Dijalog

-Dobro veče, nisam te očekivao. Nisam te tako ni zamišljao. Jel ovako bilo mami?
-Meni nije veče. Da li stvarno misliš da se sećam tvoje mame?
-Šta je tebi?
-Ništa,radim,šta misliš da mi je?!
-Ne bre,šta je tebi ako nije veče?
-Pa dobro,zar nije očigledno?
-Uzivas u ovome?
-Ne bih se  bavila time da ne.
-Zaista?
-Pa da...
-I,kako bude obično?
-Uglavnom isto.
-Jel boli?
-Reci ti meni.
-Kako to misliš?
-Te boli?
-Ne...ne razumem.
-Šta?
-Šta šta?!
-Šta šta šta?
-Šta me zajebavaš?! Kako ide ovo?
-Pa ovako.
-Šta ovako? Gde je svetlost,dragi ljudi,picke materine?!
-Zar nisi ceo život trabunjao o.sekularnosti,sumnjivim dijetetima i slično?
-Pa da,ali ono,nisam se ni sa kim oprostio!
-Da...a u životu si ostavio baš traga...