Veceras sam saznao za smrt Ace Todorovica, "prvog izbrisanog". Coveka koji je '92. prvi pokrenuo pricu o nelegalno oduzetim pravnim statusima i drzavljanstvima ljudi u Sloveniji. Coveka koji je imao volju koju sam retko sretao, ako ikad ponovo. Coveka koji je za sve sto nije imao bio kriv utoliko sto je voleo jedan zivot koji je samo nestao. Coveka koji je odlucio da je najbolji nacin da upozna dubinu problema koji postoji, da jednostavno zivi zivot tih problema.
Secam se kada sam ga upoznao. Bio je zivlji od mene. Sitan covek od ciste energije i prljavih brkova. Vrlo veseo. Ispod brade je uvek stajao jedan manje ili vise razdragani osmeh.
U Ljubljani si me drzao kao svog, ucio me da saosecam sa tudjom patnjom, da je nekada dovoljna mala stvar da nekome znaci za zivota, da je sujeta samo nesto prolazno. Neke stvari sam uspesno naucio. Neke nisam.
Salio si se da cu ti biti zet za koju godinu. To je bila tvoja i moja fora. Nikad ti nisam rekao koliko mi je bilo drago kada si mi rekao da me smatras svojim sinom. Koliko sam bio ponosan.
Poslednji put smo se videli nedaleko od mesta gde ti pisem ovo. Kao uvek, obgrlio sam te. Mogao sam da budem slobodan u svemu sto ti kazem, nije bilo ni jedne preke reci koju si za mene imao.
Bio si razumevanje.
Cast mi je sto sam te poznavao, Aco. Zahvalan sam ti na tome sto sam uvek mogao da te pozovem da ti kazem da me nesto tisti. Cenim to sto nikada nisi izdao moje poverenje.
Bio si najveci mali covek u mom zivotu.
Poslednji pozdrav, prijatelju. Ostaj mi u miru.
Ja cu te pamtiti.
Iskreno tvoj.
Ivan Tijardovic
Secam se kada sam ga upoznao. Bio je zivlji od mene. Sitan covek od ciste energije i prljavih brkova. Vrlo veseo. Ispod brade je uvek stajao jedan manje ili vise razdragani osmeh.
U Ljubljani si me drzao kao svog, ucio me da saosecam sa tudjom patnjom, da je nekada dovoljna mala stvar da nekome znaci za zivota, da je sujeta samo nesto prolazno. Neke stvari sam uspesno naucio. Neke nisam.
Salio si se da cu ti biti zet za koju godinu. To je bila tvoja i moja fora. Nikad ti nisam rekao koliko mi je bilo drago kada si mi rekao da me smatras svojim sinom. Koliko sam bio ponosan.
Poslednji put smo se videli nedaleko od mesta gde ti pisem ovo. Kao uvek, obgrlio sam te. Mogao sam da budem slobodan u svemu sto ti kazem, nije bilo ni jedne preke reci koju si za mene imao.
Bio si razumevanje.
Cast mi je sto sam te poznavao, Aco. Zahvalan sam ti na tome sto sam uvek mogao da te pozovem da ti kazem da me nesto tisti. Cenim to sto nikada nisi izdao moje poverenje.
Bio si najveci mali covek u mom zivotu.
Poslednji pozdrav, prijatelju. Ostaj mi u miru.
Ja cu te pamtiti.
Iskreno tvoj.
Ivan Tijardovic
No comments:
Post a Comment