Danas je bio poprilično loš dan. Verujem da ćete saznati zašto u nekom skorijem period. Moram prvo da isprocesiram događaje. Na žalost, vratio sam se tamo gde sam bio pre nekih godinu dana.
Fizički mi je bilo muka dobar deo dana. Tu vrstu kajanja dugo nisam osetio. Ne zato što je bilo lose. Baš suprotno. Dugo sam radio na sebi. Predugo da bi mi zbog sujete to propalo.
Ali, kao što život ume da se osmehne, tako ume I da se najsmeje. Na moj račun ovaj put. Sve što imam da kažem jeste da sam danas saznao kako izgleda kada nešto loše želiš toliko dugo, a onda to vidiš kako se obistinjuje. I to te potpuno slomi. Znaš da nikakve veze sa time nemaš. Samo je zastrašujuće kada uzmeš u obzir to da se desilo upravo ono što se desilo.
Prvi put sam doživeo ozbiljnu fizičku nelagodnost jer sam video tačno onaj scenario koji sam priželjkivao.
Ceo dan mi je protekao u kajanju.
Biće ono tu još neko vreme.
Sva samilost, ljubav, razumevanje, želja, osmeh, radost. Sve je prekriveno tim odvratnim slojem čiste, valjda je to pakost, sujeta, ozlojeđenost, povređenost. Ne znam.
Na trenutak sam bio istinski sretan. A onda istinski preneražen.
Skrhan. Tužan. Pokajnički.
Voleo bih da mogu samo da nestanem. No, to me neće odvesti od problema.
A taj problem vise ne mogu da rešim. Koliko god voleo.
Ne mogu da promenim stvari koje su se desile. Moram da naučim da živim sa njima. Ili u prkos njima.
To je nešto što ću morati da naučim.
Pre ili kasnije.
Fizički mi je bilo muka dobar deo dana. Tu vrstu kajanja dugo nisam osetio. Ne zato što je bilo lose. Baš suprotno. Dugo sam radio na sebi. Predugo da bi mi zbog sujete to propalo.
Ali, kao što život ume da se osmehne, tako ume I da se najsmeje. Na moj račun ovaj put. Sve što imam da kažem jeste da sam danas saznao kako izgleda kada nešto loše želiš toliko dugo, a onda to vidiš kako se obistinjuje. I to te potpuno slomi. Znaš da nikakve veze sa time nemaš. Samo je zastrašujuće kada uzmeš u obzir to da se desilo upravo ono što se desilo.
Prvi put sam doživeo ozbiljnu fizičku nelagodnost jer sam video tačno onaj scenario koji sam priželjkivao.
Ceo dan mi je protekao u kajanju.
Biće ono tu još neko vreme.
Sva samilost, ljubav, razumevanje, želja, osmeh, radost. Sve je prekriveno tim odvratnim slojem čiste, valjda je to pakost, sujeta, ozlojeđenost, povređenost. Ne znam.
Na trenutak sam bio istinski sretan. A onda istinski preneražen.
Skrhan. Tužan. Pokajnički.
Voleo bih da mogu samo da nestanem. No, to me neće odvesti od problema.
A taj problem vise ne mogu da rešim. Koliko god voleo.
Ne mogu da promenim stvari koje su se desile. Moram da naučim da živim sa njima. Ili u prkos njima.
To je nešto što ću morati da naučim.
Pre ili kasnije.
No comments:
Post a Comment