kako je poceo WWI

Bio je to jedan snezan dan. Za svu trojicu. Naporan dan. Laki je uspeo da izdejstvuje da Ivan izadje iz kafane ne bi li mogao da odrzi nekakav privid nove godine posto je nasao zenu Ivanu u Austrougarskoj. A tamo ti ljudi slave drugacije novu godinu. Je li, ti Hrvati moraju u svemu da budu prvi. Pa i u datumu nove godine. I naravno, kao i sve tamo, moze da nas prebije na gotovs.
Emdjej ne nasao neku zenu, isto se zove Marija kao i ova danas, Ona je iz neke banje, ko ce ga znati. Te zdrave su mi uvek bile sumnjive.
A Ivan, imao je neku zensku iz kraja, nasla vise ona njega. Isto Milica kao ova danas. Ne pitajte me nista.
Sve u svemu, Ivan se tih dana bavio kuvanjem, uvezla mu ova Lakijeva neku vocku, rajcicu, te on resio da proba da vidi moze li se sa tim  stogod uciniti. Za Emdjeja i njega je to bila jedna sasvim obicna noc. Kao posteni Srbi i stovatelji tradicije Naprednjaka u to vreme, divili su se Garasaninu i Pasicu. Ivan je citao u to vreme spise Pasica o slozi Srbohrvata koji jos nisu napisani dok je Emdjej slao telegrame Garasaninu o tome da Srbija mora da se vrati na Solun. Ilija se nalozio i kao posledica toga, poceo rat devedesetih.
Jebiga.
No, Milica je pomagala Ivanu tako sto je tukla po vinu do mere koju je obelezio na flasi da mu treba za jelo. Marija je bila neka vrsta fantoma, koju nikako da posteno vide ni Milica ni Ivan, Uglavnom zbog visine.
Nosa.
Za Ivana se znalo da je arogantni kreten, ali za Milicu se culo tek kasnije. Za neke druge stvari.
Da se vratimo na tu shizmicnu pagansku vatikansko-unijatsko-tajskunsku katolicku novu godinu. Ma ko jos slavi novu godinu prvog januara?!
Sve u svemu, Emdjej i Marija su uzivali u kulinarskim sposobnostima Ivana i Milice, koja je posluzila krekere sa kecapom kupljene kod Dabe. Ono sto je Ivan skuvao je bilo sjajno za gledanje. Negde jos postoji u stalnoj postavci muzeja narodne umetnosti u Beogradu slika tog jela. Glasine kazu da zbog te slike niko ne otvara muzej decenijama.
U nekom trenutku, kao sto to i biva u istorijskim momentima, Emdjej je u kolenima osetio muziku iz Lakijevog lokala. Jasno je da je odmah pokazao ocima Ivanu da je potrebno spremiti sto, skloniti jastuk sa fotelje i zatvoriti budoar te zaputiti se ka Gnezdu. Milica je masturbirajuci gestikulirala da se svi dobro obuku i da je potrebno da svi piske jer nema dovoljno vlaznih maramica za sve. I da ono sto ona ima vlazno nije za higijensku upotrebu. Tako da alternativa u obliku suvih maramica ne dolazi u obzir.
Marija je pevala u sebi Sunce ljubavi od Dzeja i aktivno ignorisala sve.
Zamandavili su svoj haus i uputili se niz stepenice koje su videle bukvalno na hiljade stopala.
Na ulazu u Gnezdo, Laki je uz dousnike Austrougara koji su mu javljali na lonce povezane kanapom pokusao da sakrije ludu zurku.
Ekipa kulinarstva je usla u lokal. Tenzija se mogla osetiti na kilometre, ali u Gnezdo niko ne dolazi bez poziva, pa niko nije ni mogao da oseti tenziju. Emdjej i Ivan kao hrabri internet youtube ratnici nisu prezali od onoga sto ih mozda ceka.
Laki bi prosao bez posledica...da Marija nije primetila Devojku u crvenoj haljini. Zena koja nikada nije rekla svoje ime, pa zato ne mozemo da je personalizujemo.
Ali kao sto cete videti, to ce izroditi neke neocekivane posledice.
Emdjej je udario lock na Lakijev pogled i spustio obrve preteci, sto je Klint Istvud iskoristio nesto kasnije za Prljavog Harija. Laki je kao blok udario Sigala, dok je Ivan stajao kao da se nista ne desava, posto zapravo ne vidi nista sa leve strane. Milica i Marija su se prepirale koga ce Emdjej i Ivan vise zajebavati i Marija je pobedila.
Posto je celo vece otislo k vragu, tacnije, cigani koje je Laki kao domacin doterao do Gnezda, Ivana je kao Austrougarin oterala u ime ljudskih prava. Na scenu je stupila Devojka u crvenoj haljini.
