V

Zamisljam te sa mnom na tvojim kolenima kako pricamo o nama dok nismo postojali. Nasi poljupci koji su nas nosili van ovih svetova i krojili prostor na poljanama samo za nas. Zelenilo kojim smo se ogrtali grleci travu natopljenu slatkim vodjenjem ljubavi nije nestalo iz nas danas. Sanjas kraj mene dok te mazim mislima koje ti stidljivo sapucem dok nezno izgovaras moje ime svakim otkucajem mog srca, tvog srca, vise ih i ne razlikujem. Zelja je oduvek postojala, niko od nas nije bio siguran da razume u sta smo se uvukli, cinilo se kao da smo oduvek bili uvuceni u ovo, konfuzno, plavicasto, mirisljavo izmedju. Ako ti pokazem sunce, da li ces mi reci sta zelim, da li mi trebas? Uvek da li cu te voleti?
Pitam se gde je krenulo pogresnim putem...
Kroz tebe upoznajem sebe, u raskoraku sa tvojim zeljama i onim sto ti treba, jer mene zelis ali ti ja ne trebam. Da li to znaci da gledas u sunce kada ja nisam tamo? Prozirna simfonija iz mojih usta u tvoja, strascu te pogadjam dirljivo kao suzom radosnicom pred svitanje kao u toliko snova pre ovog. Suza sa tvog obraza reku moje duse snabdeva srecom koja koliko god da je moja, uvek imam utisak da je svi imaju vise od mene. Moja pitanja, ne nisu tu radi odgovora, vec radi razgovora, trazim te u ocima svaki put kada trepnes ranjivo se skrivajuci iza ogledala kada ti precutim da te volim, jer osetis svakim drhtajem mog tela dok sam daleko, daleko kraj tebe. I kao sto me sad ne cujes dok ti ovo govorim, ja ne pisem dok ti citas. Nije ni namenjeno tebi da procitas. Namenjeno ti je da se zapitas da li zelis da razumes zasto me zasluzujes dokle god mi ne oduzmes sve sto ti nikad nisam dao da vidis u meni. Volim te, apstrakcijo moja draga. Volim te malim slovom "v", jer osecanje nema vaznost koju joj mogu pridati nacinom pisanja. Ovo nije otvoreno pismo, jer ti ne postojis. Ovo je najlicniji pecat na listu mog papira, sa mislima namenjenim jednoj osobi koja za ovo nece ni znati da je napisano za nju. Jer to je cilj.
Jos jednom te ljubim tamo gde te niko nije ljubio ranije, usnama koje nikog nisu ljubile do sada, dodirujuci te jezikom svih jezika, poput sanskrita enigmaticnog laicima kao sto smo ti i ja, ali melodijom koja budi delfine iz sna kada se mesecina sa bisera presijava kroz tvoj pogled. Nedostajes mi kroz vekove tamnica i latica, posutih po putevima do mog rajskog vrta gde ces me jednom cekati kada bude moguce da ti pokazem kako moje srce izgleda u rano leto ove godine, na festivalu ljubavi i razocarenja gde cemo stajati ti i ja medju gomilom koja nas ne primecuje i gazi. Na tom istom festivalu koji smo propustili toliko puta, sa toliko razlicitih i pogresnih ga proveli osoba. Ali ne i ovaj put.
Ovaj put cu biti tu ja. I gledacu kako me ne vide ljudi koji prolaze oko mene, dok nase srce otkucava iz trena u tren, dok ne postane najzad samo moje, a ja ne budem postojao.

