I...

...da, znam da čitaš.
I da, želim da znaš. Da sam sretan. Da te se sećam. Da te razumem. Da te poznajem. Da si mi najbitnija osoba u emotivnom životu. Da si me mnogo toga naučila. Da se nadam da si sretna. Da znam da nisi. Da mi je žao neizmerno. Da ne prođe dan da te se ne setim.
Da sam naučio da prolazim pored tebe kao da te ne poznajem.
I da mi je drago što si i dalje toliko zaokupljena sobom da ne primećuješ da si me očešala ramenom.
Da, znam da čitaš.

Zatrpana istina i zvonce života

Ceo grad se pretvorio u jedan veliki obris. Sećanja, sećanja, samo sećanja. Auti su postali potpuno nebitni. Pešaci nikada nisu ni bili. Oni se okreću, jer misle da žive u trenutku. A ne shvataju da su već odavno mrtvi. Žive od pozajmljenog vremena, pozajmljenim novcem.
Zato volim groblja. Iskrena su.
Ne brinem o novcu, on će uvek biti tu. Ne brinem ni o tuđim emocijama. One će uvek biti tu. I nije bitno šta drugi misle o meni. Drugi će uvek biti tu. Osim jedine dve osobe koje me znaju. Obe su otišle da se nikad vise ne vrate.
Oni koji misle dobro o meni će biti zadržani.
Oni koji me znaju, otići će.
Oni koji moraju da ostanu, će kad tad saznati.
Do tad, ostajem tu. Zato volim groblja.
Iskonska su.

Posveta Uni Rodić u noćnoj

O hostovi, braco hostovi

vi ste u monitoringu mostovi

　

Tako sivi, veseli, crveni

od milošte vas zovemo dete

　

nije bitno što se ne rimuje

da vas digne, Una tu je

　

sve je u redu, buji paji

operater neće da zataji

　

O hoste, oooo hoste

vi sa druge strane, ko ste

　

nekada si veseo, sa procentom lepim

nekad me zajebes, pa bih da te klepim

　

ali ne smem, ode pola plate

uzalud bih bacio sve radne sate

　

o hoste, djubre belosvetsko

umetnosti ružna, štiti te unesko

　

hoste, hoste, zauvek smo skupa

al te ne vodim, tamo gde je klupa

　

zato sto si takav, a volim te takvog

plaćaš mi struju, vodu, od šljiva slatko

　

e, minut do osam, moram sada ići

ti ćeš me već sutra brže bolje stići

　

ostani mi dobro, na sva četri ekrana

posle noćne dvanaestice, i pivo je hrana

　

laku noć deco

Parafraza i sinteza

Rekla je:"Zamoli me,možda ti je ispod časti. Gde me staviš,tu ću rasti. Za deset godina,sve će pasti. Za deset godina,biću ja,a bes ti.".
"Dao sam ti da me zgazis."
Pogledala me je tim krupnim zelenim očima. Rekla zbogom dok sam odlazio. Nisam se ni okrenuo da vidim taj osmeh olakšanja.
"Napraviću ti pakao od života.","Znam",odgovorila je. Poljubac,sreća. I počelo je.
"Ostajem tu",rekla je. U prkos svim pokušajima,pronašla me je. Rekla je,"oprostila bih ti sve,samo me pusti da te volim do kraja života".
Šamar. Suza. Pognuta glava. Krv.
Njena Moskva. Moj beg u sebe.
Ne znam ko je otišao dalje.
Rekla je:"Da si sačekao,video bi da ti ništa loše nisam želela.".
Da je bila brža,znala bi da je čekanje već dovoljno.
Rekao sam.
Ne.