U to vreme je samo Ivan imao mobilni telefon, ali kako ce VIP mobilni operater biti uspostavljen skoro vek kasnije, nije imao mnogo koristi od njega, pa nije imao sta da pusta od piratskih pesama sa interneta koji ce doci tek par decenija kasnije.
Devojka u crvenoj haljini je stala ledjima okrenuta ka podijumu i pocela da peva bozanski poput Dive iz Petog elementa. Na zalost, ni jednu pesmu nije zavrsila ni do prve trecine numere. Prica se da je ona cak pedeset godina pre dana kad je muzika umrla, kriva za osnivanje kluba 27.
U napadu sizofrenije, desilo se ono sto se desi na svakoj zurci koja je za kurac. Neko je poceo da prica viceve o Dzeju. Ivan tvrdi da je to bio Emdjej, Emdjej tvrdi da je to uradila Marija. Znamo samo da Ivana nije sigurno. Ona nije pricala viceve. Milica ga nije razumela, ali se smejala jer je shvatila poslednji Lakijev od par nedelja unazad. Ili to na koji nacin ce postati diplomata jednog dana. Sve u svemu, jedina je bila koja se od srca smejala.
Epilog je bio taj da kada je Milica prestala da se smeje, dobila je napad ultraevropeizma i u znak revolta prema odnosu naspram cigana gudaca isteranih od strane Ivane Austrougarske, opicila je one koje moze. Emdjeja i Ivana.
U skladu sa naprednom politikom tog doba, stala je d ubedjuje Mariju da je ona kao niska osoba cigan jer cigani nemaju pristup jednakoj kolicini kalorija pa su zato niski i odlucila da udari emocionalnu ucenu ne bi li uspela da izdejstvuje odrzvanje tenzije sa pocetka veceri.
Kako joj to nije uspelo, a vaspitana je da svakoga pozove kuci, dovukla je Mariju kod Ivana, dok se Emdjej mentalno spajao sa Lakijem da bi saznao da li moze Laki da proda Devojku u crvenoj haljini. Dosli su do zakljucka da je to pogresno jer bi izazvalo kontroverze ali da je mogu rebrendirati, sto su i ucinili nesto kasnije.
Sve u svemu, kod Ivana, Ivan je konacno presekao u sebi i odlucio da ce da odjebe lujku iz politickih razloga i napraviti karijeru za promenu. Koju ce mrzeti, dabome. Jebes karijeru kojom je covek zadovoljan.
U skladu sa tim principom sva trojica i dan danas funkcionisu.
Avaj, posle epohalnog zatvaranja Milice u kupatilo, Laki je pitao da li moze da dodje da posmatra performans, ali mu Ivana zadrza muda u dzepu pa je morao da krene za njom .
Emdjej je sa nevericom posmatrao kako se preko Marije prelama svetlost i pomislio da je hobit. Ali ga je na tu godisnjicu Marija razuverila obrijanim nogama.
A Marija je sa nevericom slusala o tome kakav je perverznjak Ivan.
Kad je Ivan saznao za to, odlucio je da za mesec dana ostavi Milicu i preseli se u deo sveta gde ga samo medjedi mogu pronaci.
Bosna.
Zajeb je bio sto nije govorio ni Turski ni Madjarski ni Njemacki. Pa je na kraju morao sa lokalcima zbog dopuna za 060.
I tako je upoznao nekog Gavrila.
Emdjej se zaposlio kod Bore St. Miljanovica, da prati novine, dok je Laki otisao kod Ivane na vikend u Zagabriju i tamo se zaposlio na 4 dana u licnu pratnju prestolonaslednika Kaundka monrhije.
Rekao ovaj Ivanu da ce na putu nazad ka Beogradu prolaziti sa ovim svojim sefom kroz Sarajevo i da to nije tako daleko od toga gde je Ivan bio pa bi se mogli naci. Ivan da ne bi bio sam povede Gavrila.
Seli njih dva u lokal i popise par rakija. Kako Ivan nije video na levo oko, kad je prestolonaslednik prolazio pored zbog lose isplanirane rute, ucini se Ivanu da je video i Lakija, na sta se ljubomorni Gavrilo pobuni i pokusa da nacilja Lakija da ga ubije, ali budala pogresi i upuca tog nekog marginalca.
Jebiga, uhapsise ga, valjda je umro u Ceskoj negde u nekoj banji. Mislim da tu kod Marije negde.
I poceo Veliki rat.
Sva trojica se opet nadjose u Beogradu, sad kao vojnici jer nisu uspeli da pobegnu u Albaniju preko Surcina kako je insistirao Emdjej pa su ih navatali kod Sapca. Onda su morali da drze neku suludu odstupnicu u Beogradu gde su svi otpisali ceo njihov puk. Ali o tome drugi put.
A da, i sva trojica su sa zenama koje se isto zovu a bolje su od ovih iz price. Osim Lakija i Emdjeja.