ona

Pribio sam se uz nju otpozadi i krenuo rukom, spreda, od kolena navise. Drugom sam je uhvatio za grudi dok nije uzdahnula:"To, tako volim...". Uhvatila me je za pantalone sa strane, na butinama kada sam je poljubio izmedju vrata i ramena. Prepone su joj vrele, guza odmah ispod njega koji je poceo da se budi polako. Pusta me da joj zadjem pod suknjicu rukom koja se zaustavila na trenutak, ocekujuci otpor koji je izostao. Znam da su joj zatvorene oci. Osecam to, iako joj ne vidim lice dok se igram jezikom po njenom vratu, nosom prodiruci kroz njenu kosu, gustu kao nabijenu slamu. Niza je od mene. Bradavice su joj mekane, nabubrele, zarko roze, pod vrhovima prstiju postaju savrseno oruzje njene pozude koju osecam na vrhovima prstiju druge ruke koji se igraju oko njene vrednosti kojom ce mene zarobiti, makar samo u ovom momentu. Lepljiva tesnost je ono sto zelim. Ta topla tvar koja budi ukuse ranijih devojaka je ono sto me pokrene svaki put kada obistinjujem svoju fantaziju.
Oseca ga, znam po tome sto je digla glavu i potpuno mi otkrila svoj vrat. Moja ruka je sa njenih grudi krenula ka njenom stomaku, kao test. Odmah je vratila svojom rukom i nasim sakama zgrabila sisu, onako kako ja to nikad ne bih ucinio, jer ne znam nikad koliko je zaista prejako. Da, tog momenta to vise nisu bile grudi, tada su postale sise. Ona ih je njima ucinila. Zadigla je suknjicu, blago se sagla, i dalje ne okrecuci glavu, digla se na prste, taman dovoljno da se on nadje izmedju njene dve polovine. Svidja joj se sto imam duge ruke. Uhvatila ga je preko pantalona dok se on uzdizao kroz njenu saku i povukla ga polako na dole, dok se nije nasao direktno na ulazu u nju. Ritmicno se podizuci i spustajuci na prstima, uzdisala je dok je prelazila njome preko njega. Nisam mogao da ne primetim tu prelepu guzu ispred sebe, dok mi je svaki atom govorio da moram da otvorim slic. Uhvatio sam je za bokove, zgrabila me za laktove. Jednom sam ga jace gurnuo u nju, i to je bilo dovoljno da mi otkopca slic i izvadi ga. bez reci je pomerila gacice na levu stranu i nastavila da prelazi njome preko njega. Sada smo oboje bili natopljeni vlaznom i lepljivom tvari. Opet se uzdigla, i dalje izbacenih kukova ka meni, vratila mi je vrat i ramena. Blagi ugriz na njenom ramenu i njegov prolazak izmedju njenih nogu. Ruka na stomaku, i ruka izmedju njenih nogu spreda. Moji prsti na njegovom vrhu, i moj pritisak ka njenom zadovoljstvu pri vrhu njene vrednosti. Moji kukovi se pomeraju u ritmu njenih uzdaha. Tiha je, kao ja.

Mora da je lepa.

on

Da, da, to je taj talas. Znam tu vrelinu. Vetar mi prolazi preko butine i zaustavlja se na kolenu. Poznat stisak nepoznate ruke koja biva ispunjena mojim grudima istovremeno kad je vetar sa kolena krenuo ka unutrasnjosti na svoj put natrag. Golfska struja se budi, pokrece svaki atom i svaku celiju mog tela. Moji planisnski vrhovi su postali vajarska glina u ruci majstora. On duva u moj vrat, osecam ga dok mi se priblizava, predvidjam zmureci njegove usne iz kojih taj povetarac budi orkan u meni. Okrenula bih se i pocistila ga sa nogu, ali ovako, dok mi je histericno blizu otpozadi, ne usudjujem se da napravim taj korak. Te snazne noge, ta guza, pod mojim prstima, njegovi kukovi kriju harmoniju pokreta i haos koji se diskretno krije na par centimetara od moje rupice. Ako odigra prave karte, mozda ce postati i njegova, makar samo veceras. “To, tako volim…”, kroz sapat izdisem, dok me ljubi po vratu, jezikom ispisujuci moje ime po mom ramenu, velikim slovima. Zasto nemam duze ime… Privlacim ga sebi, zelim da zauzdam onaj haos koji mi moze doneti mir, samo ako se predam potpuno. Osecam ga kako pulsira skoro u sebi, ali dovoljno da ovlazim istog trena. Prstom mi zadize suknjicu, sad je vec duboko zasao tamo gde najvise zelim takav dodir. Pulsiram i ja, nisam ni primetila dok nisam osetila raskorak u ritmu sa njegovim jarbolom na kom se vijori crvena zastava. Ruka na mojim grudima se pomera ka stomaku, ne, ne, gde si posao, ti to tako dobro radis, vrati je, zavrsi posao koji si zapoceo…o, ima bozanske ruke, duge, vitke, nenaglasene i grube, zavrsavaju se mojim grudima, bas kako sam oduvek volela. Jace me stegni…
Ne mogu da izgovorim sta mislim. Ne mora ni da zna sta mislim.
Vrtlog koji je napravio prstima medju mojim nogama, odmah ispod venerinog brega, stvarajuci moju zelju svakim prelazom preko vecnog izvora zadovoljstva, nagradio ga je nektarom koji doziva smrtnike na bozansku gozbu, ako daju poklone vredne grckih bogova.
Dizem se na prste, zadizem suknjicu sa zadnje strane, pustam ga da me oseti preko pantalona, zeleci da mu dam do znanja da sam skoro spremna, jos samo par poljubaca, daj mi samo jos malo, jos samo jedno ime…Znam da zna da ga zelim u sebi.
Sada je trenutak da ga oslobodim strepnji, da otvorim vrata pakla, i pustim ga da mu se predam. Otkopcavam mu slic, obuhvatam ga sakom dok se svesno pridize kao gladni i ubogi, svakom sekundom dobijajuci na cvrstini i snazi, marsirajuci u jednom ritmu ka meni, spremajuci se na juris. Pustam ga da mi zadje medju noge, da oseti nektar tocen samo zbog njega, na gozbi na kojoj je on jedini gost. Veceras sam njegova robinja, njegova gospodarica i njegov bog. Potpuno ne natopljen mnome odozno, dok ga osecam kako mi vrhom rastvara usne i spaja se sa onim sto sam krila toliko dugo. Sada vise ne razlikujem dva ritma. Pritisak tako prija…
Povlaci ga trijumfalno nazad, istim putem kojim je pokosio moju odbranu. Spreman je na prodor…tisina pred buru.
Mora da je lep…

