Jer to je život

Bio je tako mlad. Tako mlad i dobar. Bio je lep i stasit. Bio je tako mlad...
Znao je taj momak svašta. Poznavao je ljude i znao je da priča sa psima. Znao je kuda ide.
Taj momak je bio oslonac. Svima osim sebi.
A kad nema oslonca,pad je bliži. Kad se jednom padne,pad je dug. Dužina  života je nepregledna. Jednom kad se dotakne dno, jedino je pitanje vidi li se svetlo. Ovaj momak je žrtvovao mladost,lepotu i stas da bi je našao. Kao što to biva,stao je jedan dan pred ogledalo i video iskrivljenog čoveka. Karikaturu nevinosti iz koje se probija zlo. Odlučio je da je dovoljno štete napravljeno.
Obukao je najlepše odelo. Rekao sebi,kako si koji kurac dozvolio sebi da sve što te je ikada ispunjavalo i činilo svetlim izbaciš iz života,i izašao iz svog stana.
Prvi korak je najteži. Prvi korak je početak puta.
Pozvao je svoju devojku i rekao joj da je voli. Dok je stajao na stanici,razmišljao je o svojoj deci. O Olgi i onoj koja su mu ipak suđena. Ona kuća sa dvorištem je bila njegov dom. Ostalo je samo da odluči da udomi psa. Kad dođu deca. I biće sreć...
Nije osetio ništa. Na pola misli je samo stalo. Sve.
Autobus ga je pokosio,par dana posle 29. rodjendana.
Jer život nikog ne čeka.