Primetio sam par zanimljivih činjenica u vezi sam ovdašnjim i današnjim izborima.
Prva je da ne znam baš konkretnu razliku između onih koji su glasali za jednu ili drugu opciju (gde je jedna SNS a druga praktično svi ostali). Drugo,cela atmosfera oko SNS me podseća na demokrate pre recimo 5 izbornih krugova,nebitno da li su u priči parlamentarni,lokalni ili predsednicki.
Treće, da je (ako se dobro sećam ) Zagorka bila u pravu kad je analizirala izbornu apstinenciju u Srbiji i implicitno nagovestila trend obrazovanijeg, možda je sretniji izraz potkovanijeg,apstinenta.
Četvrto bih izdvojio paralelu između sukoba vernik/nevernik i glasač/oni koji to nisu. Iz nekog razloga mi deluje da je velika većina tih koje sam primetio da su se oglasili u vezi sa svojim učešćem u parlamentarnoj demokratiji ubeđena skoro jednako kao ovi koji ne glasaju u ispravnost svog dela. Pretpostavljam da iza toga leži svest ili osećaj uticaja na realna događanja u narednom periodu. Ili bar pokušaj sprečavanja ovoga što smatram lično katastrofom. No, kroz razgovor sa ljudima iz svoje okoline (a okolina mi je mahom neglasacka iz raznih razloga) mogu reći da su mi argumenti dotičnih daleko razrađeniji i promisljeniji. I sam se često zapitam da li mozda grešim ako ne glasam. Ali ubrzo se setim da bih time jednostavno legitimisao sistem koji u srži sadrži premisu da njegov opstanak zavisi od delegitimacije mene i ostalih koji bi eventualno pristali da se pozanimaju gde im je glasačko mesto.
I sad,pitanje opozicija je u ovom kontekstu zahvalno uporediti sa sukobom na relaciji vernik i onaj koji to nije. Kao što je od mene nevernika stvorilo katarza čitanja svete knjige,tako me je čitanje izbornih lista učinilo neglasacem. Ako neko ima drugačije iskustvo ili princip,ostavite u komentaru.
I opet,hvala svima koji nisu izašli na izbore.
Ovlastite sebe,a ne vlast.
No comments:
Post a Comment