dajte mi pero

"zapalio sam cigaru, navukao jos jednom tregere i zavrnuo rukave dok se krv sa njenih usana polako cedila niz bradu, vrat i najzad ono sto je ostalo od njene kicme"


"slatkasti odsjaj njenog oka me uhvatio dok sam prolazio pored njenog stola. Zastao sam i pitao je za vatru. Uperila je oci u mom pravcu, ali staklenog pogleda. Obuzela me mucnina i sramota, dok mi se u glavi motala misao zavisti sto nikad necu uzivati u telesnoj ljubavi kao ona..."






"pogled je kljuc. Trenutak kada protivnik umire na mojoj ruci koja prolazi kroz njega. Tada ga volim. Njegova snaga prelazi na mene u tim poslednjim momentima vatre u njegovim plucima. Mac je probio zadnji deo rebara do kraja, nisam ni osetio otpor njegove dijafragme. Nije ni on. Samo me gledao, otvorenih usta, dok sam ga smirivao vadeci mac iz njega i spustajuci ga na pod. Samo on i ja znamo zasto je ta smrt casna. I zasto je ta smrt goloruka."

nije upoznala osobu kao sto sam ja

Bio sam pijan kad sam izgubio nevinost. Ne secam se kako je izgledalo. Ona se seca. Rekla mi je da sam samo otisao i nisam se vracao. Kasnije mi je rekla da bi zelela da se secam sebe kroz nju. Rekla mi je i da nije upoznala osobu kao sto sam ja.
Bio sam joj prva prava ljubav. Volela me je vise od svega. Volim i ja nju. Sad se mrzimo. Zelela je moju decu. Planirala je nase vancanje dok palimo crkvu. Razmisljao sam da napustim gluposti i pozelim je. Pozeleo sam je. Zaprosio sam je. Ostavio sam je. Poljubac za kojim zalim je ostao u vazduhu kad sam okrenuo prvi put glavu. Rekla mi je da nije upoznala osobu kao sto sam ja.
Zudeo sam za njom. Nije me shvatala ozbiljno. Bila je suvise kul. Da, kul, ne cool. Primese sizofreidnog i pomodarskog patriotizma su isijavale svake noci iz nje. Budio sam se snom pored nje na praznom krevetu. Nisam zazalio.Najteze reci sam namenio njoj. Valjda mi je vredela toliko. Rekla mi je da nije upoznala osobu kao sto sam ja.
Pricali smo o meni bitnim nebitnim temama. Plasila me. Predao sam se. Prodao sam je. Zalim je. Zelela me je. Ja sam zeleo i da pricamo. Razmisljao sam kako da doprem do nje. Ona je les. Hladna i modra. Srecan sam sto nije moja.
Rekla je da nije upoznala osobu kao sto sam ja...a ti?

