Umro je Vojislav Tufegdžić. Bili smo komšije desetak godina. Pamtim ga po dubokom glasu i po kratkim razgovorima na stepenicama zgrade mojih roditelja. Jednom sam ga pitao o "Vidimo se u čitulji". Dao mi je verovatno najdorćolskiji odgovor koji je mogao.
"E nemoj još i ti da me pitaš o tome. Radio sam i druge stvari."
Nikad ga nisam čuo da se smeje. Ali je uvek imao osmeh u uglu očiju.
Sreo sam ga u nekoliko kafana posle razvoda. Njegovog. Ne mog.
Uljudno bi pozdravio moje i osmehnuo se. Ali bi se odmah vratio svom razgovoru.
Još uvek povremeno pogledam njegove TV nastupe.
Vojo,bio si tiha veličina.
Sportski pozdrav.
Vidimo se u čitulji.
No comments:
Post a Comment