Moja razmisljanja o borbi

Mogu sa sigurnoscu reci da sebe ceo zivot smatram pickom. Takodje, mogu bez dileme reci da nisam hrabar covek. Ja to ipak najbolje znam.
Nisam onaj koji nikada nije udario na slabijeg,jer da jesam, ne bih dobio bitke koje sam dobio.
Jedino sto sam uradio onda kad sam smatrao da moram da uradim nesto je to da sam odlucio da ne odem. Stav da moram ostati.
Plasi me pomisao na bol. Bojim se smrti.
Bojim se protivnika. Bas me je strah.
Vise nego sto verovatno zelim priznati sam ostao nem na nepravde koje sam video.
Ironicno,sramota koja me prati zbog toga me tera da ne budem danas.
I vise od straha od bola I od smrti me plasi nacin na koji cu biti povredjen. Ili umreti.
Uzasava me iznad svega misao cu umreti bez smisla. Da bol nece imati smislenu pozadinu.
Ne volim konflikt. Ali ne bezim od njega.
Samo zelim po svaku cenu da upoznam sve.