savrsen recept za osecaj

Korak prvi. Beskonačno više kul zvuči kad izgovorim na engleskom.
Uhvatiš pogled.
I daleko baciš misao. Prerano je da se izgovori i jedna reč.
Korak drugi. I dalje je lepše čuti na drugom jeziku.
Izgovoriš tužno. Tuga nije dobrodošla, samo seta u dahu.
Korak treći. Sad jezik nije više bitan jer je suza uz usnu ono što je bitno.
Otvori se. Od skota zavisi na koju će stranu osmeh tuge ići.
Korak četvrti. Tuga je neizostavna.
Osećaš.
Korak četvrti. Sad je bitno dal govorite istim jezikom.
Jer francuski više nije dovoljan.
I zbog nedovoljnog ćeš srušiti svet.
Korak peti.
Armagedon.

meneka

Neko mi je jednom rekao da se najbolje stvari dešavaju iz bitnih razloga. Najgore da se dešavaju sticajem okolnosti. Neko drugi reče.
A ja sam se između ta dva raspao.
Jer sam ostavljen bez sećanja na sopstveno ime. Disao sam reč mi.
Teško je bilo uzdahnuti.
Šta ovori o meni kad si ti najbolji deo mene?

Dragi moj blože

Nakasljao se, bez trunke kajanja, poceo je da pise o jedinom pravomosecanju koje je imao. Ono koje ga je pratilo kroz sve ove godine.
Satira je reč koja mu je bila na ispucalim usnama oblizujuci se po rani u levom kutu gornjeg nagiba.
Nikada nije naučio da piše pesme. Njegov prijatelj, nekadašnji ljubavnik i muza, zavid, zavist i zamor. Zbog njega. Kao kada ljubavnici dele iglu. Ubrizgavajući jedno drugom opojnu smrt sa setnom srećom u pogledu želeći život u jednom trenutku nebitnosti sveta. Teško je napustiti sve to. Kada nesreća jeste pokretač svega što jeste najsretnije poput deteta koje se osmehne novorođenom roditelju.
I onda počne sve jači ritam u tonu muzike, preskakajući sva pravila pisanja.
Ti si na kraju dana sve što ja imam.
Kada svi odu, ostaćemo ti i ja.
Ti jesi jedina stvar koja će me sigurno nadživeti.
Ti si sam svedočenje da sam postojao.
Možda niko neće znati ko sam bio, ali ćeš ti znati ko je ostavio trag na svakom slovu tastature.
Da li si umetnost?
ko će ga jebeno znati?
Da li si ti onaj kog će čitati neki kasniji?
koga boli kurac.
Da li će reč kurac biti problematična?
...daj da ostavimo još koju...pička, kurton, govno, sranje itd...

Dragi moj blože.

Kliše

Nasuprot klišeu,nije padala kiša. Nije bilo vrane koja zlokobno posmatra sa grane.
Bilo je sunce. I pojma nemam da li je iko gledao iz prikrajka.
Tu smo bili samo nas dvoje. Negde drugde smo ostavili žurku. Ti si bila prelepa. Tačno onakva kakvu sam te pamtio. Otkad sam te upoznao.
Držala si me blizu srca. Kao što sam ja držao tebe poslednji put.
Ceo život sam proveo gorući. Tako sam osećao. I na kraju sagoreo.
Vetar je postajao sve jači kako smo se približavali obali.
Još jednom smo se prošetali plažom.

Otvorila si urnu i rastali smo se.

nevinost

Prosla je skoro cela decenija. A secam te se kao da je bilo juce. Suzbio sam te decijim strahovima. Rane koje si ostavila su jos otvorene. Preumoran sam zarobljen ovde. Otisla si. Ali se osecam kao da te je neko ubio. A osoba koja te ubila si ti.
Kako se izboriti sa time?
Upoznala si me sa ljubavlju.
Zarobljavala si me mojom nevinoscu, snom koji sam sanjao za tebe koja si bila.
Jos sam ponekad u njemu.
Ne sa tobom, ali u snu nevinosti koju si ugasila.
Toliko sam se trudio da sebi objasnim da si mrtva. Ali sam ostao sam.
Silovito sam.
Bio sam tu za svaku tvoju suzu i svaki tvoj san koliko sam mogao.
Ali sam poceo da zaboravljam.
Danas imam pred sobom nekoga ko je ubio moju ljubav.
Jer je svaka sledeca bila okovana strahom.
Otela si mi nevinost.
Tvoje prisustvo je mucno.
Prezreno, i nista sem besa ne budi.
I opet sam na kolenima, po ko zna koji put.
Grcam u molitvi da ces me pustiti da odem.
Jer ona koju sam voleo je mrtva.
A onog kog si volela je bes.
Bitno mi je da budem slobodan.
Zelim da volim nevino.
Jer zelim da budem sretAna.

Ovaj put

Prosli su vekovi otkad sam te poslednji put video. Prelepa si bila svaki tren sekunde koju pamtim. I dok te nisam video poslednji put, nisam se mogao setiti koliko si mi nedostajala.
Sad mi vise ne nedostajes. Samo si mi na dohvat ruke.
Kad god bih se setio sna, bila si tu.
Ovaj put sam bez tebe u snu. Ovaj put te jeddnostavno nema.
I ovaj put sam presretan jer te nema.
Jer te ovaj put sekundama drzim za ruku.

m

Nikad nisam bio vernik. Do sada. Do tebe. Do rizika i nas. Pitam se samo koliko mogu pronaci sebe u tebi i nikada ne saznati da li je to sve sto sam mogao. Vise ne znam za sta se pitam, da li si ti svetlo koje zelim da me budi. Koliko cu se truditi da nadjem svaki kutak onoga sto kod sebe nisam mogao da nadjem.
Kreces se nezgrapno, svakim krocenjem opisujes moje osecaje. Ritam staje, i moram ispocetka. Sa osmehom.
Ali kad stanes u mestu, poludim od neizvesnosti.
Ostavljam sve iza sebe.
Nikad nisam bio vernik.
Ali verujem u tebe.