Bludni monah

Danas je bio poprilično loš dan. Verujem da ćete saznati zašto u nekom skorijem period. Moram prvo da isprocesiram događaje. Na žalost, vratio sam se tamo gde sam bio pre nekih godinu dana.
Fizički mi je bilo muka dobar deo dana. Tu vrstu kajanja dugo nisam osetio. Ne zato što je bilo lose. Baš suprotno. Dugo sam radio na sebi. Predugo da bi mi zbog sujete to propalo.
Ali, kao što život ume da se osmehne, tako ume I da se najsmeje. Na moj račun ovaj put. Sve što imam da kažem jeste da sam danas saznao kako izgleda kada nešto loše želiš toliko dugo, a onda to vidiš kako se obistinjuje. I to te potpuno slomi. Znaš da nikakve veze sa time nemaš. Samo je zastrašujuće kada uzmeš u obzir to da se desilo upravo ono što se desilo.
Prvi put sam doživeo ozbiljnu fizičku nelagodnost jer sam video tačno onaj scenario koji sam priželjkivao.
Ceo dan mi je protekao u kajanju.
Biće ono tu još neko vreme.
Sva samilost, ljubav, razumevanje, želja, osmeh, radost. Sve je prekriveno tim odvratnim slojem čiste, valjda je to pakost, sujeta, ozlojeđenost, povređenost. Ne znam.
Na trenutak sam bio istinski sretan. A onda istinski preneražen.
Skrhan. Tužan. Pokajnički.
Voleo bih da mogu samo da nestanem. No, to me neće odvesti od problema.
A taj problem vise ne mogu da rešim. Koliko god voleo.
Ne mogu da promenim stvari koje su se desile. Moram da naučim da živim sa njima. Ili u prkos njima.
To je nešto što ću morati da naučim.
Pre ili kasnije.

Mind of a beast

Mesec je večeras čist. Čišći nego često. Pegav, ali čist. Kao da ima svoju narav. Ličnost. Celo veče, nebo beše čisto. Kao mesec.
Jedino što bi mi odvratilo pažnju od meseca je sporadična kometa koja bi u periferiji pogleda omela egocentričnost meseca. Da, večeras je pozornicu oteo Mesec. I ona sova od preko puta. Sablasna. ujednačena, postojana.
A Mesec kao malo dete. Promalja se vragolasto iza oblaka koji jure nebom, u žurbi da nekom drugom zaklone pogled.
Iz nekog razloga, Mesec je večeras svetliji nego obično. Kažu da je to optička varka. Meni deluje kao da samo žustrije pokazuje svoje lice.
Nikad niko nije zapravo video sa Zemlje njegovo naličje.
Uvek smo mogli videti samo jednu stranu medalje.
Uvek samo jedan deo slike.
Da, večeras je Mesec uzeo pozornicu samo za sebe. Sunce je udarilo refleksiju na njega.
Sova je samo učinila veče sablasnijim.

Budući šablon

Draga,vreme je da ti kazem par stvari o sebi.
Razmišljam o tvojim rečima.
Moja prošlost je jako mracna. Budućnost ne deluje drugačije.
Zašto? Postoje razlozi. Ali su nebitni.
No,kao što rekoh,razmišljao sam.
Pažljivo sam čitao sta si mi pisala o kako me vidiš.
I nije fer da ti dozvolim da i dalje misliš tako.
Jer sam takav kakvim si me opisala samo zato što me nisi videla celog.
Ja sam čovek sa ozbiljnim problemima.
Većina oživljaka na telu je sanirana,ali još postoje. Oni ožiljci koje imam na duši su neizbrisivi.
Dugo se borim sa njima,ali nikad nisu nestali.
Ne mogu se praviti da ih nema. Nije fer,kao što napomenuh,prema tebi.
Moraš znati.
Ja nisam čovek za tebe.
Divno je što me vidiš kako si me opisala. Ali jednostavno ja to nisam.
Sama činjenica da ti ovo govorim treba da u tebi probudi otklon.
Jer ti neću obogatiti život na koji želiš.
Biću ti iskustvo.
Ne onakvo kakvo zaslužuješ.
I hvala ti na zagrljaju:*

Uroš

Zdravo Urose. Dugo se nismo čuli. Nadam se da si dobro.
U stvari,nadam se da nisi. Još uvek sam strašno besan na tebe. Ne znam da li citas ovo. Da li si ikad čitao išta što sam ti napisao.
Ostavio si me. Dve nedelje posto si mi obećao da ćemo se videti.
Toliko si me zaboleo,Tifa.
Sećam se kad si prvi put došao u dojo.
Mislim da ti nikad neću oprostiti.
Svako malo pročitam priče u kojima sam te spominjao.
Prošlo je skoro decenija otkad si pobegao.
Nisi se ni javio.
Svaki put me jednako zaboli.
Sećam se i tog dana kad si otišao.
Neću da pričam sa tobom o tome.
Nemoj me čekati.
Ako kršćani idu u raj,ja zbog tebe tamo ne mogu svrsiti.
I zato ti ne opraštam.