Skrivena namena

Stojim. Tu. Pored nas. Dok smo prolazili. Onda kad smo se rastapali. Dve različite ljubavi koje se posmatraju iz rovova. Nisam primetan dok gorim da ostanem hladan pred tobom koja si već otišla. Dok se dva sveta ruše i dok pucamo jedno po drugom,počinjem da shvatam da sam sve vreme ja bio pokvaren. Dugo sam bio ubeđen da sam bio ispravan u svojim nastojanjima, ne nužno delima,ali kako sam mogao biti slep pred nečim toliko očiglednim, toliko otkrivenim, toliko ogoljenim, a ipak skrivenim na otvorenom, pred sobom. Nisam ni mogao biti svestan niza u kom sam se nalazio od početka tog prokletog niza u koji sam upao, spiralu koja se širi zlatnim presekom sa svakom pričom u koju udjem, krijući od sebe sopstvene želje, pod okriljem ljubavi i privida sreće, kao da ne znam da će se taj uzlet završiti strašnim padom.
Eto. Jeste. Sad znam. Nema više rova. Znam i da ćeš čitati. A kad budeš čitala, značeš o čemu govorim. Tad ćemo oboje znati da su naše istine bile različite samo od temelja.

Moja kandidatura za saziv parlamenta Filozofskog:)

Brate, znaci, ovo je moja kandidatura. Brate i znaci oznacavaju moju privrzenost Dorcolu i Munzeu. Dakle, necu diskriminisati rezidencijalno, ukoliko postanem predstavnik студената, наравно, нелегитиман, јер не признајем парламентарну демократију. Циљ моје кандидатуре је да се добро забавим, предложим увођење монархије на факултет. Потребна нам је децентрализација на факултету, Сматрам да нас више инстанце морају третирати боље од затвореника, и да наша слобода кретања није вредна ускраћивања осталих животних привилегија. Пошто сматрам да немамо права, већ само привилегије. У супротном, права би било немогуће ускратити. Зар не?

Не очекујем да будем изабран. Очекујем да изнервирам остале парламентарце, чисто због тога што сам у позицији да могу и не захтева много ангажовања са моје стране, нити планирам да потрошим много времена на парламент.

Но, ако будем изабран, обећавам да ћу активно подривати бескорисну инстiтуцију парламента у факултета, и активно наставити да промовишем принцип-један студент, један глас, сваки дан, не сваких годину дана.

У наставку је мој си ви!

Активан студент од 2006. године
Не знам колики ми је просек, као ни већину својих мера.
Успешно сам завршио прву четвртину првог столећа свог живота.
Говорим неколико језика, неке знате, неке не. Најдраже речи су ми псовке.
На факултету сам учествовао у већем броју активности уперених против управе и парламента факултета.
Мој академски успех је што још увек нисам избачен са факултета, и што имам чак неколико високих оцена.
Идеолошки лутам, иако сам у неформалним разговорима окарактерисан као анархиста, пост-анархиста, усташа, четник, сарадник националиста, комуњара, лаик, незналица, кукавица и насилник.Себе не сврставам нужно ни у једну од набројаних категорија.
Волим да идем по Европи и истражујем колико полиција има толеранције према људима са непријатељским ставом.
Тренутно радим за туђе паре, без сталних прихода.

Немам ништа истински квалитетно иза себе, али никада нисам дозволио себи да зајебем људе који то не заслужују.

Аутономију универзитета сматрам кључном за терање приватног капитала са факултета, и практикујем је кроз слободу говора и изношења мишљења у нецензурисаном облику, што ће, уколико ово буде објављено, доказати да сам до сада био конструктиван учесник у спречавању политичких странака да је сузбију.
Друга ствар која је битна, је неповредивост академског простора. Свађао сам се са свим униформисаним државним и приватним униформисаним лицима која су у мом присуству кршила тај члан статута. Укључујући и мурију, попове разних типова, приватна обезбеђења.

За крај, Барса на жалост губи од Челзија тренутно, што вам може рећи када пишем кандидатуру. Такође, и колико сам заинтересован за исту.

Наравно, цела поента овог текстића је да покажем како само за каријеристе може бити битно како ће им изгледати одскочна даска за будући посао крађе од нас који нећемо стремити ка томе да ломимо кичме оних чије поверење уживамо.

Ди енд оф моја кандидатура за парламентарца.

