U prkos

Rekao sam ti da si me na trenutak vratila na jedno sretno mesto i da sam ti na tome zahvalan.
Nadam se da si imala priliku da osetiš to. Ako ne,nadam se da ćeš.
Probudila su u meni nešto što nisam očekivao da će biti probuđeno još neko vreme. Dugo me je bio strah da te vidim. Očekivao sam da ćeš biti ljuta. Sa svakim pravom. I kad sam te video,u prkos strahu nisam mogao da prekinem da se smešim. Tek kad sam shvatio da me lice boli od osmeha sam razumeo da se nisam smešio toliko dugo.
U skladu sa svojim samoživim stavom u životu, želeo bih da te odvedem na večeru. Ili piće. Ili kafu. Ili u Pančevo. Valjevo. Šabac. Split. Kopar. Kući.
Jer si me pogledala tako da se osmehnem.
Znam da nije dovoljno,ili da imaš bitnije stvari na umu. Znam i da jedna redistribucija ili alokacija mojih mesečnih resursa zbog obroka nije najbolja ponuda, ali je najbolja koju trenutno imam.
Jurim svoj osmeh,potpuno neočekivano naleteh u tvom. A jurim ga dugo.
Ne jurim tebe,nemoj se plašiti, samo svoj osmeh. I tražim samo taj jedan put,makar ćutali.
Hoću da ne mogu da prestanem da se smejem.

Babaroga

Utvara je otišla. Mogu se vratiti u pakao iz svog skloništa ispod kreveta.

Rekao sam ti da si me na trenutak vratila na jedno sretno mesto i da sam ti na tome zahvalan.
Nadam se da si imala priliku da osetiš to. Ako ne,nadam se da ćeš.
Probudila su u meni nešto što nisam očekivao da će biti probuđeno još neko vreme. Dugo me je bio strah da te vidim. Očekivao sam da ćeš biti ljuta. Sa svakim pravom. I kad sam te video,u prkos strahu nisam mogao da prekinem da se smešim. Tek kad sam shvatio da me lice boli od osmeha sam razumeo da se nisam smešio toliko dugo.
U skladu sa svojim samoživim stavom u životu, želeo bih da te odvedem na večeru. Ili piće. Ili kafu. Ili u Pančevo. Valjevo. Opet Šabac. Jer si me pogledala tako da se osmehnem.
Znam da nije dovoljno,ili da imaš bitnije stvari na umu. Znam i da jedna redistribucija ili alokacija mojih mesečnih resursa zbog obroka nije najbolja ponuda, ali je najbolja koju trenutno imam.
Jurim svoj osmeh,potpuno neočekivano naleteh u tvom. A jurim ga dugo.
Ne jurim tebe,nemoj se plašiti, samo svoj osmeh. I tražim samo taj jedan put,makar ćutali.
Ne mogu da znam sta ti želiš.
Ne mogu zamisliti šta tebi mogu ponuditi. Prevashodno jer ne znam sta tražiš.
Ne mogu ni pobeći od preterane logike u ovome.
Znam samo da me je zabolelo kad sam izašao iz stana.

Pas

Ja sam stariji brat. Sin oca koji je često bio ne tu. Sin glasa preko telefona. Ja sam veran momak loših devojaka. Ja sam loš partner zlih ljudi. Ja sam povređen, uvređen, nabeđen i zaveden. Ja sam osetljiv, plašljiv, plačljiv i odan. Do smrti. Većina ljudi ne shvata težinu toga. Ja sam zlostavljani zlostavljač. Ja sebe posmatram kroz prizmu tame ugašenog svetla u ogledalu. Ja sam besan na sve i uvek. Ja se ne umem suprotstaviti sebi. Ja sam i dalje dete. Koje tek počinje da uči kako da se bori sa nečim što ga povređuje.
Ja sam kratkovid i svestan svega što činim. To me čini komplikovanim na drugačijem nivou u odnosu na sve što si do sada susrela.
Moja osećanja ne poznaju sredinu. Ja sam pas. Beskrajno tužan kad voljena nije tu i beskrajno sretan kada je vidim. Ali ja sam pas. Sa suzama u očima ću zubima preklati najdraže. I do kraja života obilaziti njihove grobove u nadi da je sve samo dug san.
Košmar koji je počeo neko drugi,ali sam prekinuo ja.
Ja sam sebi najveći tamničar.
Čuvam svoj zatvor od zatvorenika, okovan.
Jer ja sam pas.

