Da

Jel znaš zašto ću te voleti?
Jer kad si u najzustrijoj raspravi želiš ovo.
Jer kad sam na pragu da te napustim zbog bitke, ti uradiš ovo.

Zatvoreno pismo

Pre godinu dana sam bio najgora osoba koju sam upoznao. Na žalost,zbog tebe. Probudila si u meni sve ono tamno sto se krije u meni. Imam nagon da te više nikad ne čujem ili vidim. Ali potrebu da ti kažem sve. Bez da čujem tvoj odgovor. To mi govori da koliko god prezirao sebe iz tog perioda, smatrao sam te prijateljem. A to da ne želim odgovor,da si suštinski izneverila mene. Izdala. Kako god. To govori o tebi više nego sve što si ikad mogla reći do prošlog maja.
Želim da ti se zahvalim na nekoliko stvari.
Verujem da ti ne znači, ali hvala ti na sexu.
Hvala ti sto si mi pokazala koliko mogu pasti.
Što si me naučila da ne verujem ljudima.
Što si me upoznala sa time šta ova zemlja ceni.
Što si mi stavila prag koji nikada više ne smem da pređem.
I najbitnije od svega, što si me naučila nanovo da poštujem vrednost vrednog čoveka. I delim svoju večeru sa manje sretnima od sebe.
Mislio sam da ću to učiniti gledajući radnike i prosjake.
Želim da ti se zahvalim za poslednju noć koju smo proveli skupa. I izvinim. Umro mi je drag prijatelj. U tuzi koju sam osećao sam te iskoristio. To je bilo nečasno. Ali sam zahvalan na način na koji si zahvalan dami noći za nepropitane reči.
Želim da znaš da se stidim šamara. Uglavnom jer se desio. Jer je trebalo davno pre toga da prekinem tvoju zlobu.
Ali tu sam gde sam.
Učinio sam to.
Pored toga što ti nikad neću oprostiti istu stvar koju ne praštam sebi,voleo vih da vratim vreme i povratim svoju čast prema Milanu i Jovanu.
Prema Milanu sam bio užasan jer nije mogao da se brani. A prema Jovanu jer sam mu prećutao. Cutacu i dalje ako me pita. Ali to šta sam učinio jer ti sve posmatraš kao ulivanje u reku nikad neću moći sebi da oprostim. On mi već jeste.
A Milanu sam se izvinio na grobu.

Ne radi se o tome da ne želim da te vidim ili da nisam zeleo sve o čemu smo pričali. Ali sam te upoznao kao osobu dublje od ikoga. A video kakva si prema ljudima koji su ti prijatelji.
Jednostavno, draže mi je da ti ovako pišem jer znam da ne možeš odgovoriti.

I Olga ostaje sa mnom.

Usna

Da li znaš da sam jednom pustio da se ubodem nožem samo zato što si želela da me poljubiš onako dok sam kuvao?

Zašto živim

Njen osmeh posle

Eureka

Ko bi rekao da mogu da se provedem do jaja trezan...

Statistika

Evo top deset zemalja iz koje dolaze ljudi koji me čitaju.

Hvala,

Ivan

Do kraja sveta i neba

"Sve što je bilo potrebno je da priznaš šta si uradila, i da odemo zajedno u novo ne  znam."

