Hitler je uocio pravilnost unutar Uzelcevog smeha i na tome bazirao sopstvenu dikciju za kasniji angazman. Kao i vecina stvari iz tog tamnog nemackog perioda, ovo je ostala tajna koju ni Informer nije uspeo da raskrinka. No, bitnija stvar jeste Uzelcev uticaj na nemacke trupe i njihovu preciznost bacanjem granata domace proizvodnje. Malo je poznata cinjenica da je Uzelac bio inovativan erudita. Tada je postojao oblik onoga sto zovemo rukometom, a tada su zvali rucnim nogometom. Jednog dana posle zurke okupljanja odeljenja, Hitler je kao Kancelar sada vec, pozvao Uzelca u svoje odaje. Resio je da predivnu igru rukometa standardizuje, jer je Nemacka morala imati pravi svoj arijevski sport. I Uzelac se, kao svaki sumadijski domacin, svesrdno bacio na posao kao Tesla pored Edisona. I tako, duboko do u noc, onakav rukomet kakvim ga znamo, nastao je iz glava dva druga iz skolske klupe.
Uzelac, ne znajuci prave Hitlerove namere, dao je blanko dozvolu da sa tim znanjem na papiru Adi radi sta mu je volja. Adi (to je bio Hitlerov nadimak iz skole) je to znanje upotrebio da bi kroz rukomet poboljsao efikasnost pesadije.
Kako se rat zavrsio kako jeste, Uzelac je suocen sa uzasnim osecajem krivice pred ulazom u neki logor u kom su bili smesteni levicari, dok je bio sa americkim trupama i vodio ih, uzviknuo:"Nisam znao! Ja stvarno nisam znao!". U znak postovanja prema zrtvama rata koji nije zeleo, a mozda ga je produzio, danas se druzi sa jedinim Jevrejinom, Davidom, koji je ikada nasao ulaz u Gnezdo.
Eto, to sigurno niste znali. To stvarno niste znali.

KK Partizan

bio je jednom jedan Pandza koji je tvrdio postmodernisticki da je radnicka klasa prevazidjena u revolucionarnom smislu i da su pravi potencijalni revolucionari za borbu protiv elita navijaci. I davao je dobre argumente, sve je islo na njegovu notu, ali jednostavno verovao sam Marksu, Bakunjinu, Kropotkinu, pa cak i Lasalu i Prudonu. Njihove reci su odjekivale vekovima. Dosta je vremena od te navijacko-radnicke polemike proslo. Jebao sam nesto po SNS, ponesto iz SPS i PS, onda se povukao u Gnezdo i ozenio se.
U medjuvremenu se desio vucicupederu, vuciczavebera, vuciczaradnike, vucictito, vucicvucic, vuciceu, vucicnato i ostalo.
I kao kruna, vucicpartizan. Nije kraj, siguran sam.
Jasno mi je da je u prava KK Partizan prozeta govnima poput Ruzicica i Dacica, Danilovica i ostalih, kao jednom obicnom navijacu tima koji nosi ime moje krvi i simbola ideala po kom se vodim. No, iako se ne slazem sa upravom na vise nivoa, uvek sam se drzao toga da koliko da oni zaseru, neumoljiva ljubav prema imenu kluba koju delim sa momcima koji nose dres ce pobediti Reale, Zalgirise i ostala imena  skupe kosarke koju ti momci ne igraju.
Ni jedan poraz Partizana nisam ispratio sa psovkama. Od Harisa ni jedan poraz nisam ispratio sa psovkama. A i tada sam to radio jer kroz suze nista drugo nisam umeo. Bio sam dovoljno mali da bolje ne znam.
A ove nedelje sam ispratio najzesci poraz Partizana do sada. Onakav koji me je vratio na ono mesto kada smo velicanstveno izgubili od Kindera.

