nevinost

Prosla je skoro cela decenija. A secam te se kao da je bilo juce. Suzbio sam te decijim strahovima. Rane koje si ostavila su jos otvorene. Preumoran sam zarobljen ovde. Otisla si. Ali se osecam kao da te je neko ubio. A osoba koja te ubila si ti.
Kako se izboriti sa time?
Upoznala si me sa ljubavlju.
Zarobljavala si me mojom nevinoscu, snom koji sam sanjao za tebe koja si bila.
Jos sam ponekad u njemu.
Ne sa tobom, ali u snu nevinosti koju si ugasila.
Toliko sam se trudio da sebi objasnim da si mrtva. Ali sam ostao sam.
Silovito sam.
Bio sam tu za svaku tvoju suzu i svaki tvoj san koliko sam mogao.
Ali sam poceo da zaboravljam.
Danas imam pred sobom nekoga ko je ubio moju ljubav.
Jer je svaka sledeca bila okovana strahom.
Otela si mi nevinost.
Tvoje prisustvo je mucno.
Prezreno, i nista sem besa ne budi.
I opet sam na kolenima, po ko zna koji put.
Grcam u molitvi da ces me pustiti da odem.
Jer ona koju sam voleo je mrtva.
A onog kog si volela je bes.
Bitno mi je da budem slobodan.
Zelim da volim nevino.
Jer zelim da budem sretAna.