Olga v slovenscini

Olga

Ko si se rodila, nisem vedel, kaj naj rečem. Drama queen, izustiti pa nisem mogel niti besedice. Krvavi klobčič, povezan z materjo.

Stal sem s pomešanimi in razburkanimi občutki. Nem pred prvim čudežem, za katerega lako rečem, da je božji.

Bila si kot hlebec kruha. Mehka, vroča in vabljiva.

Tvoja mati je pod jokom sreče skrivala solzo bolečine. Poljubil sem jo, čeprav me je sovražila iz globin duše, ker te nisem rodil jaz.

Potem pa si naju pogledala.

Navzkriž,kakor lahko pogleda sama ranljivost.

Prijela si me za prst, kot da bi vedela, kdo sem.

Pogledala si me strogo, jasno.

Nikoli prej se nisem počutil bolj bedasto.

V tistem pogledu je bila vsa modrost sveta!

Vendar nisem razumel.

Na srečo imam vse tvoje življenje, da jo spoznam.

Dobrodošla v svoje življenje!

Poslednji pozdrav

Veceras sam saznao za smrt Ace Todorovica, "prvog izbrisanog". Coveka koji je '92. prvi pokrenuo pricu o nelegalno oduzetim pravnim statusima i drzavljanstvima ljudi u Sloveniji. Coveka koji je imao volju koju sam retko sretao, ako ikad ponovo. Coveka koji je za sve sto nije imao bio kriv utoliko sto je voleo jedan zivot koji je samo nestao. Coveka koji je odlucio da je najbolji nacin da upozna dubinu problema koji postoji, da jednostavno zivi zivot tih problema.
Secam se kada sam ga upoznao. Bio je zivlji od mene. Sitan covek od ciste energije i prljavih brkova. Vrlo veseo. Ispod brade je uvek stajao jedan manje ili vise razdragani osmeh.
U Ljubljani si me drzao kao svog, ucio me da saosecam sa tudjom patnjom, da je nekada dovoljna mala stvar da nekome znaci za zivota, da je sujeta samo nesto prolazno. Neke stvari sam uspesno naucio. Neke nisam.
Salio si se da cu ti biti zet za koju godinu. To je bila tvoja i moja fora. Nikad ti nisam rekao koliko mi je bilo drago kada si mi rekao da me smatras svojim sinom. Koliko sam bio ponosan.
Poslednji put smo se videli nedaleko od mesta gde ti pisem ovo. Kao uvek, obgrlio sam te. Mogao sam da budem slobodan u svemu sto ti kazem, nije bilo ni jedne preke reci koju si za mene imao.
Bio si razumevanje.
Cast mi je sto sam te poznavao, Aco. Zahvalan sam ti na tome sto sam uvek mogao da te pozovem da ti kazem da me nesto tisti. Cenim to sto nikada nisi izdao moje poverenje.
Bio si najveci mali covek u mom zivotu.

Poslednji pozdrav, prijatelju. Ostaj mi u miru.

Ja cu te pamtiti.

Iskreno tvoj.

Ivan Tijardovic

Kako su Mare i Ivan napravili poklon za Mareta

Osvrcem se celog zivota. Zbog sebe, vise nego zbog drugih ljudi.
Nemam straha prema proslosti. Nemam srece za buducnost. Neka vrata su ostala zatvorena iza mene. Neko je znao da se necu vracati. Koracam dignute glave i pogleda u napred dok me vetrovi sibaju po licu. Cujem nepoznate zvukove koji se prelamaju kroz moje stope. Okrenem se da bih video odakle sam poceo. Ali koraci se gube u magli. Gledam svoje misli koje teku pored mene, pruzam ruku da bih ih uhvatio, ali poput koraka, neuhvatljivi su. Idem ispred sebe, posmatrajuci ljude kako me primecuju, ali su im lica samo poznata, sva podjednako.
Cujem poznat glas.
-Kuda idemo danas Mare...
Nastavljam dalje, sireci vidike. Vreme je promenjivo. Prolecu slike svih dogadjaja kojih se ne secam pored mene, dok se upinjem da spazim i jednog. Kao ringispil.
Drzim nekoga za ruku, ali ga ne mogu videti, znam da je tu. Osecam ga. Osecam.
-Gde ces Mare...rece poznati glas kroz distorziju koraka
Nema nikoga, samo ruka i obris osobe.
-Tu sam, to moras znati...
Vidim vrata kroz daljinu. Nema niceg sem vrata. Ruka me steze sve jace, nezno. Pouzdano, ljubavnicki.
Ne znam gde sam, ali znam da ne lutam. Nije san, jer nisam zaspao istinski nikada.
Uvek je korak ispred mene. Prokleti korak. Sve sto me sprecava da budem na pravom mestu je taj jedan korak koji se ispreci ispred mene.
Osecam ljubav. Nesigurnu. Ta ruka me podseca na nju.
Zbog tog koraka ne znam da li vrata idu ka meni ili ja njima.
Jos jedan osvrt iza sebe pre nego sto uhvatim kvaku.
Neko me je pretekao. Usplahirenost. Treperenje.
-Volim te, kao nikoga ranije. Ti si moj jer sam ja tvoja. Tvoja sam jer si ti moj. Vise ne moras da se osvrces.
-Zbog cega si cutala, rekoh voljenom glasu.
-Jer sam tu da te cutke uvek drzim za ruku, a prijatelji tu da ti pomognu da nadjes put.
Zakoracao sam kroz vrata.
-Stigao si. Dobrodosao na svoj rodjendan prijatelju, rece poznati glas.