Uprava KK Partizan je ukratko zamolila, apelovala ili eufemizam po volji, da navijaci ne vredjaju Vucica na utakmicama. Navijace cija tradicija se sumira u heterogenosti i individualnosti.
Tradiciji koja velica borbu za i protiv onoga sto smatra stranim ili losim. Koliko god se ja ne slagao sa nekim od njihovih ili nasih poteza. Ali nikad nisam osporavao, jer svoju nisam dao.
Ovo je poraz utoliko sto sam znao da je Vucic govno sa prstima u Zvezdi. Njihovi navijaci su uniformni, tako navijaju i to je ono sto me je zauvek odbilo od njihovih tribina.
Ali od Partizana to nisam ocekivao.
Da ce se Uprava prikloniti toliko eksplicitno Vodji.
Danas me je sramota sto ti ljudi imaju veze sa Partizanom.
Nadam se da ce se oriti na sledecoj utakmici bilo sta uvredljivo prema drzavi.
Da cemo 'izblamirati' vrh.
Jer mi je pomisao na pozvezdljeni Partizan nezamisliva.
P.P. Toliko da se mozda vratim na tribine.

kako je poceo WWI

Bio je to jedan snezan dan. Za svu trojicu. Naporan dan. Laki je uspeo da izdejstvuje da Ivan izadje iz kafane ne bi li mogao da odrzi nekakav privid nove godine posto je nasao zenu Ivanu u Austrougarskoj. A tamo ti ljudi slave drugacije novu godinu. Je li, ti Hrvati moraju u svemu da budu prvi. Pa i u datumu nove godine. I naravno, kao i sve tamo, moze da nas prebije na gotovs.
Emdjej ne nasao neku zenu, isto se zove Marija kao i ova danas, Ona je iz neke banje, ko ce ga znati. Te zdrave su mi uvek bile sumnjive.
A Ivan, imao je neku zensku iz kraja, nasla vise ona njega. Isto Milica kao ova danas. Ne pitajte me nista.
Sve u svemu, Ivan se tih dana bavio kuvanjem, uvezla mu ova Lakijeva neku vocku, rajcicu, te on resio da proba da vidi moze li se sa tim  stogod uciniti. Za Emdjeja i njega je to bila jedna sasvim obicna noc. Kao posteni Srbi i stovatelji tradicije Naprednjaka u to vreme, divili su se Garasaninu i Pasicu. Ivan je citao u to vreme spise Pasica o slozi Srbohrvata koji jos nisu napisani dok je Emdjej slao telegrame Garasaninu o tome da Srbija mora da se vrati na Solun. Ilija se nalozio i kao posledica toga, poceo rat devedesetih.
Jebiga.
No, Milica je pomagala Ivanu tako sto je tukla po vinu do mere koju je obelezio na flasi da mu treba za jelo. Marija je bila neka vrsta fantoma, koju nikako da posteno vide ni Milica ni Ivan, Uglavnom zbog visine.
Nosa.
Za Ivana se znalo da je arogantni kreten, ali za Milicu se culo tek kasnije. Za neke druge stvari.
Da se vratimo na tu shizmicnu pagansku vatikansko-unijatsko-tajskunsku katolicku novu godinu. Ma ko jos slavi novu godinu prvog januara?!
Sve u svemu, Emdjej i Marija su uzivali u kulinarskim sposobnostima Ivana i Milice, koja je posluzila krekere sa kecapom kupljene kod Dabe. Ono sto je Ivan skuvao je bilo sjajno za gledanje. Negde jos postoji u stalnoj postavci muzeja narodne umetnosti u Beogradu slika tog jela. Glasine kazu da zbog te slike niko ne otvara muzej decenijama.
U nekom trenutku, kao sto to i biva u istorijskim momentima, Emdjej je u kolenima osetio muziku iz Lakijevog lokala. Jasno je da je odmah pokazao ocima Ivanu da je potrebno spremiti sto, skloniti jastuk sa fotelje i zatvoriti budoar te zaputiti se ka Gnezdu. Milica je masturbirajuci gestikulirala da se svi dobro obuku i da je potrebno da svi piske jer nema dovoljno vlaznih maramica za sve. I da ono sto ona ima vlazno nije za higijensku upotrebu. Tako da alternativa u obliku suvih maramica ne dolazi u obzir.
Marija je pevala u sebi Sunce ljubavi od Dzeja i aktivno ignorisala sve.
Zamandavili su svoj haus i uputili se niz stepenice koje su videle bukvalno na hiljade stopala.
Na ulazu u Gnezdo, Laki je uz dousnike Austrougara koji su mu javljali na lonce povezane kanapom pokusao da sakrije ludu zurku.
Ekipa kulinarstva je usla u lokal. Tenzija se mogla osetiti na kilometre, ali u Gnezdo niko ne dolazi bez poziva, pa niko nije ni mogao da oseti tenziju. Emdjej i Ivan kao hrabri internet youtube ratnici nisu prezali od onoga sto ih mozda ceka.
Laki bi prosao bez posledica...da Marija nije primetila Devojku u crvenoj haljini. Zena koja nikada nije rekla svoje ime, pa zato ne mozemo da je personalizujemo.
Ali kao sto cete videti, to ce izroditi neke neocekivane posledice.
