Autocenzura

Najgori vid cenzure. Istovremeno najčešći. Kad si novinar,onda je temelj strah da ćeš biti otpušten. Kad su u pitanju ljudi poput mene,da će neko ko ne bi trebalo da pročita videti. I naći način da te povredi.
Ali ta dva straha jednako onesposobljavaju. Sa dve naizgled različite pozicije. Ali onda se u suštini postavlja samo jedno pitanje. Da li želiš da budeš čitan,ili želiš svoju viziju istine podeliti sa svetom.
Samocenzura je strašno oruđe za manipulaciju. Jer je interpretativna. Nedorečena. Ostavlja prostor za ulepšavanje. A istine koje se moraju cenzurisati najčešće nisu lepe.
Zato svima koji pišu,bila to novinska istina ili lična,savetujem da budu brutalni. Iskreni. Postojani. Neprovereni. Bez poštovanja.
Jer kao što je samo dobra muzika sedamdesetih preživela,za pola veka ce preživeti ne blicevi,informeri,nin,vaseljenska i sličan šund,već lukovići,dezulovici i slični.
Budite hrabri,pratite svoje instinkte. Ne dozvolite da vas šefovi i pretnje kontrolišu.
Naše je da se naša istina o nepravdama čuje.
A njihovo je da im istorije sude.

Ljubav bez kompromisa

Olga,nemoj...
Molim te,ljubavi,obriši suze. Sve će biti u redu. Nemoj plakati. Molim te,ljubavi.
Mama te i dalje voli. Nije otišla zbog tebe. Mama i tata te jako vole ljubavi. Ti si naša lepotica. Sećaš se priče kada si se rodila?
Najlepši dan u našim životima.
Ti si najbolje u mom životu. I mama to misli.
Nije otišla zbog tebe,ljubavi. Nemoj to misliti. Nije tako. Pogledaj me.
Tata i mama se vole...
Uvek ćemo se voleti.
Ali nekad odrasli pogreše mnogo puta. I tada shvate da je najbolje da odu jedno od drugog.
Ali ništa od toga ne znači da te ne volimo beskrajno.
Samo ćeš sad živeti samo sa mnom.
Ne znam ljubavi...stvarno ne znam kad će se mama vratiti. Morala je da ode.
Kao što ti imaš onog dečka u vrtiću koji ne želi da ti vezuje pertle,pa sad ti nećeš da pričaš sa njim,tako i mama ima tatu.
Hehe,ljubavi,vezivao bih ja mami pertle...loš primer očigledno.
Vidiš kako si lepa kad se nasmeješ.
Mama je otišla da bi videla kakav život želi.
I mama te jako voli.
I njoj je teško.
Tata nije znao kako da joj pomogne. Zato je otišla.
Ne znam ljubavi...možda.
Jednog dana.
Ali,do tada ćemo ti i ja svaki dan biti na ljuljaškama.
Voli te tata,lepotice.

Najgore od najboljeg

Ovako stoje stvari.
Ovih dana dosta čitam u trenucima kad nisam korisniji no obično. Između ostalog,došao sam do zaključka da je daleko najozbiljniji medij u Srbiji Njuz,a najkvalitetniji analitički trust mozgova Tarzanija.
Takođe zaključka sam da je, dirkemovski,narod jednostavno više od glasača. Ispostavi se da je narod glas više.
Da je političar ovde zaštićena vrsta koja se reprodukuje praktično sama od sebe. Što nas dovodi u situaciju da je genetski basen poprilično sužen. A znamo šta se dešava kad se bliski rođaci ližu medjusobno. Dobiješ mentalno ili fizički nesposobne osobe.
Tu smo.
Imamo političku elitu koja nas sistematski izrabljuje. Dovoljno videti ko sedi u Vladi. Predsedništvu. Sekretarijatima. Ministarstvima.
Da li je za poverovati da je to rezultat meritokratije?
A sad,jebiga,ukotvilo se to tu.
No,prvi put sam počeo da verujem da će se upriliciti projekat Beograda na vodi. Samo mislim da smo se zajebali u interpretaciji značenja.
Nije Beograd na vodi arhitektonski slučaj. Beograd na vodi je navikavanje naroda na trajni post na vodi.