Pakt sa kukovima

U nekom momentu, ispostavilo se da kapitalizam neeee funkcionise. Kao sto cete videti u nekoj skorijoj buducnosti. Ali, za ovu trojicu to nije vazilo jer su imali Poslerodjenog-Lakija. No, Emdjej kao ubedjeni ateista, te Laki, nekadasnji satanista i Ivan kao neostvareni barista, sedeli su neprofitno ispred Lakijevog lokala, gde ni zajedno nisu mogli da prijuste jedno pice. Lakiju je u jedno trenutku pre otvaranja lokala toliko lose isao posao u lokalu da mu je kao jedinom zaposlenom bio zabranjen ulaz. I to je Ivan morao da sprovede u delo zabranu, ali kako nije bio placen nista, stupio je u strajk pa je radio minimum radne obaveze, te pustio Lakija da bar otkljuca lokal iz dvorista.
Emdjej je sve vreme vikao na Ivana da mora da postuje radnu etiku kao sto on to radi na stonom tenisu u firmi u kojoj pije kafu. Ali Ivan se nije dao uzdrmati te je u znak solidarnosti zbog sopstvene zabrane Lakiju da udje u lokal, koju mu je Laki izdao, seo pored Lakija ispred lokala i zajedno sa Lakijem negodovao zbog zabrane prilaska i strajka.
Po dobrom obicaju, Emdjej je pricao sam sa sobom iz perspektive ostale dvojice. Ali, bivajuci opsednut Tenaciousom Dijem, Emdjej je preko tantre koja se prozima kroz pesmu Tribute stupio u kontakt sa Djavolom jer jecitao u nekoj knjizi da mozes da prodas svoju dusu. Laki je bio jako povredjen sto je ovaj uspeo da ga dozove, a tokom svih onih godina u budusnosti, Laki ne.
Posto je Emdjej jedan jako racionalan i tvrdoglav momak, uspeo je da ubedi Djavola da mu je potreban posrednik za dushashoping. Jednostavno, prodao mu je pricu, tu se ne salim, stvarno je prodao pricu, od tog novca je prekinut Ivanov strajk, da je Djavo vec star jer je sve vise abrahamovih religija na svetu  da se mora posettiti racionalistickom egocentizmu i sustinskom egoizmu, jer mu tu i budizam ozbiljno parira sa svojom egotripoznom jurnjavom kvalitetne reinkarnacije.
I djavo pade na tu pricu. Laki, iako i dalje povredjen jer nije uspeo da poprica sa superstarom zemlje tamo daleko dole, bi je zadovoljan sto sam prekinuo strajk.
Dogovor je bio da cenu dusa dele njih trojica i Djavo na fifti fifti, sto Ivanu bas i nije odgovaralo, ali mu je Laki obecao tezgu na vratima cim se pusti u lokal.
Sve u svemu, Laki je jedno vece sedeo sa Miskovicem, koji je zeleo da upadne sa5% udela. I kao sto to biva obicno, Laki mu je prepustio da on vrsi nabavku a da se oni bave administracijom. I op, ovaj je uzimao pare a nije dostavljao duse, pa prodao Djavolu priccu da ce njegove firme za otkup dugova preuzeti sve dugove u dusama i da ce   sve biti u redu. Kako je imao novca iz Delte za ekonomsko izgladnjivanje ove trojice, mogao je da ponudi ovoj trojici kao jedinu opciju da ako zele da vide ikakav novac da prodaju dug Miskovica prema njima njemu za male pare ali sigurne, oni su rekli ok.
I mic po mic, Miskovic postao nepristojno bogat.
Jos nam samo nije jasno kako.
Ivan, Emdjej i Laki zavrsise tamo gde su i poceli. U strajku protiv samih sebe.

stid

Hteo sam da provedem vece sa Emdjejem, Lakijem i Ivanom. Ovih dana su me prilicno okupirali svojim dozivljajima. Ali kako zivot ume da skrene u trenutku kada covek misli da je okuka vec prosla, tako se i meni desilo da sam poceo jedno, a zavrsavam nesto potpuno drugo.
Video sam prvi put u zivotu snimak asistiranog samoubistva. Nije neka novost da sam sklon granicnim  pojavama i ponasanjima. Taj domen voajerizma i morbidne radoznalosti ne mogu da izbrisem. Ali ovo je bilo nekako drugacije. Pogotovo ako se drzim, a drzim se narativno, toga da je svaki zivot svet pred smrt i da je posle svega sto je uradio, pojedinac smao covek, taj trenutak pred smrt.
Mislio sam da ce me uzbuditi taj trenutak smrti. Ali sama smrt nije. Zivot tih par sekundi ranije, jeste. I ne mogu da shvatim zasto.
Nisam potresen. Samo sam duboko zamisljen i zbunjen onim sto sam video gledajuci coveka kako sam sebi daje smrtonosnu dozu lekova. Ne znam da li je to zbog mog nekog iskustva sa tim stvarima ili ne, ali ta zelja za smrcu, ne granicnoscu zivota, me izbacuje iz takta.
I tako, covek je samo prestao da bude. Ili nije. Da li je time sto je sam birao kako i kada ce umreti manje ili vise covek? Da li to uopste ima meru? Ako nema, zasto ljudi velicaju neke oblike smrti a neke samo, eto, ne velicaju. Da li je smrt ovog coveka ona u koju te neko pusti ili je to zaista kontrola?
Ne znam. Valjda dok ne umrem ne mogu da znam.

