Prohibicija

Pozdrav sa beogradskih barikada. Mladi ovde. Ima nas raznih. Delimo se po supkulturama, muzici, hobijima, pogledima na svet, generacijama… Spajamo se po klubovima, kafićima, splavovima i parkovima. Upoznajemo se najčešće u parkovima. Ima onih koji piju alkohol, i onih koji ne piju. Malo toga se promenilo od vremena kada su neki pre nas bili mladi. Raznolikost koju posedujemo nas cini zanimljivima, kako sebi, tako i drugima. Noćni život koji krasi Beograd nije stvoren pameću gradskih vlasti, vec duhom mladih. Mi smo ti koji osvetljavamo svoj grad kada stariji gase svetla. Mi ga održavamo u životu 24 časa dnevno. Ne radi se ovde o alkoholizmu, kako neki pokušavaju da opravdaju prohibiciju. Niti se radi o dušebrižništvu gradskih vlasti. Radi se o direktnom udaru na mogućnost izbora pojedinca da sa svojim životom radi šta želi, dokle god izbori koje pravimo ne ugrožavaju druge. Svojim apolitičnim izlaskom u parkove i okupacijama istih želimo da stavimo do znanja da nismo nemi posmatrači života u gradu u kom se nalazimo. Svoj stav iskazujemo mirno, vršeći pritisak na one koji su birani od strane naroda, i plaćeni od strane naroda čije živote i slobode pokušavaju da kontrolišu, da nam vrate naša mesta okupljanja. I još bitnije, način na koji se okupljamo. Ovaj grad ima krupnije probleme od činjenice da nekome u gradskoj vlasti smeta gitara, pesma, žamor i mladost po parkovima, uglovima, štekovima itd. A skoro ni jedan od tih većih problema nema izvor u nama.
Vratite nam duh grada po kome smo poznati, ovo više nije molba.

Iskreno, vaša omladina.
Uzdravlje