Secas li se kada si dosla kod nas? Bila si toliko mala da nisi mogla da se popnes na stepenik u kuhinji. Stalno si srala i pisala po stanu. I kevtala si, Neprestano. Delovala si tuzno. Uzeli smo te tvojoj familiji da bismo svoju obogatili. I to smo ucinili. Pretpostavljam da je cena toga bila da ti svoju zaboravis. Oprosti na tome. U nasoj si bila voljena. Jedina uvek i konstantno. Jedina o kojoj se uvek brinulo.
Drhtim. Nisam prestao otkad si otisla. Jos uvek ne mogu da se naviknem da te nema. Necu da nosim kaput na ciscenje jer su mi tvoje dlake drage. I sacuvao sam jedan tvoj peskir. Nisam hteo da te sahranim da te neko ne bi iskopao. I nisam mogao da budem tu kada su te odnosili. I setam oko 6.
Moja porodica je izgubila ravnopravnog clana. Moji su izgubili cerku, ja sam izgubio sestru. Prijatelja. Jedinu osobu koja je znala svaku moju tajnu i svaki moj pad. Jedinu osobu koja me je volela na sve prave nacine u svim pravim situacijama.
Mnogo ljudi se oprostilo od tebe. Vise od toga te pamti.
Savannah ti je ime. Rodjena si u Sremu 25.1.2004. Preminula si u svom domu pored kreveta svojih usvojenih roditelja 19.10.2015.
Hvala ti na svakom trenu, ljubavi.