Emdjej je udario lock na Lakijev pogled i spustio obrve preteci, sto je Klint Istvud iskoristio nesto kasnije za Prljavog Harija. Laki je kao blok udario Sigala, dok je Ivan stajao kao da se nista ne desava, posto zapravo ne vidi nista sa leve strane. Milica i Marija su se prepirale koga ce Emdjej i Ivan vise zajebavati i Marija je pobedila.
Posto je celo vece otislo k vragu, tacnije, cigani koje je Laki kao domacin doterao do Gnezda, Ivana je kao Austrougarin oterala u ime ljudskih prava. Na scenu je stupila Devojka u crvenoj haljini.
U to vreme je samo Ivan imao mobilni telefon, ali kako ce VIP mobilni operater biti uspostavljen skoro vek kasnije, nije imao mnogo koristi od njega, pa nije imao sta da pusta od piratskih pesama sa interneta koji ce doci tek par decenija kasnije.
Devojka u crvenoj haljini je stala ledjima okrenuta ka podijumu i pocela da peva bozanski poput Dive iz Petog elementa. Na zalost, ni jednu pesmu nije zavrsila ni do prve trecine numere. Prica se da je ona cak pedeset godina pre dana kad je muzika umrla, kriva za osnivanje kluba 27.
U napadu sizofrenije, desilo se ono sto se desi na svakoj zurci koja je za kurac. Neko je poceo da prica viceve o Dzeju. Ivan tvrdi da je to bio Emdjej, Emdjej tvrdi da je to uradila Marija. Znamo samo da Ivana nije sigurno. Ona nije pricala viceve. Milica ga nije razumela, ali se smejala jer je shvatila poslednji Lakijev od par nedelja unazad. Ili to na koji nacin ce postati diplomata jednog dana. Sve u svemu, jedina je bila koja se od srca smejala.
Epilog je bio taj da kada je Milica prestala da se smeje, dobila je napad ultraevropeizma i u znak revolta prema odnosu naspram cigana gudaca isteranih od strane Ivane Austrougarske, opicila je one koje moze. Emdjeja i Ivana.
U skladu sa naprednom politikom tog doba, stala je d ubedjuje Mariju da je ona kao niska osoba cigan jer cigani nemaju pristup jednakoj kolicini kalorija pa su zato niski i odlucila da udari emocionalnu ucenu ne bi li uspela da izdejstvuje odrzvanje tenzije sa pocetka veceri.
Kako joj to nije uspelo, a vaspitana je da svakoga pozove kuci, dovukla je Mariju kod Ivana, dok se Emdjej mentalno spajao sa Lakijem da bi saznao da li moze Laki da proda Devojku u crvenoj haljini. Dosli su do zakljucka da je to pogresno jer bi izazvalo kontroverze ali da je mogu rebrendirati, sto su i ucinili nesto kasnije.
Sve u svemu, kod Ivana, Ivan je konacno presekao u sebi i odlucio da ce da odjebe lujku iz politickih razloga i napraviti karijeru za promenu. Koju ce mrzeti, dabome. Jebes karijeru kojom je covek zadovoljan.
U skladu sa tim principom sva trojica i dan danas funkcionisu.
Avaj, posle epohalnog zatvaranja Milice u kupatilo, Laki je pitao da li moze da dodje da posmatra performans, ali mu Ivana zadrza muda u dzepu pa je morao da krene za njom .
Emdjej je sa nevericom posmatrao kako se preko Marije prelama svetlost i pomislio da je hobit. Ali ga je na tu godisnjicu Marija razuverila obrijanim nogama.
A Marija je sa nevericom slusala o tome kakav je perverznjak Ivan.
Kad je Ivan saznao za to, odlucio je da za mesec dana ostavi Milicu i preseli se u deo sveta gde ga samo medjedi mogu pronaci.
Bosna.
Zajeb je bio sto nije govorio ni Turski ni Madjarski ni Njemacki. Pa je na kraju morao sa lokalcima zbog dopuna za 060.
I tako je upoznao nekog Gavrila.
Emdjej se zaposlio kod Bore St. Miljanovica, da prati novine, dok je Laki otisao kod Ivane na vikend u Zagabriju i tamo se zaposlio na 4 dana u licnu pratnju prestolonaslednika Kaundka monrhije.
Rekao ovaj Ivanu da ce na putu nazad ka Beogradu prolaziti sa ovim svojim sefom kroz Sarajevo i da to nije tako daleko od toga gde je Ivan bio pa bi se mogli naci. Ivan da ne bi bio sam povede Gavrila.
Seli njih dva u lokal i popise par rakija. Kako Ivan nije video na levo oko, kad je prestolonaslednik prolazio pored zbog lose isplanirane rute, ucini se Ivanu da je video i Lakija, na sta se ljubomorni Gavrilo pobuni i pokusa da nacilja Lakija da ga ubije, ali budala pogresi i upuca tog nekog marginalca.
Jebiga, uhapsise ga, valjda je umro u Ceskoj negde u nekoj banji. Mislim da tu kod Marije negde.
I poceo Veliki rat.
Sva trojica se opet nadjose u Beogradu, sad kao vojnici jer nisu uspeli da pobegnu u Albaniju preko Surcina kako je insistirao Emdjej pa su ih navatali kod Sapca. Onda su morali da drze neku suludu odstupnicu u Beogradu gde su svi otpisali ceo njihov puk. Ali o tome drugi put.
A da, i sva trojica su sa zenama koje se isto zovu a bolje su od ovih iz price. Osim Lakija i Emdjeja.

