Birokratija

Marko je otisao u opstinu Palilula da dokaze da nije bio vlasnik ni jedne nekretnine na toj opstini. Sav ponosan sto moze da kaze konacno da je postao ponosni vlasnik svog stana.
Uredno je Marko cekao svoj red I dobio papir da popuni podatke koje drzava trazi. Pored njega je stajala familija Cigana. Stidljivo mu se u perifernom vidu pojavila starija zena diskretno masuci.
-e znas da pises,bato?
-znam, gospodjo.
Marko se nasmeja jer mu je u glavi isla scena iz svakog vica sa Ciganima koji je cuo.
-a mozes I meni da napises?
-heh,ma mogu.
-evo ti...
-pa cekaj, sebi prvo da popunim pa cu Vama.
-a,dobro dobro,sacekacemo,necu te ometam.
Strpljivo se gospodja povukla iza zamisljene zute linije.
Marko je zavrsio sva pisanija I stao ispred vrata.
Pored njega,stala je gospodja. Isti papir.
Culi su famozno "SLEDECI!" I zajedno usli u kancelariju.
-dobar dan,gospodine, sad cemo da resimo. Dajte licnu.
Zena za stolom je uzela sve I pocela da sredjuje sta birokratija ima da sredjuje, sem sebe. Pored,na susednom stolu,Ciganka je dala iste papire drugoj zeni.
-daj sta imas pa sacekaj ispred.
-jel treba licnu?
-ne treba,izadji pa cu ti doneti.
-pa dobro onda...
I Ciganka je izasla. Marko je za nepunih pet minuta zavrsio sve. Kulturno se zahvalio zeni za stolom I krenuo ka daljim pohodima u zivotu vlasnika stana.
Kad je zatvorio vrata kancelarije,ispred je stajala Ciganka sa porodicom.
-dovidjenja gospodjo
-dovidjenja decko. Hvala Abe.
Marko je krenuo ka izlazu, sretan.
-e,Vi,decko,a samo da te pitam.
-recite
-a jel ti papir dala unutra, u ruke?
-jeste.
Ciganka pognu glavu I samo uzdahne:"a...".