Tišina

Ljudi su robovi navika, uglavnom loših. Zato se valjda kaže da niko nije nevin. Svi imaju ono nešto što kriju. Čak i mi koji se u redovima krijemo iza množina. Pre svega mi. Traćimo dane šta god radili. Čemu god se okrenuli.
Uvek ostaje nešto što smo propustili. Pustili, zapustili,izustili.
Prećutali.
Moj porok je poriv za istim mestom na kom ću ispraćati sunce. Voajerizam u tišini.
Beskonačno čekanje da saznam šta čekam.
Životarenje u religijskim obredima osiguranja da postoji neko sutra. Poricanje prokrastinacije u mestu. Ponekad se setim da napišem nešto ovakvo.
U tišini.