Kako znamo da je nesto umetnicko delo? P,a obicno cekamo da autor umre, pa posle par godina njegova dela proglasavamo remek-delima.Onda ih kupuju razni muzeji i ljudi koji imaju duboke dzepove i veoma cesto obrnuto proporcionalno znanje o umetnickim delima.
Sve je to lepo, ali to nije dobar nacin. Umetnicko delo pre svega budi emocije, ne samo dobre, nego i one lose. A tu je i stvar ukusa. Ja, recimo, volim Rembranta, neko Pikasa, Neko Mocarta. Meni se Rembrant svideo jer je kod mene probudio radoznalost, osecanje koje se zahvaljujuci istreniranoj kontroli emocija ne budi tako cesto. Radoznalost pre svega jer sam cuo neke interesantne price o njemu i njegovim delima, on je zapravo nacrtao ne znam koliko cuven, ali veoma zagonetan portret izvesnog, starijeg coveka, nazvanog-Rembrantov otac.Rembrant je detaljima poklanjao puno paznje, recimo, crtao je kompletne obdukcije ljudi, bio je majstor senke, i kako izgleda, voleo je sebe, pronasao sam fotografije Rembrantovih autoportreta, kojih izgleda ima mnogo. Sve je ovo veoma slicno Mona Lizi, ne zna se o kome se radi, imaju oboje onaj pogled sto te prati. Cudi me sto je rembrant na slikama na prvo mesto stavio reakciju coveka, njegove emocije, a ne lepotu, fizicku lepotu svog modela, kao sto je to uobicajeno za slikare XVII veka. Mozda se bas tu krije sva lepota slike, zbog koncepcije i originalnosti. Mozda emocije coveka sa slike nisu bile njegove vec samog Rembranta, ne znam.
U svakom slucaju, ovaj Holandski slikar je bio zaista majstor svog zanata, a nama je ostalo da se divimo njegovim delima. Ja sam jedno delo izabrao, da li ste vi?
Sve je to lepo, ali to nije dobar nacin. Umetnicko delo pre svega budi emocije, ne samo dobre, nego i one lose. A tu je i stvar ukusa. Ja, recimo, volim Rembranta, neko Pikasa, Neko Mocarta. Meni se Rembrant svideo jer je kod mene probudio radoznalost, osecanje koje se zahvaljujuci istreniranoj kontroli emocija ne budi tako cesto. Radoznalost pre svega jer sam cuo neke interesantne price o njemu i njegovim delima, on je zapravo nacrtao ne znam koliko cuven, ali veoma zagonetan portret izvesnog, starijeg coveka, nazvanog-Rembrantov otac.Rembrant je detaljima poklanjao puno paznje, recimo, crtao je kompletne obdukcije ljudi, bio je majstor senke, i kako izgleda, voleo je sebe, pronasao sam fotografije Rembrantovih autoportreta, kojih izgleda ima mnogo. Sve je ovo veoma slicno Mona Lizi, ne zna se o kome se radi, imaju oboje onaj pogled sto te prati. Cudi me sto je rembrant na slikama na prvo mesto stavio reakciju coveka, njegove emocije, a ne lepotu, fizicku lepotu svog modela, kao sto je to uobicajeno za slikare XVII veka. Mozda se bas tu krije sva lepota slike, zbog koncepcije i originalnosti. Mozda emocije coveka sa slike nisu bile njegove vec samog Rembranta, ne znam.
U svakom slucaju, ovaj Holandski slikar je bio zaista majstor svog zanata, a nama je ostalo da se divimo njegovim delima. Ja sam jedno delo izabrao, da li ste vi?
Kako si samo bio pametan u osnovnoj skoli. Da li i dalje volis Rembranta? :)
ReplyDeletenisam bio pametan nego sam dobio knjigu o remu, pa nista van toga nisam ni znao
ReplyDeleteali da, i dalje volim njegove slike