Atentat na Kenedija

Laki, Emdjej i Ivan su tih dana odlucili da odu na dugo ocekivani odmor. Usled skorasnjih dogadjaja vezanih za Kubu, Kastra i Chea, mislili su da bi bilo zabavno da odu u SAD. Ivan je insistirao na tome da se stacioniraju kod Majamija, jer je predvideo da ce kapitalisticki balvani, ostali bez sredstava za proizvodnju i ekonomskog kapitala, doplutati tamo gde je najisplativije na krace staze. Emdjej je vikao na Ivana da ga boli kurac za Kubu jer je i onako zaboravio pasos pa je morao da pobije one jadne carinike, a Latinose voli jos od Greenthumba i Tequila sunrise, pa braci komunistima ne zeli da naudi. Laki je razmisljao moze li da unovci posmatranje njihove svadje.
Odlucili su se za Teksas.
Tadasnji predsednik, najmladji valjda ikad, kao Krstic ministar, planirano je isao u posetu istom. Laki i dan danas prica da je to zato sto je cuo da dolazimo i da cemo mozda da odradimo neki meetup ili event. Emdjej sa druge strane tvrdi da ga je mrzeo jos od osnovne, posto je stalno morao da ga stiti od Cileta kad ovaj dodje da ga bije zbog dzeparca.
Ivan je kao i uvek mudro cutao, uglavnom jer je mladji od obojice i ne zna ko je taj Kenedi.
Sve u svemu, u dusi, Laki i Emdjej su Amerikanci. Kao takvi, pozvali su se na drugi amandman americkog ustava i kupili snajpere. Ivan je sve vreme praktikovao peti amandman i cetvrti, mada bi mu prvi verovatno najbolje stajao i zbog navika ove dvojice da ustaju rano ujutro bi mozda i drugi iskoristio svako malo. Iako bi mu verovatno najdraze bilo da koristi uopste Drakonske zakone.
Posle neke pijanke u jednom od barova pored puta, gde su ih odvele neke striptizete trandze, na Ivanovo instistiranje, Laki je, slab na Ruskinje pokupio jednu od njih i na sred kupatila u jednom od apartmana, izvrsio izbacivanje semena na kosu jadnice, poput Haske predaje Seselja Srbiji. Nit je on bio srecan sto je ova popizdela na njega, nit je znao kako da skine seme sa kose, posto ima izuzetno mocne plivace, koji su brzi od njegove ruke.
Sutradan je predsednik Kenedi isao kolima u soping, predvidjenom rutom kroz celi grad, i zaboravio gornju polovinu auta. Dzeki je bila sa njim jer se ovaj plasio kotrljajucih tockova. Bili su lep par, ali je malo ko znao da se ona dopisuje sa Lakijevim partnerom, Bokiverzumom preko vacapa, otkad je on trenirao slusanje ploca.
PTSD jos uvek nije bio poznat tada. I malo je ko mogao da pretpostavi sta ce uslediti tokom tog dana.
Laki se nasao sa Ruskinjom da joj objasni da je nasao neki terpentin i abrazivnu pastu na tavanu kamiona nekog i da zna kako da skine njen skalp i bez noza, posto se marama nece odvojiti od kose. Emdjej je otisao do obliznje zgrade da se malo riseti azbesta u Resniku, posto je umeo da nanjusi kancerogene stvari poput azbesta, emulgatora i Helokiti. Ivan se ne seca gde je bio posto je naleteo na neke Kubance koji su pocecli da pricaju sa njim o kolima. Sva trojica drogirani ko majke.
Laki i Emdjej, Amerikanci u dusi, poput idiota, poneli sa sobom one snajpere. Rastavljene naravno.
I prodje auto pored parka u kom je ovaj bio sa Ruskinjom, desi se misfajer i onaj Li Osvald zapucao u panici.
Refleksno, u manje od desetinke i Emdjej i Laki spojise naoruzanje i sa distance od picku materinu pripucase u pravcu misfajera. Ubise oni taj auspuh, ali Osvald ubi Kenedija. Kad shvatise sta se desilo i da je taj nesrecni auspuh samo auspuh, a ne Vijetkong, uvatise straftu. Ostade Ruskinja sama, neko pokusavajuci da snimi Lakija kako bezi sa scene zlocina usnimi nju fotoaparatom, te ona ni kriva ni duzna udje u legendu iako je to bilo namenjeno Lakiju.
Na kraju smo se nasli u Vermontu, na zurci nekih studentkinja i pojebali ceo zenski dom. Zbog besne potrage za nama, je li, skoro cela muska populacija Vermonta je izbegla za nama. Od tad Vermont ima po miljona ljudi i ne ratuje im se. A posle Ivanovog govora o dobrobiti vutre, legalizovali su je prvi u SAD.
Poenta ove price je da je zbog toga nastala teorija zavere o tri pucaca na Kenedija. Samo sam zeleo da skinem ljagu sa ove dvojice.
Toliko.

