Šibenik

Ma jeben mu mater ima tu nešto. Drža san do ekavice cilega života. Beograd me odgojija,da mi je šmek,hod, držanje. Stav u pizdu materinu. Dosta mi je prešutjenih riči.
Mislija san da je Split moj grad u kojem nikad nisan obitava.
Ispostavilo se da je to Šibenik.
Ne znam znaš li da je Šibenik jedan od,ako ne i najveći grad sa starin jezgrom.
Neću se kurčit. Ma kurac neću.
Šibenik je fora.
Kul. Jeben.
Do jaja.
Jedva čekan da van pričam o Šibeniku.

Anketa

Kako izgleda pratiti osobu koja mentalno propada? Ako sam kroz sve  kroz šta sam prošao naučio nešto u ovom kontekstu, to je da psihologija, psihijatrija,lekovi,sport, ljubav, tuče,seks, apstinencija, posao, želje, trud... Ništa od toga ne vredi. Ne radi posao. Pun intended
Za vas troje koji ste čitali sve,kako izgleda kliziste uma iz vaše perspektive?
Da li sam samo navika koja vam dolazi u spam?
Kako izgledaju misli praćene realnošću?
Primjećujete li nesposobnost da budem originalan na bilo kom nivou?
Da li osecate da vas mrzim?
Koliko vas volim?
Koliko vas ne želim?
Koliko patim za pažnjom?
Koliko patim za tim da nikad ne napišem ni reč više?
Koliko mi ovo treba

Tišina

Ljudi su robovi navika, uglavnom loših. Zato se valjda kaže da niko nije nevin. Svi imaju ono nešto što kriju. Čak i mi koji se u redovima krijemo iza množina. Pre svega mi. Traćimo dane šta god radili. Čemu god se okrenuli.
Uvek ostaje nešto što smo propustili. Pustili, zapustili,izustili.
Prećutali.
Moj porok je poriv za istim mestom na kom ću ispraćati sunce. Voajerizam u tišini.
Beskonačno čekanje da saznam šta čekam.
Životarenje u religijskim obredima osiguranja da postoji neko sutra. Poricanje prokrastinacije u mestu. Ponekad se setim da napišem nešto ovakvo.
U tišini.

Samoubistvo

Samoubistvo nije vesela tema. Osim za osobe koje ga sprovedu u delo. Ti ljudi su se snašli. Uvek se postavi pitanje,bar u mom okruženju, šta je nateralo čoveka da kaže da mu je dosta disanja. Razgovora. Jurenja orgazma. Orgazma.
Razmrljana slika nepoznate sutrašnjice. Trenutak kad se sve kockice razlože.
Ne mogu reći da ne razumem taj poriv.
Sećam se jedne užasne večeri kada sam želeo da kaznim nekoga koga sam strašno voleo. Pažljivo biram reči. Voleo sam na strašan način.
Krenuo sam ka Gnezdu, usput popio zaječarac u staklenoj boci. Razbio flašu iza lokala i čekao. Da vidim da li ću se razočarati opet. Spremnost na razočaranje je bio strašan deo te ljubavi.
I uradio bih to.

Poenta je da niko nikada nije sam. Postaje sam u tom činu. Tad nema nazad.

Ako ti treba razgovor,reci nekome. Reci zbog čega.

Možda jednom napišeš bolje objašnjenje od mene.

Osim glasača SNS.

Zaljubljenost

Mislim da ljudi greše kad kažu da se u vezi čovek opusti. Muškarci puste stomake,prestanu da se briju,ne razmišljaju o tome kako se oblače... Da se žene zapuste,prestanu da briju noge i pazuhe, tuširanje je opcionalno... Takve stvari.
Mislim da je to izlazak iz stanja samozaljubljenosti u kom želiš da pokažeš drugima ono što smatraš da će se njima dopasti. A do toga dolaziš uporedjujući odraz u ogledalu sa onime što percipiraš kao društveno poželjno.
Nedavno sam posmatrao svoj stomak i svoje dupe. Poslednjih deset godina mi roditelji govore da sam "opa,pustio stomak,a!". Dupe mi je užas živi. Ali kako sam nedavno pročitao ispod vrlo hrabre slike drugarice u toplesu, kakvo je,takvo je,volim ga,moje je. Imam strije. Muskulature nema više. Osedeo sam. Telo je prošlo svoj vrhunac.
Da se vratim na pitanje zaljubljenosti.
Shvatam da je jedini razlog da treniram išta onaj zbog kog želim da budem spreman na sve. Oni koji me znaju će se setiti da malo šta prepuštam slučaju i da ako dodje do gubitaka spreman sam za njih. Ali jednom ću biti možda tata.
Tada neće biti izgovora da me nešto mrzi ili da ne mogu. Dete to ne razume.
Dakle,moja "zapuštenost" nije rezultat zaljubljenosti.
Moja potraga za muzikom jeste.
Da bih joj poslao drugu pesmu svaki dan kad me nešto podseti na nju.

Okolnost

Da li popiti par piva?
Ako popijem, verovatno neću imati da jedem ništa za 15 dana. Ako ne popijem par piva, biću opet neprijatan na poslu.
Ako popijem, rizikujem da u besu od nemoći lupim neoprostiv šamar,ovaj put nevinoj osobi. Ako ne popijem,nevina osoba će nastaviti da me pita zašto sam daleko.
Kako da joj objasnim da sam dva sata birao da li da joj kupim držač za kameru koja košta koliko moja dva izlaska. Koja sebi ne mogu priuštiti.
A ona radi posao koji mrzi bez prava na bolest. Ili umor. Da ne bismo gladovali.
Jer ja imam posao sa kojim mogu jeftinije da se lečim. Ne jeftino.
Jeftinije. Ne postoji drugi razlog.
Zajedno smo se dogovorili da nam niko iz partija nikad neće ući u kuću.
Zato smo sami.
Ja se krijem od nje kad želim da budem nem. Sam.
Tako da niko ne zna ko sam i šta mislim.
Jer ne želim da zna da sam manje od onoga što sam u njenim očima.
Kako objasniti da priuštiti par pića za sebe, znači osetiti se kao čovek.

Susret

Posle mnogo godina je video kroz masu nepoznatih ljudi. Osetio je da ga gleda i pre nego što je digao glavu. Delovala je razmrljano u obrisima maglovitih pojava. Ugasio je cigaretu uspravno u pepeljari i kroz izdisaj zamenio viski gustim dimom. Ta navika da gleda dno je postala nužnost.
-Promenio si piće. Zato te nisam prepoznala.
Stvorila se niotkuda. Sećala se da mu se nikad ne prilazi sa leđa.
Da, odgovorio joj je, viski je lakše držati blizu srca.
Prišla je korak bliže, ruka na stolu.
U drugoj ruci nož.
Gledao je netremice u oči. Sve se utišalo.
Priđi bliže,zaustio je.
Oštar bol u grudima.
Priđi bliže, zavapio je.
Tu su bili. Oči u oči.
Priđi bliže.
Usne na usne.
Dajem zadnji dah za tvoj poljubac, izdahnuo je.