Pakt sa kukovima

U nekom momentu, ispostavilo se da kapitalizam neeee funkcionise. Kao sto cete videti u nekoj skorijoj buducnosti. Ali, za ovu trojicu to nije vazilo jer su imali Poslerodjenog-Lakija. No, Emdjej kao ubedjeni ateista, te Laki, nekadasnji satanista i Ivan kao neostvareni barista, sedeli su neprofitno ispred Lakijevog lokala, gde ni zajedno nisu mogli da prijuste jedno pice. Lakiju je u jedno trenutku pre otvaranja lokala toliko lose isao posao u lokalu da mu je kao jedinom zaposlenom bio zabranjen ulaz. I to je Ivan morao da sprovede u delo zabranu, ali kako nije bio placen nista, stupio je u strajk pa je radio minimum radne obaveze, te pustio Lakija da bar otkljuca lokal iz dvorista.
Emdjej je sve vreme vikao na Ivana da mora da postuje radnu etiku kao sto on to radi na stonom tenisu u firmi u kojoj pije kafu. Ali Ivan se nije dao uzdrmati te je u znak solidarnosti zbog sopstvene zabrane Lakiju da udje u lokal, koju mu je Laki izdao, seo pored Lakija ispred lokala i zajedno sa Lakijem negodovao zbog zabrane prilaska i strajka.
Po dobrom obicaju, Emdjej je pricao sam sa sobom iz perspektive ostale dvojice. Ali, bivajuci opsednut Tenaciousom Dijem, Emdjej je preko tantre koja se prozima kroz pesmu Tribute stupio u kontakt sa Djavolom jer jecitao u nekoj knjizi da mozes da prodas svoju dusu. Laki je bio jako povredjen sto je ovaj uspeo da ga dozove, a tokom svih onih godina u budusnosti, Laki ne.
Posto je Emdjej jedan jako racionalan i tvrdoglav momak, uspeo je da ubedi Djavola da mu je potreban posrednik za dushashoping. Jednostavno, prodao mu je pricu, tu se ne salim, stvarno je prodao pricu, od tog novca je prekinut Ivanov strajk, da je Djavo vec star jer je sve vise abrahamovih religija na svetu  da se mora posettiti racionalistickom egocentizmu i sustinskom egoizmu, jer mu tu i budizam ozbiljno parira sa svojom egotripoznom jurnjavom kvalitetne reinkarnacije.
I djavo pade na tu pricu. Laki, iako i dalje povredjen jer nije uspeo da poprica sa superstarom zemlje tamo daleko dole, bi je zadovoljan sto sam prekinuo strajk.
Dogovor je bio da cenu dusa dele njih trojica i Djavo na fifti fifti, sto Ivanu bas i nije odgovaralo, ali mu je Laki obecao tezgu na vratima cim se pusti u lokal.
Sve u svemu, Laki je jedno vece sedeo sa Miskovicem, koji je zeleo da upadne sa5% udela. I kao sto to biva obicno, Laki mu je prepustio da on vrsi nabavku a da se oni bave administracijom. I op, ovaj je uzimao pare a nije dostavljao duse, pa prodao Djavolu priccu da ce njegove firme za otkup dugova preuzeti sve dugove u dusama i da ce   sve biti u redu. Kako je imao novca iz Delte za ekonomsko izgladnjivanje ove trojice, mogao je da ponudi ovoj trojici kao jedinu opciju da ako zele da vide ikakav novac da prodaju dug Miskovica prema njima njemu za male pare ali sigurne, oni su rekli ok.
I mic po mic, Miskovic postao nepristojno bogat.
Jos nam samo nije jasno kako.
Ivan, Emdjej i Laki zavrsise tamo gde su i poceli. U strajku protiv samih sebe.

