Grad

Bio jednom jedan grad. Kakav grad? Bili grad.

Na obali. Gde se susreće starost sa mladošću. U kom hodaju duhovi uz osmehe živih. Pod kojim leži istorija vekovima zatrpana.

U tom gradu se senke kupaju u suncima. Turisti ne umeju razumeti ni reči prevoda. A domaćini su izgubljeni. I kad nema prevoda.

Život teče dalje. Uz struje u vodi. A kod meni gadnijih, i niz struje.

U mom gradu je svaka reč izgovorena teško. Svaka rečenica je povod za oštar pogled. Češće moj. Iz jedne nemoći kada se osetim osiono. I ne obraćam pažnju na to ko me sluša.

Kafa je propraćena mišlju da ću je završiti i ako saznam da mi je pljunuto.

U mom gradu rat nikad nije stao.

U mom gradu starosedeoci nisu mogli ostati.Moj grad su okupirali. Moj grad više nije moj. Nije više ni grad.

Moj grad je nekada privlačio željne novih iskustava.

Moj grad danas privlači najgore.

Ili je to najgore postojalo već tu. Samo se ispostavilo da je bilo bitno da jedan deo ode da bi odrvatnost izašla na videlo. Možda je u pitanju nostalgija za fiktivnom prošlolšću.

Moj grad je krcat dobrim ljudima. Koji su postali ozlojeđeni. Bez i jednog opravdanja.

U mom gradu, ja sam kadija. I želim biti dželat.

U mom gradu onaj drugi postaje moj.

U mom gradu, osećam se oteranim čim stupim na tlo.

U mom gradu, brojim poljupce

U mom gradu, prizivam Split.

U mom gradu, sanjam Beograd.

U mom gradu, žalim za svojim gradom.

A ni sam ne znam koji grad je moj.