Covek moze postati umetnost

Na neke nadrazaje reagujem instinktivno. Iako sam ih prvi put osetio. Na neke slike. Muziku. Pokrete. Na neke ljude. Dodire.
Kao da sam iskusio milionima puta. Tek se tad probudio iz sna koji nisam ni znao da sanjam.
Svaka reakcija je nehoticna I unapred uvezbana koreografija.
Cak I kad ima suza, nekako im je tu I mesto.
Pokrene me jako duboko. Ispod svega sto jesam.
Pronadje u meni nesto sto do tad nisam ni naslucivao. Nekog novog. Toliko drugacijeg da ne zelim da propustim da postanem on.

Ples

Voleo bih da plesem. Jer je to najblize igri sto mogu prici.
Voleo bih da mogu da se izgubim u pokretu kao sto cigru ne zanimaju strane sveta. Voleo bih da sa daljine u masi zavodim nju. Voleo bih da se predam vukovima oko sebe.
Voleo bih da pripadnem sebi dok nestajem pred drugima.
Voleo bih da se igram plesa.
Voleo bih da me muzika ponese.
Voleo bih da ostanem tu.
Voleo bih.
Tada.

Postojis

Ti si rezultat neproverene jednacine. Rezultat neproverene dvojbe. Ti si blagoslov I prokletstvo. Ti si najbolje sto su tvoji roditelji znali da urade. Ti si suma svih njihovih gresaka. Ti si njihov vrhunac. Ti si produzetak sa beskonacnim ocekivanjima. Ti si razocaranje. A najveci uspeh je sto si tu. Tome si jedini dokaz. Ti si barijera svima sem roditeljima. Ti si odbrana od svih svojim roditeljima. Ti si teret nikome sem svojim roditeljima. Ti si sreca. Ti si uvek tuga. Ti postojis.
Ti si samo broj. Ti si jedinstvenost. Nebitna. Jebiga.
Ti postojis.
Zar to nije tuzno.

Samo malo tise

Imam obicaj da sednem u neki od kafica da popijem kafu. Svaki dan. Prvo sa cime se suocim je muzika ili glasan glas sa radija. Ponekad sa glasnim ljudima. Nekad sam I ja onaj koji je glasan. Mislim da je to posledica toga sto ljudi misle da snaga glasa odrazava snagu argumenta ili reci koje izgovaraju.
Tako je I sa onim sto pisem. Kad citam u sebi, imaju smisao koji sam im namenio.
Sve dok se buka I tisina ne sastanu u sapatu.
Tad obratim paznju I na dah.

Manifest našeg jezika

Primarna funkcija jezika je najefikasniji način prenošenja misli i/ili ideja pojedinca drugom pojedincu ili grupi. U tom kontekstu, osnova komunikacije među ljudima jeste sposobnost ili poznavanje zajedničkog jezičkog sistema unutar kog se snalaze dovoljno za razmenu ideja ili misli.
U skladu sa prethodno pretpostavljenim, nužno je napomenuti da je jezik kao sredstvo razmene živa stvar. Iz toga kao zaključak se može izvući da je od doba Lomonosova I reforme ruskog jezika jezik I forma istog u službi političke elite. Ekonomski determinizam nalaže da je sposobnost neposrednog trgovanja uslovljena neposrednom komunikacijom. Između ostalog.
Lomonosov je 1755. započeo reformu ruskog jezika približavajući crkvenoslovenski I govorni, vulgarni ruski jezik. Na intelektualnoj eliti I kulturnoj avangardi je bilo da taj, uslovno rečeno, novi jezik zaista stvore.
Na tragu tog iskustva I iskustva, po mom mišljenju tužnog jezičkog rastanka, skandinavskih jezika, odlučio sam da počnem da pišem jezikom koji je mešavina političkih jezika nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Takođe, odbijam da priznam postojanje srpskog, hrvatskog, bošnjačkog, crnogorskog I potencijalnih budućih dijalektalnih derivata našeg jezika.
Ako su mi oduzeli državu, ne dozvoljavam im da mi oduzmu jezik.

Sene

Sedeo je na stanici misleći o svima
Uživajući i gušeći se od cigaretinog dima

Slušajući škripu tramvajskih šina
Diveći se suživotu ljudi i mašina

Ugleda nekad znanu ženu
Sad, nekad, osobinu senu

Nekad silu znanu samo njemu
Tužnu priču ostavljenu nemu

Nije pogledala levo, ni desno
Pogledala je njegov pogled besno

U tom besu goreli su skupa
Drugima ta dva pogleda tupa

Jednog trena sve je stalo
Crno i belo je postalo

Mašina je prešla preko sene
Led se provlači kroz vene

U crno belom svetu šina
Zaživela je krv i tišina

Pederski prajd

Film Parada je za mene bio los dokumentarac. Ne zbog toga jer nije verodostojno prikazao dogadjaje koji su se desili vec zato sto autori nisu znali ili bili voljni da prikazu realno stanje. Opet, ne mogu biti nefer prema filmu. Jer nas niko,koliko mi je bilo poznato,nije pitao.
Prajd 2009. je trebalo da bude sestrinska prica Zagreb prajda. Ovom prilikom necu prenositi genezu,okolnosti ili epilog prajda 2009. Osim onog koji je ocigledan. Policija na celu sa Dacic Ivicom nije zelela da nas cuva. Policija,danas sa jednim od nas,nije htela da nas cuva. Tada sam bio deo grupe koja je zelela da izadje na ulicu bez obzira na sve.
Ali okolnosti su bile drugacije.
Tog dana kada smo mogli prvi put od 2001. da izadjemo na ulice, vec smo znali da je prethodni dan oko 7,zvanicno ministar MUP javio da ne moze da vrsi duznosti koje su mu date po ustavu. Koliko god kontroverznom moja naredna tvrdnja bila,podrzavam tu tezu kao anarhista,jer mi daje alibi da je koristim za obracun sa onima koje smatram legitimnim metama.
Ali tada,imajuci u vidu okolnosti,situacija nije bila prijatna.
Te godine su mi napali sestru u skoli zbog mog angazovanja i njenog glasa protiv diskriminacije. U pitanju su bili pripadnici pokreta 1389.
Mene su u najmanje 20 navrata pokusale da napadnu organizacije Obraz,1389,Nasi,Nacionalni stroj. Na cast mi je sto ih nikad nije bilo manje od 3. I nekoliko puta sam sa ponosom uradio zle stvari prema njima. Ne kajem se. Danas bih koristio oruzje.
Te 2009.,mogu reci da smo bili izdani. Ne zelim imenovati nikoga (Ivica Dacic).
Ali 2010. smo dobili priliku. Da se setamo. Jer je to bilo jedino sto smo zeleli(opet,bio sam deo krugova kojim to nije bilo ni izbliza dovoljno).
I onda se setim Nikole Koje koji hoda iza mene u neverici dok se hoda pored one ruske crkve i skrece ka SKC kroz Masarikovu. Sok bombe se cuju i panika na motorolama drotova.
A drotovi ti jebu mater sto za 400din moraju da rade svoj posao.
Svoj posao.
A ja na liniju stavljam svoj obraz i lik. Ime i prezime. Porodicu.
Da ne pricam o tome da su do tog prajda mnogi moji prijatelji vec napustili zemlju koji su zeleli da ucine boljom.
Majda,Dusane,Milice(mnozina)Marija(nisam uspeo da ti cestitam na vencanju al ste prelepi),i ostali koje sam zaboravio.
Hvala vam.
Jer je zahvaljujuci vama Beograd postao malo manje tudj.