Žemlja

Želim da oživim Olgu dok gledam kako ti se gase oči

Pas

Ja sam stariji brat. Sin oca koji je često bio ne tu. Sin glasa preko telefona. Ja sam veran momak loših devojaka. Ja sam loš partner zlih ljudi. Ja sam povređen, uvređen, nabeđen i zaveden. Ja sam osetljiv, plašljiv, plačljiv i odan. Do smrti. Većina ljudi ne shvata težinu toga. Ja sam zlostavljani zlostavljač. Ja sebe posmatram kroz prizmu tame ugašenog svetla u ogledalu. Ja sam besan na sve i uvek. Ja se ne umem suprotstaviti sebi. Ja sam i dalje dete. Koje tek počinje da uči kako da se bori sa nečim što ga povređuje.
Ja sam kratkovid i svestan svega što činim. To me čini komplikovanim na drugačijem nivou u odnosu na sve što si do sada susrela.
Moja osećanja ne poznaju sredinu. Ja sam pas. Beskrajno tužan kad voljena nije tu i beskrajno sretan kada je vidim. Ali ja sam pas. Sa suzama u očima ću zubima preklati najdraže. I do kraja života obilaziti njihove grobove u nadi da je sve samo dug san.
Košmar koji je počeo neko drugi,ali sam prekinuo ja.
Ja sam sebi najveći tamničar.

Oscilacije

Jebote koliko te samo mrzim!

Najbitnije sociološko pitanje

Zašto?
Zašto ne?
Ako ne uradiš to sad,sve je odlaganje. Ako odlozis samo je vreme bačeno. Ako baciš vreme,bačen je deo života. Ako baciš deo života, bačen je deo tebe. Ako baciš deo sebe,počinio si izdaju.
A ko izda pizda.
Bolje bi ti bilo da imaš dobar izgovor.

Pravi odgovor na pogrešno pitanje

Neću pričati o apstrakcijama. Samo o opservacijama. Na žalost svaki put kad me čitaš znam. Znam tačno koliko puta si ukucala moje ime.
Ako se pitaš, da,volim te svim svojim bićem i svakom ćelijom. Volim te kako si sanjala. Volim te toliko da bih prešao sve. Mora ili planine. Peške i rukama.
Ali jedini tren kad sam istinski sretan je kad se setim svega.
Legnem sa drugom i varam te.

Olgina poslednja noć

Odlučio sam da o ovome ne pišem neko vreme. Ali prošlo je valjda dovoljno.
Olga je bila bolesna duži period.
I dalje mi je teško da pričam o tome. Nekako se osećam kao da je još uvek tu negde. Da će iskočiti sa bojicama i vući me za rukav da crtamo poljanu. Sad mi je smešno i slatko kad se setim. Pola lista plavo,pola zeleno. I sunce.
Ali je bilo teško gledati je kako nestaje.
Poslednje veče smo proveli gledajući tv. Nije joj se spavalo. Trebalo je da je vodim u vrtić ujutro prvi put, ali znaš već kako je sa tatama i ćerkama. Kad napravi onu molećivu facu,razoruža te. Ma nema teorije da kažeš ne. Iz najvećeg besa te probudi.
Najzad je zaspala oko ponoći.
Dovršio sam picu i pokrio je.
Bila je prelepa. Volim sto mi je ostala takva u sećanju. Spokojna.
Zaspao sam pored nje,držeći je za ruku. Ili je ona uhvatila mene. Ne secam se.
Secam se da se nakasljala tokom noći. To je poslednje čega se sećam.
Ujutro sam osetio da joj je ručica bila hladna. I tad sam znao. Dugo sam čekao to.
Olge više nije bilo.
I morao sam da shvatim da je vreme da naučim da živim sam.
Ispočetka.

Sat vremena života

Odgovorio sam na poziv, ustao, još uvek nesvestan veličine toga šta me čeka kad budem došao. Umio sam se, dobro se zagledao u nabubrele oči u ogledalu i zastao ophrvan mržnjom prema tebi. Obukao sam svoju najdražu odeću i navukao prugasti duks, za slučaj da ti bude hladno.Dok sam vezivao pertle, pokušavao sam da se setim kako izgleda vezivati ih nekom drugom. Desna ruka je opet počela da se trese. Nisam siguran da li je zbog propalih nerava, ili zbog nerava.
Zatvorio sam vrata stana i krenuo. Bilo mi je potrebno neka tri sata da dođem.
Čuvar mi je dao crnu nalepnicu, da me neko ne bi zaustavljao kroz hodnike. Stavio sam je na srce, kao da mi je neko drag umro.
Sedela si na klupi, melanholična i otuđena, kao da si nesvesna da imaš još sat vremena života. Zaustavio sam se, okrenuo glavu od tebe, i progutao knedlu. Koliko te samo mrzim, da možeš da osetiš, zaplakala bi.
Ali imaš još samo sat. Šezdeset minuta. Par parova hiljada dahova. Otkucaja srca.
Koje ćeš provesti sa mnom.
Zakoračio sam odlučno, kao prvi put. Opet.
Seo pored tebe i zagrlio te snažno. Znam da te je zabolelo, ali i da nisi želela drugačije. Nikad ništa sa nama nije moglo biti obično.
Poljubio sam te u obraz i osetio ukus tvoje suze. Pluća su mi se zaustavila u najdužoj sekundi u životu.
Prošla si mi rukom kroz prljavu kosu i nasmejala se.
Poljubio sam te u usne, pogledao te u oči i rekao ti da će sve biti u redu.
Mržnja je samo kuljala.
'Ne brini ljubavi,', rekao sam:'samo sam kratko bio nestao.'.
'Ostajem tu.'.
Nisam bio svestan da smo u toj suzi, tom zagljaju, tom dahu, toj rečenici, proveli sat vremena.
Došao je čuvar, uhvatio te za ruku, i odveo.
Ja sam ostao da sedim u prugastom duksu koji si volela, iza rešetaka.