Ivan

Ivan je bio cudan lik. Cela ova prica je u proslom vremenu jer Ivan iako nikad nije umro, na neki nacin jeste. Postojala su dva Ivana.jedan pre i onaj posle Ivana. Uvek je posmatrao stvari iz neke dijagonalne perspektive. Ako bi ih uopste video posto nista levim okom nije video.
Od sstarta kraja, Ivan je bio ostecena osoba.Jednom je neko lepo to rekao, polovan. Njegovo centralno odrediste je uvek bilo nekako zene, alkohol i adrenalin. Ljudi koji su ga poznavali su mislili da voli anatomiju i medicinu, a zapravo je samo gledao kako da ukrade adrenalin iz bolnica i kola hitne pomoci.
Taj Ivan od pre i onaj od posle su se cesto svadjali, pogotovo oko devojaka, jedne konkretno u svakom trenutku, te oko toga da li da se obrije i osisa i da li da ostane to trend ili ne.Bio je covek iznenadjenja i nedostatka istih. Iznenadjivac je ljude iznova time da ispod brade zaista ima lice, a postojan je bio u tome sto je svako mogao od njega da ocekuje sve sem ocekivano.
Nije bio druzeljubiv, iako se druzio sa mnogima, al nikad ni sa kim.
Cesto su ljudi mogli da ga ne cuju kako peva u tus kabini, prourokovano uglavnom time sto nije pevao.
Ali u jednoj stvari je bio konstantan. Posveceno je belezio dogadjaje svojih prijatelja. I onog tamo u lokalu i onog drugog.
Onog u lokalu je upoznao kad se lokal otvorio, mada on kaze da je bilo ranije, dok je ovog drugog upoznao na nekom fakultetu kad je dosao da uteruje dugove pa promasio godinu, mesto i vreme.
Prica se da je voleo Balasevica dok isti njega nije voleo posto nikad za Ivana nije cuo. Mada sam potpuno siguran da je Balasevic cuo za nekog Ivana nekad. Ali ne ovog.
Prica se daje imao cerku koju je izmislio sa zenom koju nikad nije imao, ali iako ga danas nema, mozda se desi da se ta neka mala izrodi. Kolaju price da je sad sretan, samo drugacij i da je negde u Valjadolidu kraj Bruneja, ili pak u Batajnici. Spor je nastao posle njegove smrti oko tumacenja da li je govorio cirilicu ili ne.
Sve u svemu, jedna generalno siva osoba poznata po tome sto je cesto umeo da bude zbunjen i u razgovoru prekinut olako. Najcesce samim sobom.
Al sto je imao lep rukois...

