Nedelju dana iz dnevnika

1.12.2011. petak

Opet sam loše spavao. Nije nesanica, samo loše spavam. Nedostaje mi blokada. Pisanje mi ovih dana oduzima mnogo vremena. Ako nije u pitanju seminarski, onda su to tekstovi o blokadi Filozofskog. Uglavnom utisci. Najčešće lepi. Ponosan sam na nas, lep smo svet održali u životu. Rana na potiljku zarađena tokom poslednjeg pokušaja napada na fakultetu zarasta. Ispostavilo se da je klinac. Policija opet neće ništa uraditi. Uprava ne odustaje od krivičnih prijava protiv trojice kolega. Radije će se kockati sa našim životima nego dozvoliti da faktor koji ne može da kontroliše ima svoju prostoriju na svom fakultetu. No večeras se opuštam malo. Mislim da ću otići do fakulteta i zablejati do jutra.

2.12.2011. subota

Prošao je dan borbe protiv side. Dolazile su ekipe da dele kondome i sitne knjižice sa uputstvima za zaštitu od polno prenosivih bolesti, na fakultetu. Ide mi da ne kažem na šta taj dan. Svi ti dani borbe protiv nečega. Neko se setio, da se seti jednom godišnje te obrati pažnja na osobe zaražene HIV-om, amnestirajući društvo od odgovornosti za stigmatizaciju onih hrabrih koji ne kriju zaraženost, ostalih 364 dana. Subota je, nedostaje mi magla. Neprirodno je toplo. Sem seminarskog nisam imao šta da radim.

3.12.2011. nedelja

Polako me stiže svest o novoj godini. Nemam još kvalitativan stav prema njoj. Ni ovoj koja prolazi. Danas su predavanja bila uobičajeno neinspirativna. Razumem da je potrebna teoretska podloga za razumevanje društvenih mehanizama, ali zar na poslednjoj godini studija nije vreme da student raširi krila I izađe iz teorije? Imam osećaj da nam model prenosa znanja uništava radoznalost. Meni bar. Nema one živosti koja je postojala posle srednje. A da se ne lažemo, nije toliko davno bilo.

4.12.2011. ponedeljak

Kao I sretnoj većini koja ima porodice, ni mojoj ne štima sve. Moji više nisu ono što su bili, sve češće mi kroz glavu prolazi pitanje koje sam prvi put postavio sa nekih šest, možda sedam godina, a to je, šta kad ih ne bude? Fakultet je moj drugi dom, neka vrsta odskočne daske za život kakav želim. Danas sam posmatrao kolege, shvatajući da me se verovatno neće sećati za deset godina. Ne želim da odem odavde, iako mi svi to govore, pogotovo stari. Ali ni jedno drugo mesto nema 'u prkos' među razlozima da živim u njemu. Možda jer ni jedno drugo nema dušu.

5.12.2011. utorak

Danas sam sedeo sam par ljudi I razgovarao o lokal patriotizmu najnižeg nivoa. Vidim ga kao najefikasniji način borbe protiv nacionalizma. Problem nacionalizma je što integriše fiktivne samorazumevajuće istine I širi ih ka ljudima koji nisu nužno nacionalisti. Poput samorazumevajuće istine o 'Beograđanima'. Za koje smatram da ne postoje jer je Beograd naseljenički grad oduvek bio.

No, više me zanima ko će biti novi dekan namesto ove koju imamo. One što staje uz rektora koji žene sa filološkog ne smatra studentima, dodiruje se na pomisao da 'revolucionarne' studente milom ili silom država sklanja sa blokade, I veruje da je vrhunac obrazovnog sistema japanski, a američki malo gori jer ima javne univerzitete? A da, ona ista dekanica kojoj je bilo potrebno 17 dana da se seti da dođe da popriča sa nama koji smo blokirali fakultetske prostorije, jer ne želimo da koristimo 'usluge' ljudi u parlamentu delegiranih od strane partija.

6.12.2011. sreda

Dobro došli na Filozofski u Beogradu. Večeras se desio još jedan napad na studente tog fakulteta od strane radikalnih desničara. Kolokvijalno, dobrih srpskih mladića. Ovo je četvrti organizovani napad od početka blokade Filozofskog ove godine. Do sada nam znaju imena, dobrom delu ljudi koje su na neki način uspeli da ukače. Nema zavere tu, ima previše slobodnog vremena, previše privatnih frustracija klinaca koji čak I u sportu dolaze u kontakt sa vrednostima koje se propovedaju u priručnicima iz perioda nacističke Nemačke (na primer 'porodične' vrednosti, način na koji se gradi odnos prema I sa polovima, perspektiva različitosti itd.). Tragedija je što je ovo društvo dovelo mene u poziciju da ako želim da radim na poboljšanju svoje okoline, moram biti spreman na rizik po život zbog najobičnije stvari. Jedino što me zanima jeste kome toliko smetamo?

7.12.2011. četvrtak

U 101 sam se video sa par ljudi koje nisam bio u prilici da vidim često od blokade. Bila je neka priča o viđanju za vikend, ali ću morati da vidim da li ću moći. Malo sam se zatvorio u poslednje vreme. Prema svima manje više. Ne znam da li je to zbog nadolazećeg ispitnog roka, jednostavne depresije kad padne temperatura ili nešto treće. No, najviše uživam u pisanju zadnjih dana.

Ne sećam se kada sam imao toliko ideja I paralelnih misaonih procesa, propuštenih zaključaka, kao u poslednja 2 meseca. Ne prođe dan da se ne setim blokade. Smatram da je to najkreativniji I najproduktivniji period Filozofskog u poslednjih 30 godina. Svaka osoba je bila novo otkrovenje.

Žalim one koji nisu prisustvovali rađanju našeg sveta...

8.12.2011. petak

Najzad kraj nedelje. Toliko sam umoran da samo želim da odgledam neku glupu američku komediju. Mislim da nigde neću izaći. Možda do ortaka u kafić na pivo, da prokomentarišem pobedu vaterpolista Partizana u Superkupu Evrope.

Malo me plaši tekst koji spremam za Bakićeve vežbe. Ne toliko jer je težak, već zato što osećam da će biti provokativno. I moram da nađem broj kolege sa kojim delim tekst.

Nedostaje mi prajd...ceo dan razmišljam o drugarici koju sam sreo prošle nedelje, a nikako da joj se javim.

Žalosni su oni koji znaju samo da mrze.