Udav

Planirao sam da ovo napišem na ćirilici, ali onda shvatim da je to poprilično redukciono pismo.
Stoga ću pisati ovako.
Dakle, ovo su neka od mojih iskustava iz kojih ću crpeti svoje potonje stavove.
Zatekao sam se u zemlji, teritoriji, geografskoj odrednici koja je pogođena prirodnom nepogodom. Svi smo toga svesni, neki direktno pogođeni, neki pogođeni samom činjenicom da se to desilo.
Bio sam na Savamaloj u izgradnji nasipa, dao sam doprinos koji sam mogao, ili bio voljan da dam. Kako ko želi tumačiti. Ali, otišao sam, odradio deo posla.
Kasnije te večeri sam se vratio da vidim šta se dešava, nasip je bio poprilično gotov, tu je bila neka ekipa. Nikog nisam znao, pa sam odlučio da ću dalje. Svratio sam pored vajnih klubova poznatih stoci koja se tamo zatekla tu subotu na nedelju. Ja sam bio relativno čist. Ali ljudi koji su se vraćali nisu.
Ali smrad nije dolazio od njih već od ekipe ljudi koja se našla ispred klubova u blizini tramvajske stanice kod brankovog mosta. Ti ljudi su se podsmevali i dobacivali dobrovoljcima, onoj šačici koja je prolazila na putu ka kući, pretpostavljam. Taj snishodljivi etos hipsterskih idiota koji za bilo šta sem sopstvenu samobitnost nije sposoban.
Tako da ću se osvrnuti na jedan post sa fb drugara Ivana Vlajića, u kom kudi momke koji ukradu lopate sa nasipa. Dragi prijatelju, u tvoju dobru nameru zaštite svojine grada, iako upitno jer se ne zna da li su te lipate koje si video možda privatna svojina, ne sumnjam, moram podržati one koji ukradu, jer je meni bilo jako žao što istu tu lopatu nisam imao pri sebi da bar jednog ulickanog kretena ne odalamim tom lopatom i uništim izlog kluba. Bilo kog.
Dalje, dušebrižnici koji u napadu pseudohumanosti pokušavaju da skrenu svu efektivnu energiju na društvenim mrežama u pravcu taksativnih spiskova sa ciljem maksimalizacije profitabilnosti napora da se baš njima ne desi sranje nek se jebu. Kao da slušam Pičkoustog kako govori ostaloj deci u Vladi:'Tišina, da reč nisam čuo!'.
Ono što ostaje kao činjenica je sledeće. Ako je reforma pravosuđa odrađena u pravcu nezavisnosti tužilaštva i sudova, najmanje 5 ministara će se naći pred sudom za kršenje Ustava, opstrukciju sprovođenja mera vanrednog stanja, dovođenje u opasnost civilnog stanovništva, remećenja javnog reda i mira, izazivanja opšte opasnosti, te naravno krivične odgovornosti za smrtne slučajeve i nestale. Ako ne, onda ministar pravde jeste dužan da da ostavku. Deo problema je taj sto Selaković jeste jedan od pet ministara koji se moraju naći na sudu, a isti je direktno učestvovao u reinstalaciju dela sudija koji su povučeni u jednako neustavnom delu prethodne garniture.
No, bilo kako bilo, ovo nije pravna država. Premijer je ratni haver šovinističke pozadine. Ministri su redom ljudi poznati ili kao nesposobne lutke, ili ljudi koji su jednostavno prodali sopstveni narod radi svoje funkcije. Nema veze, zato i jesu u situaciji da im Tadić daje savete kako da se izvuku piarom.
Koji će biti epilog?
Videćemo. Znam kom se ja nadam.

Preplava

Svi pričaju o tome kolika solidarnost se prikazala ovih dana. I divna je. Veličanstvena. Neosporna. Video sam Cigana kako naređuje ekipi u kojoj je bio bar jedan iz Stroja. Mislio sam da takav prizor neću videti,pa ni na gradnji nasipa.
Ali,nekako me je više pogodila suština pustoši koja je ostala iza svega. A još nije gotovo.

Moj najveći neuspjeh,ja

Jedina osoba koja je uvek,sta god birao i sta god radio, ostala uz mene. Jedina osoba koja je sve moje najgore pregrmela zajedno sa mnom. Jedina osoba koju sam mogao tretirati brutalno i najstrašnije,a sledeći tren očekivati da me zagrli i podeli koren moje tuge. Jedina koja me je čekala kad god i kako god došao. Jedina prema kojoj sam se ponašao samo onako kako nije zaslužila. Jedini pravi svedok toga koliko gresan mogu biti. Jedina osoba koja je u prkos svemu uvek videla nešto u meni. Jedina koja je stala ćutke uz mene dok uništavao sebe,da bi me jednostavno i kao da je to potpuno prirodno sakupila i vratila na mesto. Jedina koja je stala pored mene onda kad sam je najviše povredjivao. Jedina koja je imala svako pravo da digne ruke od mene. Jedina koja bezuslovno nije.
E,to je moja mladja sestra.