stid

Hteo sam da provedem vece sa Emdjejem, Lakijem i Ivanom. Ovih dana su me prilicno okupirali svojim dozivljajima. Ali kako zivot ume da skrene u trenutku kada covek misli da je okuka vec prosla, tako se i meni desilo da sam poceo jedno, a zavrsavam nesto potpuno drugo.
Video sam prvi put u zivotu snimak asistiranog samoubistva. Nije neka novost da sam sklon granicnim  pojavama i ponasanjima. Taj domen voajerizma i morbidne radoznalosti ne mogu da izbrisem. Ali ovo je bilo nekako drugacije. Pogotovo ako se drzim, a drzim se narativno, toga da je svaki zivot svet pred smrt i da je posle svega sto je uradio, pojedinac smao covek, taj trenutak pred smrt.
Mislio sam da ce me uzbuditi taj trenutak smrti. Ali sama smrt nije. Zivot tih par sekundi ranije, jeste. I ne mogu da shvatim zasto.
Nisam potresen. Samo sam duboko zamisljen i zbunjen onim sto sam video gledajuci coveka kako sam sebi daje smrtonosnu dozu lekova. Ne znam da li je to zbog mog nekog iskustva sa tim stvarima ili ne, ali ta zelja za smrcu, ne granicnoscu zivota, me izbacuje iz takta.
I tako, covek je samo prestao da bude. Ili nije. Da li je time sto je sam birao kako i kada ce umreti manje ili vise covek? Da li to uopste ima meru? Ako nema, zasto ljudi velicaju neke oblike smrti a neke samo, eto, ne velicaju. Da li je smrt ovog coveka ona u koju te neko pusti ili je to zaista kontrola?
Ne znam. Valjda dok ne umrem ne mogu da znam.