usrana motka i kolac

22.6.1389., Laki je otisao na njivu da posmatra travu oko njive kako raste. Iznajmljivao je od nekog Lazara sto nije mogao svaki dan da dolazi iz Kraljeva, pa je tako davao u najam da neko obradjuje da ne propadne. Ali Laki je nije obradjivao vec je zeleo da ime gde da legne da ne povredi travu. I bilo mu je okrutno da udara konje, posto nikad nije bio svestan svoje snage. Emdjej je kopao par kilometara dalje kobalt jer je negde cuo da je to 'next thing', u nadi da ce moci da promeni posao dotadasnjeg glasnogovornika zvona mesne crkve. Ivan je isao u nocnu smenu da odradi sat vremena odmora od pre 4 godine.
U nekom trenu neki cica prodje pored Lakija i iz najbolje namere ga preskoci i time mu izgazi travu, tacnije jednu konkretnu travku koju je laki poslednjih 20 minuta pomno pratio. Ali, kako i kasnije u Kasmiru, nije mu dalo mira, morao je da ubije cicu. I dan danas se pravda da ga ne bi ubio da je bio zena. Ono sto tada niko od nas nije znao je da je taj cica nosio ugovor o pravljenju zemljanog puta koji bi spajao tu njivu i jednu drugu u blizini. Ugovor sklopljen izmedju tog nekog Lazara i nekog Osmana Murata ili Bajazita, ne secam se.
Ono sto se posle desilo je niz konjanika koji su trcali po tim njivama, sto je Lakija jako nerviralo, ali mu bar nisu dirali travu. Sve do jednog koji je eto, da kao ne bi pavio problem kao ostali, prosao travom. I odubi mu noktom Laki glavu i posalje sve na konju truplo dalje. To je pokrenulo lavinu problema jer je Taj Osman dosao sa vojskom nekom i poceo da vice po selu kako ce da uzme sve njive u kraju. Kako bi to Lazara ostavilo bez mesecnih prihoda, ovaj je okupio ortake iz kraja i pozvao Saljimijeve, kao i Kotromanice i koji su zvali Tomislava, Kresu i Ladislava sa svojima, i 28.6., nastade pokolj!
Ovi Osmanovi udarise ko da je rat ebote!
Sjebali Emdjeju zvono i ovaj nemajuci kud prikljuci se Osmanovoj ekipi er su davali hranu ako uzmes oruzje, ali je ceo rok slluzbe proveo u sektoru za nadgledanje letenja strela, civini sektor.
Ivan se zapio Sa Brankovicem, pa je po obicju zakasnio, Dok je dosao, sve je bilo gotovo.
Posto e bio bas pijan, otisao je da spava, a Vuka su navatali i poceli da zajebavaju da je peder jer im je Ivan uvek bio sumnjiv na tu stranu. Kao Isus. Ima samo ortake, kapiras?
Na kraju je Laki ostao pod Osmanovim ugovorom da gleda travu, uz povecanje nameta a Emdjej je poginuo kod Mohaca 1395. dok je pokusavao da pomirise motku ciji je jedan kraj bio umazan u balegu a drugi cist, pa je od umora resio da umesto da jednostavno okrene motku uzme i iz higijenskih razloga krene da guta celu motku sa ciste strane, ne bi li mogao da pogleda izbliza sta se desillo sa stomakom njegovog ata Ratimira. Na kraju je od nelogicnosti umro na takav nacin da je inspirisao kriminalnu grupu u koju se Osmanova zaostavstina pretvorila da ubija svoje ekonomske protivnike. Tako su vam inace nastali izrazi Kolac i Usrana motk.
Ako niste znali.

Laki

Laki je fascinantna istorijska ličnost. Pre svega jer je rođen u budućnosti, sa samo jednim plućnim krilom, Ali, kao dobar frajer, uspešnim modelingom je uspeo da natera svoje telo da mu stvori još jedno plućno krilo. U 24. veku je patentirao terapiju duvanskim dimom, ciji se poceci mogu pronaći u drevnom 20. veku, u Indoneziji, rizičnoj državi za manuelne transakcije na bankomatima koje se vrše bez očitavanja čipa, ruralne tehnike zaštite u vreme Lakijevog rođenja. I u trenutku rođenja Lakijevog, sporenje oko trenutka rođena je postojalo. Tako da nije čudo što polemika postoji i danas, daleko pre toga.
Odrastao je na raznim mestima u svom stanu, izbegavajući kontakte sa ljudima iz osnovne škole, pre svega zato što su bili po njegovom mišljenju suviše nepopularni  prema njemu. U prkos tome što ima svetle oci, karakterišu ga taman pogled i svetao obraz poput đona.
Par stotina godina pre svog rođenja, otvoriio je lokal Gnezdo u partnerskom odnosu sa paralelnim univerzumom koga je jedna Eni prozvala Bokiverzum. Bokiverzum je tokom jedne nužde inače stvorio trol.
Laki je toliko živeo u tom lokalu sve do pojave Emđeja i Ivana da život nije spoznao do svoje prve smrti. Neki kazu da je paradoksalno to što neki kažu daje umro pre svog rodjenja. Ali je simptomatično i to što upravo ti Lakija ne znaju, niti su ikada čuli za njega. Što objašnjava činjenica da će se roditi tek u dvadeset četvrtom veku.
Ivana je upoznao tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, kada je isti odlučio da mu se popne na glavu. Na četvrti sprat. PTSTD koji su obojica nosili još od vijetnama nije preterano pomogao tokom nerijateljskih utakmica basketa u kojima ni jedan od njih dvojice nije efektivno učestvovao koliko su pokušavali da izbegnu sopstvene sudare, da ne bi otkrili da su oni zapravo ključ za fisiju. Čovečanstvo i transnacionalne kapitalističke kompanije jos uvek nisu spremne za energiju na kojoj ne možeš podići maržu.
Emđej je upao u priču početkom 21. veka, tokom pobune u Grčkoj, kada nije znao da se to događa tamo. Ušetao je u Gnezo tražeći metlu, ali kako je star u kolenima, nije uspeo da razlikuje logo kafića i slamu na metli.
Laki je sa druge strane pomislio da je metla ušetala u lokal i da je ključni momenat čovečanskog napretka u pravcu fisije došao,te je brže bolje zvao Ivana da dođe da otkriju svetu tajnu besplatne energije Vinči. Ivan je došao uhićen, da bi zatekao Lakija koji je Emdjejem počeo da briše pod i da se udvara njegovim patikama. Malo zbunjen, upitao je Lakija šta radi, da bi ovaj odgovorio da je došlo to vreme.
Ivan je zakolutao očima, ali pošto ima sitne oči, to niko nije primetio, pa je Laki pomislio da ovaj samo zuri u njega i njegovu wannabe devojku. Da je video, spustio bi Emđeja i okrenuo ga na pravu stranu, započeo fisiju i time bi istorija otišla na pravu stranu, kao i Emđej. Ali, posle jedne pijane terevenke, Ivan je zbog opklade pipnuo Emđejev kurac, na sta je Laki popizdeo, a glava, u kojoj se nalazio drugi element za uspešnu fisiju, mu je eksplodiralala, time i šansa za čovečanstvo i bezmaržnu energiju.
Od tad je Laki kapitalista.
Ali dobar otac. Uglavnom jer nema dece.