Zatvori oči . Biće mi lakše

Da li znaš zašto sam ti rekao da mi se nikada više ne obratiš?
Iako znam odgovor na to pitanje, pitam. U prkos činjenici da sam svestan da mi se ne bi javila svakako i da sam postupio drugačije.
Danas bi me začudilo ma mi se setis imena.
Ali to si ti.
A ovo sam ja.
Najgora stvar koju sam mogao onda smisliti da ti se odužim je da kaznim sebe.
Svaki dan me ubijaju dve misli.
Koliko te duboko prezirem zbog toga kakav si čovek. Koliko se gnušam samog sebe zbog toga što sam dozvolio da ti posvetim trenutak pažnje koji nisi zaslužila. Koliko prezirem sebe jer dok kucam ovaj tekst shvatam da moj telefon ima toliko reči ispunjenih mržnjom i žilavim otklonom. A znam otkud one tu.
I ona da te još uvek volim više od života. Da i dalje postoji ona jedna jednako žilava nada da ćeš jednog dana shvatiti.
Da ćeš doći jednom i samo razumeti šta sam video. I da je odgovor na tvoje zašto bio ti kakvu sam te video. I da ćeš doživeti da sam te video.
Ali tu nadu nikako da ubijem.
Jurim kučku od poslednjeg puta.
I nikako da je ubijem.
I zato ostajem tu.
Pa ko umre prvi. Nada ili ti.

161

Voleo bih da moja porodica zna koju cenu sam platio da bi ona bila bezbedna ovde.

Voleo bih da zna šta sam morao da uradim da bi moje prezime među onima koji ga znaju bilo posmatrano kao prezime koje se ne sme dirati.

Nisam ponosan na stvari koje sam činio.

Godinama ne mogu da zaspim zbog toga.

Želim da se zna i da bih svaku stvar uradio opet, neke i svirepije i gore.

Želim da se zna da mi je žao što nisam ubio bar za primer.

I da mi njihove dece nije žao. Roditelji te dece se nisu obazirali na moje roditelje. A ja sam bio dete kada su ti meni činili zlo.

Za one prema kojima sam činio stvari koje jesam, a da smo bili ravnopravni, žao mi je što nisam dosegao ideale svojih predaka i pobio vas kao mrave.

Nisam tražio milost nikad.

Ali beskrajno žalim što ste živi.

Vi koji zaveštavate ustaštvo, četništvo i belogardejstvo.
Ako dođe do toga očekujte me.

Bitna

Pozdravio sam. Oprostio. Zadužio i zaslužio.
Stao sam. Zastao jer sam ustao.
Postao jer jesam nastao.
Bio si tu. Dao si mi ruku koja se trese u miru pred haos. Mnogi su videli vatru i bedu ubedjenu u bedu.
Ali nama je bilo bitno samo naše bratstvo.
Pomolili smo se jedni drugima.
Ako moramo umreti,umrecemo skupa. Kad prvi bude taj koji mora mreti.
Ovo je ljubavno pismo.
Nadam se da ćete me se secàti ali ne dizati mi spomenike. Ostati verni mojoj smrti u jednakosti. Ne dozvoliti kaljacima da vama vladaju.
Seći knezove večno i često. Sramotiti njihove porodice u znak protesta svaki dan.
Zašto?
Jer mi nismo dovoljno

Dvorištu

Ma samo sam zakoračio. Jedan benigni korak. U tu ulicu. Ka tom dvorištu. Tim korakom. Miliona sam kročio. Ali ovaj je poseban. Drugi korak je bilo guranje onog noža u nogu. Kad kuvaš pijanu večeru sa voljenim bićem u zagrljaju premale kuhinje. I osetiš oštricu duboko. Tako toplo. Duboko. Sažeto. Duboko. Voljeno. Duboko. Suzno. Duboko. Iskreno. Duboko. Žarko. Gorko.
Do kraja. Duboko. Osvetno.
Duboko.
Još uvek.
Volim.
Duboko.