Thursday, April 25, 2013

У почетку беше реч

Реч је оруђе. Реченице су оружја. Сила иза које стоји блеф. Имају моћ, могу стварати мелодију, осиромашити најбогатијег и воздигнути најнапаћеније. Могу инспирисати и уништити. Стварати и растварати.
Језик је средство. Начин. За шта, не знам.
Речима дајем снагу, одузимам дах, откривам и прекривам очигледно.
Свака ми је драга.
Зависан сам од њих. Сретан сваки пут кад могу знати како их користити.
Ретке су ствари које ме могу учинити осећајним као када се играм са њима.
Сваки пут када сам писао сам желео да дочарам стање у ком сам се налазио тада.
Некада сам успевао донекле, некад нисам.
Чешће нисам.
Али сам у том процесу, или процесима, увидео да у мојим речима на екранима, папирима, људи који се са њима сусретну налазе, на себи својствен начин, доживљај стран мени.
Те речи су покориле, погађале, промашиле, кршиле, вриштале, шапутале, сузиле, плакале.
Имале су свој живот у умовима појединаца.
Зато ваљда оруђе прераста у оружја.

No comments:

Post a Comment

Followers

Blog Archive