Тијардовић Иван, со 060060

Moje ime jeste

Kada je prvi čovek sa kojim se možemo identifikovati po izgledu počeo da hoda među svojim saplemenicima, jer pretpostavljam da je u plemenskoj zajednici živeo, nije se osećao drugačije u početku. Ali je vremenom, kroz interakciju sa saplemenicima shvatio da jeste percipiran drugačijim. Paralelno, ne istovremeno sa time, počeo je da menja svest o sebi kao o pripadniku te zajednice. Bio je deo te zajednice, ali ipak drugačiji.
Od početka je napredak, ne nužno progres, ovisio o ljudima koji su u svojim sredinama bili voljni da stanu iza svojih ideja, koliko god te ideje bile osporavane u sredini.
Biti čovek znači biti. Biti znači postati. Postati znači stvarati. Stvaranje je borba.
Ne postoji veća destrukcija od inercije. Nasilna destrukcija iz pepela stvara. Inercija rastvara.
Niko nije stvoren da bude vođa. Vođe ne postoje. Harizma je iluzija. Postoji znanje, sposobnost, mogućnost i volja.
Svaki dan sa sobom nosi nekoliko temeljnih pitanja. Ko sam, gde sam, kako sam došao tu, kuda idem, da li to želim i iznad svega, želim li da okrenem glavu kad vidim one koji ova pitanja sebi ne postavljaju.
A tu leži razlika između onih imena koja pamtimo i statistika u milijardama.

Istorija

Istorija je zajebana stvar. Utoliko jer pripoveda ono što ostaje zapamćeno u kolektivnom sećanju sačinjenom od pojedinaca. Istorija se gradi kroz interakciju pojedinaca koji dele istu sudbinu, kroz možda različite prizme, ali iste događaje. Istorija je zapamtila Dušana po njegovom zakoniku. Ja ću reći da je bio varvarin koji je starozavetnu odmazdu uneo u legalitet. Neko drugi će reći da je bio veliki vođa.
Istorija će takođe zapamtiti sukobe među kraljevskim dinastijama sa dve različite pozicije. Ja ću reći da su i jedni i drugi bili uzurpatori i tirani. Jer nisam istoričar, niti sociolog. Niti težim objektivnosti.
Istorija će dati svoj krajnji sud o Slobi, Šešelju, Koštunici i sličnim velikim imenima mejnstrima.
Ali će se istorija diviti borbi Jana, Vanje, Gavrila, Miloša. Melje, Čea, Gaetana...
Neće se obazirati na službene glasnike, javne listove i slične gluposti.
Postoji razlog zašto predsednicima, ministrima moraju stajati slike u holovima, a zašto Principu ne.
Jer jedan je Princip. Sve ostalo je politika.

Bucket list

Želim da ti slučajno dotaknem kažiprstom mali prst na vrhu planine. I da me uhvatiš celom šakom. Utopiš svoju ruku u moju.
Želim da kada zarežim staneš iza mene, budeš moj glas razuma. Da kada sam na podu ne paničiš već pokupiš moje stvari i odvedeš me kući. Našoj. Ljubavi.
Želim da budem sitnica koja ti je potrebna, a ne tvoj život. Želim da sam polovina tvog života bez koje ne mogu. Želim da se izgubim. Nestanem, u odsudnom trenuku, da kad kažu zlo o tebi, da branim sebe.
Želim da te udahnem dok ti mene izdišeš.
Želim da uvek mislis o meni.
Želim da ostarim sa tobom.
Želim da si tu bez obzira na to gde si. Želim da preplivamo mora zbog drugog.
Želim da želiš da ubiješ zbog mene. Želim fatalnost. Želim strast. Želim silu. Želim da nam Bog ne sme prići.
Želim da te konačno upoznam.

Povorka

Napisao sam jednom priču o ljudima koji su mi dragi,a napustili su me. Završio sam je strahom jer spisak nije gotov. Niti znam redosled budućih napuštanja.
Za neke će me manje boleti. Svaka smrt je tragična za one koji ostaju iza.
Ali najteža je ona koja te ostavi bez osobe sa kojom boli razgovarati za života. Iza te smrti ostaje okean žali za neizgovorenim rečima. Kao i za izgovorenim. Za onim koje bi da je moguće bile povucene. Zagljajima iz kojih nikad ne bih nestao. Poljupci koji nikad ne bi stali.
A jednom ih ipak moram sahraniti. U glavi ili stvarno.
Osim ako ne budem imao više sreće i nestao pre nje.

Jednog dana

Jednog dana,kad me ne bude bilo,Aleksandar će se okrenuti na desno i reći Selakoviću da se zajebao. Samo zato što je levica uvek u pravu. Stefanović će i dalje pokušavati da citira svoj doktorat koji je napokon dobio tri godine pošto ga je M. napisao.
Jovan će držati uzicu. Milica će juriti ko će biti krajnji preživeli ne bi li mogla da prisustvuje sahrani na vreme.
Biba će stajati i dalje u neverici što se Milica tucala sa Hrvatom kom bi bliže bilo samoubistvo no država. I to godinu ipo.
A sa svim bitnim u ds i sns je sparila.
I ni sa kim nije zatrudnela.
Jednom će lepota iščeznuti.
A sva slava u retkim treznim trenima će se svesti na porno sajtove i blog.