Saturday, April 7, 2012

knjiga

Ceo život želeo sam napisati knjigu. Nikada nisam uspeo da pređem prvih par strana. Ređaju se reči i rečenice, ali nikada više od pojedinačnih ili pojedinih epizoda. Do sada sam imao stotine početaka i uvoda. Svaki se završavao iznenada i neočekivano. To  bi uvek bio uvod u ono što jesam, u neku intimnu priču koja bi poslužila čitaocu kao objašnjenje mene, poznavao me lično ili ne. Ispostavilo bi se da bih od svih koji čitaju najviše iznenađen bio ja. Kroz pisanje i sve te početke knjige najviše o sebi otkrivam sam. Na kraju, ti uvodi, obraćanja drugima, postaju najzanimljiviji meni.
Često se dešava da dok pišem ostavljam sebi poruke za trenutke kada zaboravim da sam išta pisao. Nekada nisam siguran ni da sam pisao to što sam potpisao.
Desi se da upoređujem svoje reči sa rečima drugih, tražeći nešto originalno po čemu bih se mogao izdvojiti od svih ostalih kombinacija reči i virtuoznosti drugih.
Ako bih počinjao knjigu po n-ti put, kao što to pokušavam sada, činio bih sve iz jednog daha, bez pauza, bez razmišljanja i bez zadrški.
Svaki početak knjige je težak.
Na kraju prekinutog uvoda, onog iznenadnog kraja koji  ni sam ne očekujem, vratim se na početak i vidim da je ideja kojoj sam želeo da budem veran potpuno zamenjena drugom. Neočekivano i suptilno.
Kao sada.
Želeo sam da napišem uvod u kom ću objasniti čitaocu kako ne mogu napisati knjigu o sebi. Knjiga koja je lična koliko i ona koju želim napisati je poput života. Teško je ispratiti svaki dan. Ne mogu se setiti dovoljno svog detinjstva da bih napisao kako sam došao tu gde jesam, niti mogu znati kako će izgledati kraj.
Možda je ipak na nekom drugom da napiše i početak i kraj.
Uskoro mi je rođendan, još jedna istrgana stranica moje knjige koja će sazreti kada je ispunim rečima.
Možda ipak nisam toliko promašio ideju kojom sam ispisao prve redove. Još jedan uvod u knjigu je gotov.

No comments:

Post a Comment

Followers

Blog Archive