lepota je u tebi

Ocima prelazim preko tvog stomaka. Zao mi je sto nisam razrok, da mogu grudi pojedinacno, istovremeno da ti gledam. Digao mi se odavno. Primetila si to kad si usla u sobu. Hemija se oseca u zraku. Mozda nas udari struja preko te vlage kao u onom filmu. Prilazis mi i dajes mi da te uhvatim za guzu. Sa strane je mekana, a koza je zategnuta. Prelazim preko cele polovine, ka unutrasnjosti, na nize, izmedju nogu, da ti razdvojim usnice. Zatvorila si oci. Prija ti sto sam tu. Ne das se tako lako, zelis da ga osetis sto kasnije. Jagodica srednjeg prsta prelazi izmedju usnica. Ne zalazim duboko. Samo malo, da vidim koliko si vlazna.
Jezik mi je na tvom stomaku, prolazi izmedju tvojih trbusnjaka, ostavljajuci vlazan trag pracen mojih disanjem od kog se jezis. Zaustavljam se na tvom vratu ustajuci polako. Vlazan poljubac i jaci stisak na guzi. Obe ruke su tu. Dizem te na prste dok me grlis. Osecas ga na stomaku.
Spustas ga medju noge, tamo gde je bila moja jagodica.
Hvatas me za ruku i odvlacis do kuhinjskog stola. Sedas na sto, ne ispustajuci me. Ne gledas me u oci. Laktovima se oslanjas na sto i dizes noge sireci ih.
Prelazim ti preko klitorisa njime, dodirujuci ti grudi. Prstima je siris i pustas da skliznem. U tebi sam do kraja. Polako ga vadim. Zelim da me osetis celog. Svaki milimetar.
Vracam ga u tebe, prvi jaci udar. Uzdah. Moj. Ceo je u tebi. Uzdah. Tvoj.
Vlazna si potpuno. Grudi su ti nabubrele. Igram se sa tvojim bradavicama dok pojacavam tempo.
Prilazim i ljubim ih. Kruzim jezikom oko njih, povremeno ih sisajuci. Tempo je jak. Sve jaci.
Nemamo sta da krijemo.
Blizi se trenutak. Hvatam te oko butina da bih jos jace ulazio, dok osecam strujanje kroz njega.
To je to, osecas i ti. Sve vise i vise. U tebi. Osecaj je lep. Nov. Svaki put.
Poklanjam ti sebe.
Prihvatas me celog.
"Lepota je u meni", izgovaras dok blago ulazim i izlazim iz tebe, cekajuci da se smirimo.

sibenik

Prvi pogled na more sa prozora kuce na pedeset metara od zacetka moje loze je propracen peckavim mirisom soli. Sunce je poranilo danas. Nastavlja se iz vode. Odmah ispod mene starac prodaje masline ispod krosnje velikog bora koji zaklanja pogled na suprotnu zgradu i vrtic pored moje kuce. Pejzazom dominira kula izgradjena za vreme turaka na kome je danas groblje starosedelaca. Tamo sam prvi put video svoje prezime na nadgrobnom spomeniku. Bio sam najsretniji kada sam prosao kao "domaci". Jer sam domaci 700 godina. I to se primecuje. Ponosan sam sto sam deo tih zidina. Moja krv je u tome uklesana, iz tog mora se radjala, za taj kamen umirala, tu zemlju natapala znojem. Ziveo sam vekovima tamo. U tim maslinama koje krase dvoriste kuce koja je bila "nasa" sve do poslednjeg velikog rata. Ne ovog raspada, do WWII. Korak po korak se priblizavam tim prelepim uskim ulicama naizgled razbacanim po starom gradu, sve do mora, jer sve ulice vode do rive. Bestimam sebi u birdu dok prolazim kraj parola koje ruze moj grad. Moj Sibenik. Vinova loza je sa desne strane, iznad rive, u dvoristima pravljenim jos za vreme Rimljana, presijava se od jutrosnje rose. Neverovatan je prizor, posto deluje kao da raste direktno iz kamena. Loza je posadjena plitko u kamenu udubljenom i ispunjenom zemljom. Nema nikakve veze sa onim redovima koji postoje u onom filmu sa Kjanu Rivsom gde on muva neku cicu ciji cale drzi vinograde. Ovo je prizor vredan divljenja.
Nekada je sve to bilo posumljeno. Onda su dosli iz Venecije i poskidali borove i napravili od njih stubove za potporu Veneciji.
Miris obale ne nestaje.
Katedrala sv Juraja Dalmatinca je bila razrusena tokom WWII od strane saveznika ako se ne varam, ali bomba koja je pala nije eksplodirala. Sve glave poznatih ljudi i arhitekata koje su radile na njenoj izgradnji danas stoje sa strana te katedrale, u jednom redu. Vecina nije lepa. Ili su klesari bili losi.
Odmah ispod nje, na pet metara, se nalazi riva. Tu sam prvi put izgovorio reci:"Nisam vise nevin". Tu sam poslednji put dobacivao nepoznatim curama.
Tu sam jeo najlepsi sladoled na svetu. Tu sam zeleo da budem proslog leta. Pokraj katedrale sv Juraja.
Setnja vas dovodi do pogleda na drugu stranu obale i mos koji ne svetli nocu, ali koji vas vodi direktno preko njive na koju je magarcem moj pradeda isao pre 100 godina. Voleo je da obradjuje zemlju.
Ja tu zemlju samo volim.
Odatle sam potekao.
Tamo se vracam u mislima.
Veceras sam u Sibeniku. U gradu iz kog sam potekao, kome se vracam.