Bilijar

Znaš li one ljude koji postaju očigledni tek kad ih niko ne primećuje? One koji naizgled ne odstupaju od okoline? Što ih nikad ne bi uzeo iko u tim sem za golmana jer su krupni u osnovnoj? Onaj što se smeje jedini od srca bez obzira na to kakve pičke su oko njega? Onaj na kog pomisliš da je dobar da ga vodiš sa sobom u izlazak da bi ispao kul.
Vidiš, Lale je čovek boračkih veština. I to ne jedan od većine koji je to prekinuo pre dvadesete. Ili jedan od onih koji kulja i ulubljuje bez bola zidove. Lobanja.
Tek kad mu staneš na crtu počneš da uvidjas neke crte. Kako se razvija situacija, tako vidiš da možda Lale nema baš mnogo znanja o nekim uglovima gledanja. I osećaš superiornost.
Jer Lale je tu da se ti osećaš dobro.
Lale je onaj koji se jedini smeje, kako se smeje.
Kad ustreba,sebi.
I onda si trijumfalno pred pobedom.
Pogledaš Laleta. Lale pogleda tebe.
Pun podrške.
I pobediš.
Lale je jedini lik koji se smeje sa osmehom.
Nasmejes se i ti. Ali ne kao Lale. Jer Lale se jedini smeje kao se smeje.
Jer je za njega igra pobedila.
I tad shvatiš koliki je Lale čovek. Onaj pred kojim je svaka pobeda pirova.
Onaj lik koji se smeje tako da je svaku partiju zapravo dobio.