Posledice

Nikad se nisam skrivao. Ili bar tako mislim. Trudio sam se da se na svakom koraku vidi ko sam i šta. Bilo je uspona. A i bolnih padova. Uspona se ne sećam. Ranije sam se sećao. Naučio sam da cenim padove.
Danas mogu reći da me telo podseća na sve padove koje sam doživeo.
No, nije toliko bitno kako padneš koliko kako se digneš.
Stvorio sam nešto iza sebe.
Ožiljke koje je Jomelop (tm) sanirao u velikoj meri. Neki su tu slučajno, neki su tu namerno, ili neobazrivo.
Ali sam živ.
Posle svakog poraza.
A poraz nastaje kad pomisliš da možeš dobiti.
I poraz nije ništa strašno.
Strašne su posledice.
Adrenalin je lep.
Uvek je lep.
Ne mogu opisati koliko.
Goriš.
I smeješ se.
Kao mutalacija. Mislim da se tako zove.
Posle 3 minuta su ti spaljeni svi receptori bola. Ne osećaš najjače oružje protiv opasnosti.
I jednostavno prestaneš da dišeš.
Tako je sa svešću kad udari adrenalin.
Ali goriš.
Neuključena promenjiva je ta što nisi svestan posledica.
A posledica su ljudi.