Žao mi je što to nisam rekao ja

Nužnosti i dovoljnosti

Mare,moramo da snimimo tvoju rođendansku čestitku. A i ovo sto sam napisao pre neko veče. Moramo da završimo ono za VIP i da odradimo opet scenarij prve epizode.
-A brate...moramo,vidiš da nas Boki zajebava da nikad ni jedan projekat ne završimo. Pa koga boli kurac u stvari, on ne započne ni jedan.
-E,i onu priču o smrti.
-Pa da,ovo poslednje ti je previše otišlo u optimizam. Nije ti to dobro. Ne stoji ti da si sretan. Nacemo ti neku picku da te opet sjebe.
-Opusteno, snaći ću se za to.
-Ocemo na leto u Hrvatsku?
-Nikad Hrvatska! Dalmacija.
-Ajde sta se tripujes odma.
-Ma šalim se. Šta, Mara, ti, Popke i ja? Znao sam da ću završiti sa njim.
-E,to je Ivan kog znam. A ne ovoga sranja koja pišeš o tome da si sretan. Ko se od sreće usrećio? ! Na Hemingwaya da se ugledaš! Imaš već gajbu u picki materini.
-Samo sotka da se nadje i eto me u klubu 27. Riči Valens me čeka.
-Taj fazon.
-Pa da. A ti ćeš da uzmeš autorska prava na moje radove. I da širiš priču da blejimo Elvis i ja na Alfa Centaury. I kola ti ne dam. Nedam zajedno.
-Tako je. Pravi četnik.  A sude ti.
-Mare,aj napravimo koncert na Poljudu.
-Može! Ali da gostuju Škoro i Baja! Ja ću da sviram Waka gitaru dok ti budeš plakao pored u narodnoj nošnji.
-Čijoj?
-Koga boli kurac? ! Vidiš da svi tripuju da svi potiču od svih!
-I to što kažeš. .. Mare,aj smislimo kako da se obogatimo dovoljno da mozemo da biramo kad ćemo i koliko da radimo.
-Ae.
-Ae. .. Imaš da mi platiš kafu?

Fenix

Znao sam da ću kad tad pasti. Da će se desiti onaj momenat u kom neće biti ničega sem straha, tuge,žali i želje.  Nostalgije. Samnice i samosazaljenja. Te uzasne emocije koja prožima svaki deo tela i bića. Kao zatvorenik sopstvenog uma.
Svaki dan sam obilazio kapiju sa ključem. Stavio ga u bravu i otkljucao.  Otvorio vrata. Spustio pogled pre nego što bih ugledao šta me čeka.
Smatrao sam se nedostojnim sveta. Odvratnim čudovištem koje mora biti zaključano da ne bi pokvarilo svet.
Prvi put sam stavio ključ u bravu. Okrenuo ga. Otvorio kapiju. I digao pogled.
Ispred mene je bilo ogledalo. Toliko dugo se nisam pogledao u njemu.
To sam bio ja. Isti kao pre tri godine. Malo više sed. Ali to sam bio ja. Lep. Snažan. Sa osmehom.
To je isti onaj momak koji je pisao srcem. Istim srcem koje su ubadali duboko. Iz kog je tekla gusta crvena reč.
Da.
Ja sam Ivan. Ne epitet.

8.3.

Postoji nekoliko razloga što nisam ogromnoj većini slučajeva čestitao protekli dan. Jedan od njih je što nemam para. Ali imam teorijsko znanje.
Pošto me mrzi da budem jedan od onih koji čupaju istoriju da bi se pelcovala, reći ću ovako.
Kurve, koje to činite najotvorenije, jedine ste koje ste verne tom 8.3.
Sve ostale žene. Jebem vam mater glupu.
Since '45-'46.

Koreni

Autoput je bezličan obično. No jedan nije. Kad prodjete Postojnu, ide jedna okuka. Počinje blagi pad. Auto želi da ubrza. Otkad se sećam tog puta,uvek mi srce zaigra. Ubrza. U stomaku leptirići. Kao kad sam prvi put poljubio ljubav. Sa leve i desne strane je dubok usek. Metafora naše sile i poniznosti pred prirodom. Istarska vrata. Posebna je najezenost koju osetim kad ih prodjem. Najdraže mi je kad ih prolazim noću. Ne znam da su tu. Shvatim da jesam. Eksplozija svetala. Sa leve strane se vidi Portoroz. Praćen Izolom. I onda moj rodni kraj. Konglomerat sećanja. Svako svetlo je jedna slika iz detinjstva. I onda se nagnem i napinjem, naginjem i uspinjem. Samo da sekund duže vidim taj vatromet na pragu pučine. A onda nestane.
Kao mlada pred izlazak na odar.
Par minuta kasnije, zasuze mi oči.
Jer znam da ću ujutro dodirnuti svoj koren.