Izbori 2016

Primetio sam par zanimljivih činjenica u vezi sam ovdašnjim i današnjim izborima.
Prva je da ne znam baš konkretnu razliku između onih koji su glasali za jednu ili drugu opciju (gde je jedna SNS a druga praktično svi ostali). Drugo,cela atmosfera oko SNS me podseća na demokrate pre recimo 5 izbornih krugova,nebitno da li su u priči parlamentarni,lokalni ili predsednicki.
Treće, da je (ako se dobro sećam ) Zagorka bila u pravu kad je analizirala izbornu  apstinenciju u Srbiji i implicitno nagovestila trend obrazovanijeg, možda je sretniji izraz potkovanijeg,apstinenta.
Četvrto bih izdvojio paralelu između sukoba vernik/nevernik i glasač/oni koji to nisu. Iz nekog razloga mi deluje da je velika većina tih koje sam primetio da su se oglasili u vezi sa svojim učešćem u parlamentarnoj demokratiji ubeđena skoro jednako kao ovi koji ne glasaju u ispravnost svog dela. Pretpostavljam da iza toga leži svest ili osećaj uticaja na realna događanja u narednom periodu. Ili bar pokušaj sprečavanja ovoga što smatram lično katastrofom. No, kroz razgovor sa ljudima iz svoje okoline (a okolina mi je mahom neglasacka iz raznih razloga) mogu reći da su mi argumenti dotičnih daleko razrađeniji i promisljeniji. I sam se često zapitam da li mozda grešim ako ne glasam. Ali ubrzo se setim da bih time jednostavno legitimisao sistem koji u srži sadrži premisu da njegov opstanak zavisi od delegitimacije mene i ostalih koji bi eventualno pristali da se pozanimaju gde im je glasačko mesto.
I sad,pitanje opozicija je u ovom kontekstu zahvalno uporediti sa sukobom na relaciji vernik i onaj koji to nije. Kao što je od mene nevernika stvorilo katarza čitanja svete knjige,tako me je čitanje izbornih lista učinilo neglasacem. Ako neko ima drugačije iskustvo ili princip,ostavite u komentaru.

I opet,hvala svima koji nisu izašli na izbore.
Ovlastite sebe,a ne vlast.

Jer to je život

Bio je tako mlad. Tako mlad i dobar. Bio je lep i stasit. Bio je tako mlad...
Znao je taj momak svašta. Poznavao je ljude i znao je da priča sa psima. Znao je kuda ide.
Taj momak je bio oslonac. Svima osim sebi.
A kad nema oslonca,pad je bliži. Kad se jednom padne,pad je dug. Dužina  života je nepregledna. Jednom kad se dotakne dno, jedino je pitanje vidi li se svetlo. Ovaj momak je žrtvovao mladost,lepotu i stas da bi je našao. Kao što to biva,stao je jedan dan pred ogledalo i video iskrivljenog čoveka. Karikaturu nevinosti iz koje se probija zlo. Odlučio je da je dovoljno štete napravljeno.
Obukao je najlepše odelo. Rekao sebi,kako si koji kurac dozvolio sebi da sve što te je ikada ispunjavalo i činilo svetlim izbaciš iz života,i izašao iz svog stana.
Prvi korak je najteži. Prvi korak je početak puta.
Pozvao je svoju devojku i rekao joj da je voli. Dok je stajao na stanici,razmišljao je o svojoj deci. O Olgi i onoj koja su mu ipak suđena. Ona kuća sa dvorištem je bila njegov dom. Ostalo je samo da odluči da udomi psa. Kad dođu deca. I biće sreć...
Nije osetio ništa. Na pola misli je samo stalo. Sve.
Autobus ga je pokosio,par dana posle 29. rodjendana.
Jer život nikog ne čeka.