Djubre

Ti I ja smo isti. Jedno. Draga ili dragi.
Sve sto tvori tebe,cini mene. Svako tvoje dostignuce. Svaki tvoj greh.
Svaka tvoja pravednost. Svaka tvoja greska.
Tvoj pocetak je moj pocetak. Tvoj kraj je I moj.
Nisi sam niti sama u rodjenju. Nisi sama niti sam u smrti. Seti me se tada. Ja cu se tesiti tobom.
Tvoja sreca je moja. I svaka suza.
Isto se smejemo I placemo.
Bili su isti pre nas. Bice isti posle nas.
Ne brini.
Uci, kao sto ja ucim da volim sebe.
Poljubi je sutra kao da ljubis sebe.
Daj joj sansu koju joj ja nisam dao.
Ne tretiraj djubre kao da je djubre.
Jer je I ono od iste tvari kao ti.

Pripovetka

Jednom sam otisao na zurku Kisobrana. Neko sranje u Domu omladine. Slicno kao I prvi Maj,da se desava nesto a nista zapravo.
I onda sam pio svoje pivo jer nisam imao para posto socijalno jos nije leglo pa sam zickao od devojke I njenih prijatelja. Al sam bio nasmejan i prijatan. Dok nisam poceo da igram. To se svidelo samo jednom debelom liku koji je delovao nesigurno istetoviran. Ponela me muzika I bio sam sav u tome. Prosto kao da sam bio sam na podijumima za igru.
I onda me devojka skinula sa debelog istetoviranog lika I pitala me da li sam krao necije pivo. Ja priznao sve I prevaru I kradju pica jer sam siromasan I stanje je tesko u zemlji I da sam osamario Selakovica davno I da sam jednom prdnuo u zeskom WC...sve sam priznao.
A devojka je rekla:"Jebeni idijote,Maki si popio pivo sa MDMOM idijote,sad moram da joj platim I to!".
Sutra zbog toga nije imala da jede.
Deco,ne kradite pivo ljudima I zavrsite fakultet.

Kontinuirana reinterpretacija tradicionalnih kletvi (prihvatam predloge u inbox)

Udavila se tokom orgazma. Pred majkom.

Moja razmisljanja o borbi

Mogu sa sigurnoscu reci da sebe ceo zivot smatram pickom. Takodje, mogu bez dileme reci da nisam hrabar covek. Ja to ipak najbolje znam.
Nisam onaj koji nikada nije udario na slabijeg,jer da jesam, ne bih dobio bitke koje sam dobio.
Jedino sto sam uradio onda kad sam smatrao da moram da uradim nesto je to da sam odlucio da ne odem. Stav da moram ostati.
Plasi me pomisao na bol. Bojim se smrti.
Bojim se protivnika. Bas me je strah.
Vise nego sto verovatno zelim priznati sam ostao nem na nepravde koje sam video.
Ironicno,sramota koja me prati zbog toga me tera da ne budem danas.
I vise od straha od bola I od smrti me plasi nacin na koji cu biti povredjen. Ili umreti.
Uzasava me iznad svega misao cu umreti bez smisla. Da bol nece imati smislenu pozadinu.
Ne volim konflikt. Ali ne bezim od njega.
Samo zelim po svaku cenu da upoznam sve.

Protracen zivot

Znas li kako zvuce zubi? Kad tares vilicama?
Kakav je ukus besa?
Znas li kakav je osecaj beskorisnosti?
Znas li kako izgleda nepoznatoj osobi uputiti izazov?
Znas li?
Ne znas.
Ili mislis da znas.
Nemoj se dovoditi u red.
Dovedi se u pitanje.
Picko jebena.

Umri bolje

U narednih par minuta cu umreti.
Zelim da znate da placem.
Jer me je strah.
Idem u nepoznato I ne postoji uteha.
Ne mozes me utesiti. Ali mogu ja tebe.
No necu.
Jer ja umirem.
Ti mozda.
Al ja sigurno.
Ovo je moje. Samo moje.
Zelim da ona zna da umirem sa mislju da posle svega samo jesam zeleo da je zagrlim. Poljubim. Da joj lupim sitan samar jer je svrsila.
Da se posvadjam. Sad jebeno.
Sad!
Jer nismo stvorili ono sto je trebalo.
Da me poljubi.
Nije mi zao sto sam je upoznao.
Da nisam, ko zna za kim bih mrzeo svet.
Dajem svoj svet tebi.
Protraci ga bolje od mene.

Birokratija

Marko je otisao u opstinu Palilula da dokaze da nije bio vlasnik ni jedne nekretnine na toj opstini. Sav ponosan sto moze da kaze konacno da je postao ponosni vlasnik svog stana.
Uredno je Marko cekao svoj red I dobio papir da popuni podatke koje drzava trazi. Pored njega je stajala familija Cigana. Stidljivo mu se u perifernom vidu pojavila starija zena diskretno masuci.
-e znas da pises,bato?
-znam, gospodjo.
Marko se nasmeja jer mu je u glavi isla scena iz svakog vica sa Ciganima koji je cuo.
-a mozes I meni da napises?
-heh,ma mogu.
-evo ti...
-pa cekaj, sebi prvo da popunim pa cu Vama.
-a,dobro dobro,sacekacemo,necu te ometam.
Strpljivo se gospodja povukla iza zamisljene zute linije.
Marko je zavrsio sva pisanija I stao ispred vrata.
Pored njega,stala je gospodja. Isti papir.
Culi su famozno "SLEDECI!" I zajedno usli u kancelariju.
-dobar dan,gospodine, sad cemo da resimo. Dajte licnu.
Zena za stolom je uzela sve I pocela da sredjuje sta birokratija ima da sredjuje, sem sebe. Pored,na susednom stolu,Ciganka je dala iste papire drugoj zeni.
-daj sta imas pa sacekaj ispred.
-jel treba licnu?
-ne treba,izadji pa cu ti doneti.
-pa dobro onda...
I Ciganka je izasla. Marko je za nepunih pet minuta zavrsio sve. Kulturno se zahvalio zeni za stolom I krenuo ka daljim pohodima u zivotu vlasnika stana.
Kad je zatvorio vrata kancelarije,ispred je stajala Ciganka sa porodicom.
-dovidjenja gospodjo
-dovidjenja decko. Hvala Abe.
Marko je krenuo ka izlazu, sretan.
-e,Vi,decko,a samo da te pitam.
-recite
-a jel ti papir dala unutra, u ruke?
-jeste.
Ciganka pognu glavu I samo uzdahne:"a...".

Covek moze postati umetnost

Na neke nadrazaje reagujem instinktivno. Iako sam ih prvi put osetio. Na neke slike. Muziku. Pokrete. Na neke ljude. Dodire.
Kao da sam iskusio milionima puta. Tek se tad probudio iz sna koji nisam ni znao da sanjam.
Svaka reakcija je nehoticna I unapred uvezbana koreografija.
Cak I kad ima suza, nekako im je tu I mesto.
Pokrene me jako duboko. Ispod svega sto jesam.
Pronadje u meni nesto sto do tad nisam ni naslucivao. Nekog novog. Toliko drugacijeg da ne zelim da propustim da postanem on.