Emdjej

Negde oko prvobitnog Bozica, u aprilu 1916. godine, Emdjej se obreo u sred razgovora izmedju pobunjenika Irske, pobornika republike sa jedne strane i tada vec propadajuce imperije Britanije, sa druge. Posto je Emdjej vatreni navijac svega iz Resnika sto je sportski neopopularno, odlucio je da mu je pun kurac Irske i krompira, te se vratio u srpski Meksiko, Resnik, najseverniju tacku kaloricne Sumadije. Tu je ostao do svoje pretposlednje smrti, do nedavno. Dok je obitavao u Resniku, Emdjej je voleo da provodi u parku vreme sa ortacima Trifketom, Sintom i ostalima koji su imali noge.
On je svoje krio sirokim pantalonama, ne toliko jer ih se stideo, vec zato da ne bi postideo one koji ih nisu imali ili one koji bi imali tendenciju da imitiraju zmije. Nikada se nije bavio kriminalom, ali ostaje urbana legenda da je pisao rime za Dvarasa Shakura i da jednom spasio na kanadsko americkoj granici Kaponeu zivot, zbog cega mu je ovaj bio zahvalan do zatvora. Postoji ceo jedan deo Emdjejevog zivota o kom ne voli da prica. Bolne su mu teme zene, ratna dejstva u Vijetnamu i Kambodzi, jedna macka koju nije spasio na Julinom brdu i Ava Divajn.
Ali onipak nije mracan lik. Vesele naravi i zagonetnog osmeha, omiljene su mu teme mir u svetu i sivijevi, dok u dokolici uziva u nakitu i stiklama, pogotovo ako su tudji.
Upoznao je Ivana nekoliko puta. Prvi put setajuci ka fakultetu u cilju povlacenja svojih tadasnjih saradnika sa katedre za istorijsko rudarstvo u cilju bavljenja svojim pravim poslom, citiranjem replika iz Gospodara prstenova i razlicitih tehnika za svijanje papira.
Drugi put je upoznao Ivana kada je doticni saznao gde potonji zivi i odlucio da se nametne teritorijalno istom u  Kupatilo. Ali o tome drugi put. Iako za kratko vreme jeste bilo uspostavljeno ratno staje, koliko god ateisticni bili obojica, slozli su se u pauzama izmedju seksualnih avantura i platine da je najbolje da u Gnezdu spoje svoje sudbine i prepuste Bogu dalji tok.
Ono sto je bila neocekivana posledica svega jeste da su obojica, razocarni u uspehe fudbalera, postali jedan drugom najveci bilijar navijaci, iako ni jedan od njih ne zna da vozi.
Trivija: Emdjej je stariji od Ivana nekoliko godina iako Ivan to ne priznaje i obojica uzivaju da zajebavaju Dzeja kad ovaj nije tu.

Sanker

Legenda kaže da je jedan mali Popke jednom prilikom ušao u Gnezdo i naručio pivo. Postoji i verzija sa kafom.
Popke je mladolik momak. Lep izrazito. Ali,recimo nezgodne naravi.
Popeo se Popke za šank i prosledio narudžbu. Laki je ekspresno eksportovao espreso i započeo šankerov ples u mestu.
Zagonetna je i mistična ta uloga. Sanker mora biti čovek od poverenja. Podeljene pažnje i apsolutne individualne posvecenosti svakoj osobi koja je voljna da je plati. Kao bonus dolazi i piće po izboru.
Popke je uradio nešto što je činio retko. I od skora.
Izvadio je tompus i zapalio ga. Laki je u svojoj mudrosti savetovao da je zapali kedrovinom iz Litvanije kraj Pnom Pena,ali je istolerisao jer je Popke prost čovek. Lepi tapete po kolima. Dobar  a leba. Ali tapete.
U jednom trenutku generickog razgovora,Laki ponosno zareče da počinje opet da radi svaki dan i da planira neke događaje u lokalu.
Popke,posvećenog izraza lica,promeni se iz korena.
Ta sreća u osmehu istinske podrške ispunila je ceo lokal. Obojica prisutnih poskocise skoro istovremeno i krenuše u visinski  disproporcionalan zagrljaj.
Iscestita Popke Lakiju novi preokret i zavidan napredak u životu.
Vrati se na mesto da nastavi da pije svoj tompus i ushićen zapita Lakija koji briše čaše i završava svoju smenu polako u Gnezdu.
"E brate, a gde ti uopšte radiš? "
Emdjej i dan danas ne veruje šta se desilo.
Ja ne znam, pošto nisam bio tu.

Živina i trajanja

Danas smo Emdjej,Laki i ja sedeli na verandi kod Barajeva i pili pivo i kafu. Emdjej je taj običaj usvojio posle jednog pijanog leta u Bajcetini kada je u podrumu pekao rakiju. I dan danas tvrdi da se ne seća kako je tamo dospeo,sem da je krenuo po hleb i kifle u skroz dobru pekaru preko puta zgrade. Razlog zašto je ta priča sumnjiva leži u tome što ispred njega nema pekare. Ali,Emdjej je tada mnogo platine smrkao.
Tokom skupštinske rasprave o smeni ministra odbrane, Laki je odlučio da donese grčku živu i počeo da je kuva. Emdjej,sad na zlatu,pošto platina ne dolazi u obzir zbog skraćenja plate i nepovoljnog kursa evra,ukori Lakija zbog neadekvatnih uslova u kojima kuva opasne supstance. Podsetio ga je,pedagoški kako to samo Emdjej ume,da je tako prvi Milanov sin preminuo u Kambodži. Prosta duša. Ali znate i sami šta tranzicija učini prvim generacijama. 
U jednom trenutku na tabletu Neksus provinijencije se pojavio teleks da je skupštinska većina napustila većinu u skupštini. Laki je zanemeo. Ja nisam znao šta da radim jer je delovao kao onomad kad je pokušao da sažvaće ciglu pa slomio omiljeni zub. Ta jedna lična tuga. Znate na sta mislim.
Emdjej je bio apsolutno pobesneo jer je saznao da je valjda neki tip tvitovao o tome da je Zoka Mihajlovic MILF. A sva trojica znamo da je on to mesecima unazad tvitovao višestruko, tagujuci mene, pošto Laki još koristi hi5. A ja sam redovno pokazivao Lakiju.
Posto smo se smirili svi,Emdjej je padajući sa drvene daske prozborio da se Lakijevo ime u nekim padežima rimuje sa rakija. Laki,duboko povređen zbog implicitnog prebacivanja sto nije završio faks,zbog čega i ne zna šta su 'padežima',uzme onu živu i vrelu je baci podase. Razli se živa, u tom stanju pre gasovitog,ubi Emdjeja. Laki premine od tuge u srcu a ja od opekotina.
Posle smo se našli u cistilistu ali to moram drugi put. Sad radim,pošto moram da platim prevoz jer su mi danas suspendovali vozačku.

Lepota poroka

Bila je to ratna '43. Snazan vetar je duvao sa istoka dok su nas tukli sa obliznjeg brda oni u crnim kosuljama. Pucalo je, pa to je bio haos kako su tukli po nama, Laki se jos uve sa setom seti, te zagledan u daljinu u wc-u slegne ramenima. Emdzej jos uvek ume da sporadicno zastakli pogled i samo promrmlja...fiju...fiiijU. Kao da ga neko jos uvek slusa u Beckoj filharmoniji dok citira Rza-e stihove.
Ja ne mogu d se zalim, kao i bombardovanje, meni je taj ratni period prosao nekako veselo. Kao Mladicu bezanje od Haga.
Emdzej i Laki su voleli da dunu. U rovovima ispred srusenog Kosta kafea u Staljingradu, mislim da je bila '44., voleli bi da promole glavu sa dzointom i samo cekaju da vide da li ce ih nacisticki snajperisti skinuti zbog zara i dima. Lakija smo triput sahranili tako. Svaki put prostrelna kroz lobanju. Tanka lobanja. Ali dobar covek. U to vreme Emdzej jej bio punacak. Danas je mrsav zbog te tri sa'rane, ali samo zato sto je Laki teska licnost i dok je mrtav.
Umro je i Emdzej jenom, bilo je to u Vijetnamu '63., kada smo, igrajuci se Otpisanih sucajno regrutovani u Marince. Nismo se ni okrenuli, a vec smo bili na plazi. I opet sve puca po nama. Emdzej se naljutio i pljunuo na tenk (jos uvek nikom od nas nije bilo jasno sta ce tenk na plazi), a pretpostavljamo da je zato neko javio ovima ih avijacije da osuju po njemu napalm. I dalje tvrdim kadgod se potegne ta tema, da ne bi proslo tako da je koristio kosili umesto onog sampona od koprive.
Ja, eto, jos uvek nisam umro. Ni za bombardovanje kad sam sa tatom lovio tomahawk mrezom za leptre.

Sve u svemu, rodjendan mi ej u apriilu.