Ma samo sam zakoračio. Jedan benigni korak. U tu ulicu. Ka tom dvorištu. Tim korakom. Miliona sam kročio. Ali ovaj je poseban. Drugi korak je bilo guranje onog noža u nogu. Kad kuvaš pijanu večeru sa voljenim bićem u zagrljaju premale kuhinje. I osetiš oštricu duboko. Tako toplo. Duboko. Sažeto. Duboko. Voljeno. Duboko. Suzno. Duboko. Iskreno. Duboko. Žarko. Gorko.
Do kraja. Duboko. Osvetno.
Duboko.
Još uvek.
Volim.
Duboko.
pa, prezirem rasizam, nacizam, šovinizam, i naravno, političku korektnost svidelo se to tebi ili ne
Saturday, July 4, 2015
Dvorištu
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment