Stari prijatelj

Kad sam bio mladjan momak ja, citao sam cesto Ferala. Kad bismo isli za Sloveniju devedesetih, opsovanih u pesmama Balasevica, to bi bile rovovske pripreme za ubijanje beskonacnih aluvijalnih zaravni Madjarske i promatranja nepreglednih zanimljivih vodenih tornjeva na sred nicega i tako u picku materinu. Po dvanaest sati. Ko bi rekao da ce konstantni pritisci demokratskih vlasti Tudjmanove Hrvatske (tada ona nije bila moja) potpuno promeniti moj nacin razmisljanja o nacinu pisanja. Moj tata se sa mamom pretplatio na Ferala sa Bacvica i onda su nam stizale na dom. Feral je uvek bio jako lep sa prednje strane. Moj drug i ja smo se citali sa Feralom kada bih ja sacekao da tata i mama procitaju ovonedeljni primerak. On ni kurca nije kuzija. Razumeo - za Srbe. No, U pocetku sam voleo da citam Peru sonogasveta, Shitove vika, i bilo sta gde se spominje HDZ i Hercegovci. Zato sto sam ja poreklom iz Viteza, tako kaze mama tati kad mu proradi Bracka krv. Bio sam na Bracu, na mapi pise da je to Dalmacija, ali sta znam, Vitez je plemicki onako.
Taj moj drug je uvek bio nekako naivno bistar. Iskren krajnje, a logika mu je uvek bila bolja od moje. Uvek bi postavljao pitanja na mestu. I ja sam se tako uz njega prisljamcio i slusao sta on sere. Nekada ga nisam najbolje razumeo, posto bi opalio neke reci koje niko ziv ne moze prevesti. Kao onda kad se u Sloveniji niko nije hteo igrati sa mnom jer nisam znao sta znaci "bosanski pric't".
I ovaj kad lupi, lupi.
I onda su Ferala ugasili. Moj drug izgleda samo zbog Ferala bio tu. Nisam vise znao nista o Shitovima vika, nisam znao sta je Mamic lupio, da li Ciro pokusava da proda bokserski mec izmedju Jugoslavije i Hrvatske, ni da li je Tudjmanov unuk napravio muzicku karijeru. Medijski mrak. Jer mi je mama rekla da je HRT zla televizija. A ja mami verujem.
Iz Republike Srpske, ili Srbske, ne znam kako to Srbi nazivaju sada, cujem da akademska grupa OBRAZ trazi obrazovne reforme, sam saznao da je Pera sonogsvijeta otisao da radi za Roze televiziju. Valjda je uvatio bilo sta posle Ferala.
Dezulovica sam sreo u Beogradu, nije me prepoznao. Mozda zato sto me nikad pre toga nije video.
Ali ja njega jesam, to je bitno.
I onda sam veceras sreo svog druga iz detinjstva.
Jos je isti onaj stari, bistri klinac. Da ne poverujes.
Robi K

Falsiranje

Naime, svaki talenat je potrebno negovati. Neko se rodi sa estetskom senzitivnoscu, neko ko uspeva da pronikne u najbeskorisnije stvari koje je covek stvorio-umetnost. Neko se rodi sa sposobnoscu da stvara i rastvara predmete poput Diskobolosa, Davida, Mojsija, Sikstinske kapele itd... A neko se rodi sa apsolutnim sluhom. I poput mnogih drugih, ja sam rodjen takav. Apsolutni sluhista je osoba koja je sposobna da neposredno posle odsviranog tona moze, glasom, instrumentom da ponovi notu koja je u pitanju, uz jednako trajanje, eventualno da kaze koji je naziv tona, ukoliko poznaje tonski sistem. Postoje jos dva nacina da se ustanovi apsolutni sluh. Jedan je da imate dve osobe koje su pouzdano apsolutni sluhisti, koji jednako mogu prepoznati sluh, te drugi, pustiti poznatu melodiju osobi ciji se sluh ispituje i traziti od nje da peva paralelno sa muzikom. U nekom trenutku, utisati u potpunosti muziku, osoba nastavlja da peva, i u slucaju da pogodi tacno deo melodije kada se pojaca zvuk ponovo, eto nama pokazatelja da je neko sluhajlo.

Avaj, sinoc sam sedeo u lokalu i uzivao u muzici gitariste. Sjajan je momak. No, cura do mene se nije slagala sa mojom konstatacijom da momak ima fantastican glas i da ima jos bolji sluh. Njegove verzije mejnstrim pesama su bile odlicne, vrlo inovativne.

Zamolio sam je da tapne prstom svaki put kada momak po njenom misljenju zafalsira. Tapnula je tri cetiri puta, stoga ostadoh zatecen, jer nista nisam primetio. Znam da mi je sluh propao drasticno, ali nikad nisam mogao pretpostaviti da cu biti jednog dana slep na uho da ne cujem falsiranje, pogotovo kada je ceo fokus na tome.

Da bih shvatio posle par minuta da ona zapravo ne zna razliku izmedju varijacije, tipa odlazak u tercu itd i falsiranja...

Dragi moji, ovo je za one kojima je nosorog prdno pod uvo, ako neko napravi varijaciju na neku melodiju, to ne znaci da falsira, vec da mozda kompenzuje nedovoljan raspon glasa, ili praktikuje slobodu da pesmu interpretira na sopstveni nacin, sto ako je dobro, moze biti sjajno.

Kao na primer Lady Gaga sa pesmom Coldplay Viva la vida.

No, kad je imala 15 godina, rekli su joj da ima slab glas i da nije dovoljan sluhista cak ni za klavir (ni za klavir, to je poooosebna vrsta uvrede). A eto kako je prejebala Coldplay. 

pitanja na koja nikada necu cuti iskren odgovor

Deset nasmejanih lica, topao i blag razgovor, sa setom. Divan docek drage osobe, zagrljaj za zagrljajem. trenutak nemoci i suza radosnica. Odlazak kroz vrata, sa smeskom, koji ce zameniti beskrajna tezina iza ugla.
Kako cu biti zapamcen? Sta ce ostati kao moje nasledje? Kojim recima ce me se opisivati kada budem odsutan? Da li cu uopste ostati nekome u zadnjim mislima?
Imam ceo zivot da gradim to nesto. Ali i ceo zivot iza sebe u kome sam gradio. Svi se zapitaju u jednom trenutku ko su, sta su, kako ih okolina vidi, koliko zaista prijatelja imaju. I zasto su ti prijatelji prijatelji. Ja svoje cesto ne razumem. Jer nisam neko ko ume da prasta. Svirep sam, zavidan, zavidim, okrutan, u stalnim ratovima.
Kad se branim, branim se najzesce sto mogu. Nemam respekta ni prema kome. I dajem sve od sebe da budem ono sto jesam. Kako god to bilo. Nekad sam uspesan, nekad manje.
Ali ostaje ipak pitanje.
Ko sam ja kad me ne bude vise?

Radni naslov

Najteže je oprostiti sebi. Svako ima svoje dileme. Tako i ja imam svoje. Rekao sam davno da su reči oruđe.
Ideš za koji sat. Tebi je teško, to znam. Teško je i meni. Navikao sam se odavno, ali to ne znači da mi nije teško. Mamin tata je umro par godina posle tvojih. Znam da to ne znači ništa, ali ne znači da nema doze iracionalnosti. Ta iracionalnost je strah. Tata. Nazivam te Starim, kako si ti Stipu zvao, u svojim pričama. Razumi. Ali ti si moj tata.
U poslednjih godinu dana sam prošao mnogo strašnih stvari.
Voleo sam Milicu, iskreno, duboko, strašno, strasno, snažno, silovito, brutalno. Možda je reč brutalno najbolja koju mogu da iznedrim da bih opisao tu ljubav. Bilo je tu ljubavi. Možda je još ima. Molio sam je mesec dana, tiho, da me pusti da je pustim. Ti si imao ceo život jednu koju si voleo, koja je bila majka tvoje dece.
Moja ćerka će otići u zaborav. Ovih dana treba da se pojavi negde, nekome, pred očima, Olga. Voleo sam je. U stvari, uvek ću je voleti. Ona je moja prvenica. Znaš da dugo pišem. Ali eto, ispostavilo se da je najvrednija stvar koju sam napisao, opis rođenja svoje prve ćerke.
Nisi me gledao kako to preboljevam. Pitanje je da li ću ikada. Da znaš kako je Olga nastala, možda bi me bolje razumeo. Da razumeš šta mi znači Olga, možda bi shvatio zbog čega sam danas osoba koja jesam.
U budućnosti, svi smo idealne osobe. Sutra ću početi da vežbam, učim, naći bolji, ili bilo kakav posao.
Samo da prođe ova sekunda.
Ali to idealno je tako teško.
Olga je bila okosnica mog života. Ja jesam taj čovek. Jesam porodičan. Želim nekoga ko će moći da me prihvati onakvog kakav sam. I da daje sve od sebe da prebrodim sebe. Nekoga pored koga ću umeti da postanem bolji. Dugo se osećam kao polovina.
Tebi je to strano, jer si drugu polovinu našao pre moja dva života.
Ali svet u kom ja živim nije svet u kome si ti odrastao.
Postali smo bliži. Ali naši razgovori su postali mnogo više kolekcija prećutanih reči.
Poštovanje nije isto što i razumevanje. Saslušati i popovati nisu iste stvari.
Nekad čoveku nije potreban savet, samo razumevanje.
Ja ne idem kod sveštenika, kao što si ti nekad možda išao.
Sve držim u sebi.
Ili podelim ovako, amorfno sa svetom.
Ali Olga. Izgubio sam ono što sam voleo. Tata.
Duboko sam povređen.
Samo to sam hteo da ti kažem.
Čuvaj se tamo, molim te.
Nije mi potrebno da sahranim dve ljubavi u godini.

78 dana humanosti

Elem,bilo je oko 8 sati kada su se zacule prve sirene. Prva bomba je pala na aerodrom u Batajnici,ako se dobro sećam. Pre nego što je počelo,sećam se da je moj stari došao do škole,mi smo igrali odbojku. Bilo je sunčano. Rekao mi je da odmah posle dodjem kući. To sam i uradio. Kod mene se sjatio komšiluk,da bi pratili strane medije. Samo smo mi imali satelitsku. I onda je krenulo. Strcali smo se u sklonište. Ne sećam se da li je to bilo tada,ali je delovalo nadrealno kada je od udara počela da pada prašina sa plafona u skloništu. Do kraja prve nedelje je proradio inat. Odlučili smo da se u sklonište nećemo više vraćati. Tad je nastupio period apatije. Ali na neki veseo način. Prekinuli smo da se obaziremo na izveštaje o žrtvama,civilnim metama... Sa prozora smo jednostavno gledali noću crvene klice kako plešu po nebu. Na svaki od tih signalnih metaka je dolazilo oko 500 onih koji se ne vide. Ali je za klinca od 12 godina to bio spektakl. Posle mesec dana smo otišli u Sloveniju. Što je bilo teže. Svaki dan smo slušali avione kako idu iz Aviana ka našem domu. Obavezno smo zvali komšiluk da ih upozorimo. I propratna jeza da ki je to poslednji put da će se čuti od komšija. U Kopru sam se igrao rata. Nisam bio potpuno svestan da sam tamo. Znam da sam bio jako agresivan. Maltretirao sam Alena. Upoznaces ga jednom. Onda je bombardovanje prestalo. To sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu. Sloba,19 zemalja i Rugova. Potpisali Kumanovski sporazum. Vojska i policija SRJ su se par dana kasnije povukle. Rusi takođe. I počeo je drugi talas egzodusa u Srbiju. Tragično je gledati sve te ljude oko sebe. Sve te izmeštene svesti koje ne umeju da se prilagode. Ne mogu ih kriviti. Ne mogu im ništa ni zameriti. Oni su zajedno sa mnom nadživeli oko 3500 palih u tom ratu. Oko 10000 povredjenih. To je bar 50000 porodica direktno pogođenih tom humanitarnom akcijom. Tih 78 dana,uspeli su u meni da probude onaj infantilni bes,koji je za posledicu imao potpuni zaborav svega što sam proživeo prethodno u Srbiji. I tog mrtvog Slobu sam doživljavao kao svog. Ne zato što ga golim rukama ne bih zadavio da sam mogao. Nego zato što je i njemu,kao i meni,neko došao ja vrata.