Atentat na Kenedija

Laki, Emdjej i Ivan su tih dana odlucili da odu na dugo ocekivani odmor. Usled skorasnjih dogadjaja vezanih za Kubu, Kastra i Chea, mislili su da bi bilo zabavno da odu u SAD. Ivan je insistirao na tome da se stacioniraju kod Majamija, jer je predvideo da ce kapitalisticki balvani, ostali bez sredstava za proizvodnju i ekonomskog kapitala, doplutati tamo gde je najisplativije na krace staze. Emdjej je vikao na Ivana da ga boli kurac za Kubu jer je i onako zaboravio pasos pa je morao da pobije one jadne carinike, a Latinose voli jos od Greenthumba i Tequila sunrise, pa braci komunistima ne zeli da naudi. Laki je razmisljao moze li da unovci posmatranje njihove svadje.
Odlucili su se za Teksas.
Tadasnji predsednik, najmladji valjda ikad, kao Krstic ministar, planirano je isao u posetu istom. Laki i dan danas prica da je to zato sto je cuo da dolazimo i da cemo mozda da odradimo neki meetup ili event. Emdjej sa druge strane tvrdi da ga je mrzeo jos od osnovne, posto je stalno morao da ga stiti od Cileta kad ovaj dodje da ga bije zbog dzeparca.
Ivan je kao i uvek mudro cutao, uglavnom jer je mladji od obojice i ne zna ko je taj Kenedi.
Sve u svemu, u dusi, Laki i Emdjej su Amerikanci. Kao takvi, pozvali su se na drugi amandman americkog ustava i kupili snajpere. Ivan je sve vreme praktikovao peti amandman i cetvrti, mada bi mu prvi verovatno najbolje stajao i zbog navika ove dvojice da ustaju rano ujutro bi mozda i drugi iskoristio svako malo. Iako bi mu verovatno najdraze bilo da koristi uopste Drakonske zakone.
Posle neke pijanke u jednom od barova pored puta, gde su ih odvele neke striptizete trandze, na Ivanovo instistiranje, Laki je, slab na Ruskinje pokupio jednu od njih i na sred kupatila u jednom od apartmana, izvrsio izbacivanje semena na kosu jadnice, poput Haske predaje Seselja Srbiji. Nit je on bio srecan sto je ova popizdela na njega, nit je znao kako da skine seme sa kose, posto ima izuzetno mocne plivace, koji su brzi od njegove ruke.
Sutradan je predsednik Kenedi isao kolima u soping, predvidjenom rutom kroz celi grad, i zaboravio gornju polovinu auta. Dzeki je bila sa njim jer se ovaj plasio kotrljajucih tockova. Bili su lep par, ali je malo ko znao da se ona dopisuje sa Lakijevim partnerom, Bokiverzumom preko vacapa, otkad je on trenirao slusanje ploca.
PTSD jos uvek nije bio poznat tada. I malo je ko mogao da pretpostavi sta ce uslediti tokom tog dana.
Laki se nasao sa Ruskinjom da joj objasni da je nasao neki terpentin i abrazivnu pastu na tavanu kamiona nekog i da zna kako da skine njen skalp i bez noza, posto se marama nece odvojiti od kose. Emdjej je otisao do obliznje zgrade da se malo riseti azbesta u Resniku, posto je umeo da nanjusi kancerogene stvari poput azbesta, emulgatora i Helokiti. Ivan se ne seca gde je bio posto je naleteo na neke Kubance koji su pocecli da pricaju sa njim o kolima. Sva trojica drogirani ko majke.
Laki i Emdjej, Amerikanci u dusi, poput idiota, poneli sa sobom one snajpere. Rastavljene naravno.
I prodje auto pored parka u kom je ovaj bio sa Ruskinjom, desi se misfajer i onaj Li Osvald zapucao u panici.
Refleksno, u manje od desetinke i Emdjej i Laki spojise naoruzanje i sa distance od picku materinu pripucase u pravcu misfajera. Ubise oni taj auspuh, ali Osvald ubi Kenedija. Kad shvatise sta se desilo i da je taj nesrecni auspuh samo auspuh, a ne Vijetkong, uvatise straftu. Ostade Ruskinja sama, neko pokusavajuci da snimi Lakija kako bezi sa scene zlocina usnimi nju fotoaparatom, te ona ni kriva ni duzna udje u legendu iako je to bilo namenjeno Lakiju.
Na kraju smo se nasli u Vermontu, na zurci nekih studentkinja i pojebali ceo zenski dom. Zbog besne potrage za nama, je li, skoro cela muska populacija Vermonta je izbegla za nama. Od tad Vermont ima po miljona ljudi i ne ratuje im se. A posle Ivanovog govora o dobrobiti vutre, legalizovali su je prvi u SAD.
Poenta ove price je da je zbog toga nastala teorija zavere o tri pucaca na Kenedija. Samo sam zeleo da skinem ljagu sa ove dvojice.
Toliko.