Osveta

Večeras sam prvi put video osmeh iza kog se skrivala osveta. Do sada sam uvek bio taj koji je pokazivao taj osmeh. A nikad ga nisam video. Toliko ljubavi u tom pokretu usana. I toliko mrznje u pogledu ispod oka.
Da se sledis.
I sledis svaki pokret usana nadajuci se da ce se suceljavanje na obrazu resiti u tvoju korist.
Zelis da poljubis te usne. A skrivas se od pogleda. Kao malo dete koje misli da ako ne gledas strah da te nece videti.
I srce zatreperi. Ludo. Ludo. Ta dva akcentujem razlicito.
Oznoje ti se ruke. Ne znas zasto. Da li od mrznje ili od ljubavi.
Ambivalentna mesavina osecanja prema kojoj ne mozes biti ambivalentan.
Strashno je kada iza neceg toliko lepog moze stajati nesto toliko strashno.
Oba su strasna, uzavrela i mocna.
Poljubi me.

mladost i ludost, ne znam sta manje podnosim

O kako samo zaboli kada se setim svake linije tvog tela. Kako me izludi od srece svaki tren besa koji osetim. Ti si moja oluja.
Secam se prvog poljupca. I nacina na koji si se zatresla kada smo se razdvojili. Digla si ruke kao da se predajes.
Mislio sam da ces shvatiti sta sam hteo da ti kazem kad sam te poljubio. Ocigledno nisam rekao dovoljno jasno.
Ono sto nisam mogao da kazem recima, trudio sam se da pokazem poljupcem.
Secam se i kada sam se prvi put probudio pored tebe. Bilo je nekako prirodno. Obozavam kako ti smrdi iz usta posle pijanog jutra.
Tesko mi je da zamislim da sedimo na kafi i pricamo o svojim zivotima koje vodimo zasebno.
Kako to da radimo kada smo proveli toliko nasih trenutaka?
A osetio sam se zivim svaki put. Tesko je objasniti tezinu te fraze, "osetio sam se zivim".
Da mi je stalo, malo je reci. Mozda si ti samo faza, ili epizoda, no, sa time se ne mirim lako. Pogotovo sa krajem iste.
Sa jedne strane, znam da sam te povredio, sa druge te ne mogu pustiti. Ne umem. A da te zadrzim ikako manje od onoga kako sam te mogao imati, je neprihvatljivo.
Godinama sam ti bio svakodnevnica. Ali si i ti meni. I imam po prvih puta za mnogo cime da zalim, jer sam dosao u situaciju da ne zavisi vise od mene sta ce biti. Znam da sam sebican, i da obicni parovi mogu ostajati prijatelji kao da se nista nije desilo.
Za mene je to strasno. Jer me podseca na to da se nisam dovoljno potrudio. I da sam mogao vise, jace, bolje.
I sada sam postao ono sto nikad nisam zeleo biti.
Zaljubljen.

Sretan rodjendan Bojanu Nobilu

Prijatelju.
Završavam tačkom jer je tvoj dan rodjenja završen,a moja greška u kasnjenju jednaka. Želim ti izraziti saučešće na još jednom danu bližem onom u kom ćemo se rastati.
Iako te nisam,na sopstvenu sramotu,video,sad već nekoliko godina,stalo mi je do toga da ti iskažem da si u mom životu osttavio dubok trag. Naučio si me više no što si možda želeo ili očekivao.
Sećam se detaljno svakog trena koji smo podelili,i u amanet tome ti želim staviti do znanja da postoji neko ko te se sa osmehom seti redje no često,ali češće no retko,jače no ti njega.
Prijatelju.
Nedostaješ mi.
I sretan ti rodjendan od Splicana koji se obreo u Beogradu.
A sa tobom deli Sloveniju.
Prijatelju.
Budi sretan.
Ništa dalje od tog ti ne želim.
Pozdrav

savrsen recept za osecaj

Korak prvi. Beskonačno više kul zvuči kad izgovorim na engleskom.
Uhvatiš pogled.
I daleko baciš misao. Prerano je da se izgovori i jedna reč.
Korak drugi. I dalje je lepše čuti na drugom jeziku.
Izgovoriš tužno. Tuga nije dobrodošla, samo seta u dahu.
Korak treći. Sad jezik nije više bitan jer je suza uz usnu ono što je bitno.
Otvori se. Od skota zavisi na koju će stranu osmeh tuge ići.
Korak četvrti. Tuga je neizostavna.
Osećaš.
Korak četvrti. Sad je bitno dal govorite istim jezikom.
Jer francuski više nije dovoljan.
I zbog nedovoljnog ćeš srušiti svet.
Korak peti.
Armagedon.

meneka

Neko mi je jednom rekao da se najbolje stvari dešavaju iz bitnih razloga. Najgore da se dešavaju sticajem okolnosti. Neko drugi reče.
A ja sam se između ta dva raspao.
Jer sam ostavljen bez sećanja na sopstveno ime. Disao sam reč mi.
Teško je bilo uzdahnuti.
Šta ovori o meni kad si ti najbolji deo mene?

Dragi moj blože

Nakasljao se, bez trunke kajanja, poceo je da pise o jedinom pravomosecanju koje je imao. Ono koje ga je pratilo kroz sve ove godine.
Satira je reč koja mu je bila na ispucalim usnama oblizujuci se po rani u levom kutu gornjeg nagiba.
Nikada nije naučio da piše pesme. Njegov prijatelj, nekadašnji ljubavnik i muza, zavid, zavist i zamor. Zbog njega. Kao kada ljubavnici dele iglu. Ubrizgavajući jedno drugom opojnu smrt sa setnom srećom u pogledu želeći život u jednom trenutku nebitnosti sveta. Teško je napustiti sve to. Kada nesreća jeste pokretač svega što jeste najsretnije poput deteta koje se osmehne novorođenom roditelju.
I onda počne sve jači ritam u tonu muzike, preskakajući sva pravila pisanja.
Ti si na kraju dana sve što ja imam.
Kada svi odu, ostaćemo ti i ja.
Ti jesi jedina stvar koja će me sigurno nadživeti.
Ti si sam svedočenje da sam postojao.
Možda niko neće znati ko sam bio, ali ćeš ti znati ko je ostavio trag na svakom slovu tastature.
Da li si umetnost?
ko će ga jebeno znati?
Da li si ti onaj kog će čitati neki kasniji?
koga boli kurac.
Da li će reč kurac biti problematična?
...daj da ostavimo još koju...pička, kurton, govno, sranje itd...

Dragi moj blože.

Kliše

Nasuprot klišeu,nije padala kiša. Nije bilo vrane koja zlokobno posmatra sa grane.
Bilo je sunce. I pojma nemam da li je iko gledao iz prikrajka.
Tu smo bili samo nas dvoje. Negde drugde smo ostavili žurku. Ti si bila prelepa. Tačno onakva kakvu sam te pamtio. Otkad sam te upoznao.
Držala si me blizu srca. Kao što sam ja držao tebe poslednji put.
Ceo život sam proveo gorući. Tako sam osećao. I na kraju sagoreo.
Vetar je postajao sve jači kako smo se približavali obali.
Još jednom smo se prošetali plažom.

Otvorila si urnu i rastali smo se.