Ivan Tijardovic

Maks

Zdravo Maks.

Čuo sam da ti je rečeno ko sam. Nadam se da si dobro. Imao sam priliku da pročitam pismo koje ti je poslato. Nisam čuo kakvu reakciju je proizvelo, ali se nadam da mi ne zameraš jer ti pišem. Znaj da ona ne zna da sam odlučio da ti se javim. Smatram da je to časno i da je stvar poštovanja. Osećanja su komplikovane stvari, pogotovo kada je neko toliko blizak u pitanju. Želim da znaš da nisam ništa planirao. Hteo sam samo da odem tamo i ne budem sam. Ona se sama javila. Ne perem sebe od odgovornosti, znam koji deo je moj, samo želim da budeš svestan da ni jednog trenutka nisam radio bilo šta što bi bilo protivno njenim željama. Bila je divna prema meni. Osetio sam se prijateljem već posle prvog razgovora. Ona je dobar prijatelj. Retko dobronamerna iskrenost. Obično ljudi kad su iskreni, to me povredi. Iako cenim iskrenost. Ali je često bolna. Njena je bila prosvetljujuća. Podelili smo pivo predveče. Spomenula te je. Ni jednu lošu stvar nije rekla, to moraš znati, Maks. Znati koliko te ona voli, i kako te voli. Već sam jednom bio u društvu čoveka koji je toliko voljen. Ali tada je to bilo drugačije.Ta iskrenost me je bolela jer je bila sročena tako da me ubode.
Dočekala me je klimajem glave, jer je želela da se postavi kako si je ti učio. Silno odzvanjaš u njenom životu. Verovatno znaš i bolje od mene.
No, zavidim ti jer si je poznavao duže nego ja. Jer si bio tu kada je odrastala. Ja sam tu sad kad je odrasla. Ne znam koliko mogu biti tu. Znam da ću dati sve od sebe. Jer si dobro umeo da proceniš. Ti si joj najbolji prijatelj. Proživeli ste stvari koje ostaju samo vaše.
Verujem da si divan čovek. Baš onakav kakvim te opisuje. Da samo možeš da vidiš razdraganu iskru u njenim očima kada te spomene. Kao da si tu pored nas.
Ume da prozre. Da pogodi baš u dubinu. Mene je ostavila bez jedne moguće reči. Ni jedan trenutak nije bio suvišan, ako me razumeš.
Nisam došao sa tom namerom, još jednom ponavljam.
Došao sam da je upoznam. I za kratko vreme, saznao sam koliko toga o sebi ne znam.
No, samo sam ti hteo reći da ne brineš, da ću biti tu.
Nadam se da ćemo se jednom upoznati. Samo to neće biti danas.
Ja ću čuvati nju, ali i ti čuvaj meni Tifu. I reci mu da mu nisam oprostio još uvek.

Izbori

Danas je bio dobar dan. Istinski dobar. Počeo je budjenjem,uobičajeno za taj deo dana. Uzeo sam antidepresiv jer nisam video moćno sunce. I pojavilo se. Doduše,sa pogrešne strane neba, ali bitno da je tu. Nastavilo se jutarnjom gimnastikom kroz motivaciono nošenje stvari roditeljima u kola. Potom je usledila šetnja do Gnezda,u kom sam podelio kavu sa Lakijem. I čašicu razgovora o Rijeci. Rijeka se javila kako je i dolikovalo,što je bio još jedan ogroman bonus. Lepa toplina i divne uspomene.
Zatim sam posetio roditelje u svojoj kući u predgrađu. I dernekovao kao da sam Srbin! Opet se javila Rijeka,da prenese drugu moje pozdrave. Ma Rijeka je baš sjajna. Prekrasna. "Finoća!".
Na kraju su me prijatelji vratili u centar.
Svratio opet u Gnezdo.
I čuo pitanje da li sam glasao.
Primetih tek tad da se smračilo. I da je kišovito.
I da je po sata do kraja glasanja.
Zaključio sam da je po prvi put lep osećaj biti principijelno lenj.