Povukao bih paralelu između onoga što sam pisao, govorio, te sprovodio o nacionalizmu i onoga što sam radio kao student.
Naime, pitanje nacionalnog identiteta je slično identitetu studenta sa velikim S. U klasnom smislu o kom je Marks govorio kada je pričao o vreći krompira.
Dakle, to je pitanje konstrukcije ili možda bolje, dekonstrukcije identiteta. Svi imamo gomilu uloga, neke su nam draže manje ili vise. No, sve se svodi na isto, na ideju da mi sebe vidimo delom nečega ili odvojenim od neke šire grupe.
Ali ovaj put se neću baviti time.
Baviću se razlozima zbog kojih ne podržavam protest studenata.
Studenti ovde ne postoje. Ovde postoje tri vrste oportunista.
Prva grupa oportunista je ona koja stoji uz dominantne struje viših pozicija hijerarhije. Poznati su nam kao izborni predstavnici. Ti ljudi su samo mlađa verzija šljama koji ministruje, ili radi na višim pozicijama bilo kog dela javnog sektora. Imaju aspiraciju da idu dalje uz tu lestvicu, stoga su odgovorni za reprodukciju stanja u kom se nalazimo.
Druga vrsta oportunista je ona koja se isto tako trudi da zameni nvo sector i pozicionira se kao deo mitologije (videti šezdesosmaše od pre koju godinu, prim.aut.).
Treća, kojoj sam pripadam, adrenalinski ovisnici, koji na kraju završe negde vam svega što se može vezati za studije.
No, sve ovo nije toliki problem.
Problem je taj što mislim da su dečki i curice na fakultetima zaslužili svaku gadost koja im je skuvana.
Zaslužila je i moja generacija. Pogotovo moja. Zato sam odlučio da neću biti sociolog. Neću završiti osnovne akademske studije. Došao sam do zaključka da mi se ta vrsta zajednice gadi.
Od mesta vrhunske kritike koja je potpuno lišena straha od vlasti, do mesta borbe za milovanje vlasti.
Logika svake vlasti je stvaranje privida obrazovanja, ne stvarnog obrazovanja. Znanje je opasno, jer znanje prispituje suštinu. Kada se preispituje suština, onda se preispituje sve. Uključujući sebe.
A to preispitivanje ne vidim ovde.
Mislim da su student glupi. I potpuno sami krivi za to. Nisu radoznali.
Nema vise češkog studenta koji će se zapaliti jer vidi nepravdu. Dakle, nije se doguralo do toga da se nema gde. Što znači da student još uvek veruju du nasi sami dužni da se izbore za ono što smatraju da im pripada. Već će neko drugi.
Još uvek veruju da je vlast adresa na koju treba da idu, a ne oni sami.
Preispitivanje sebe, radoznalost uperena ka sebi.
Ne mrvice sa stola Verbića, dekanata i rektorata.
Mač, palica, nož, benzin, pistol. Destrukcija i nasilje. Pluralizam misli.
Od Pravnog ne mogu očekivati ni trag pameti, pošto im je vrhunac Selaković, a uz božiju pomoć i Vučić. Privatni fakulteti izrodiše Velju i Stefanovića. Da nabrajam dalje?
Filozofski je izrodio ljude koji bi da mogu uperili granatu na njega.
Ne izlazite na ulicu, stoko. Stoci je mesto u ambarima, da muče nerazumljivo između sebe.
Ili izađite, ali da se usudili niste da budete nekulturni, neposlušni ili nedajblože samostalni.
Kurčite se za trideset godina time da, iako je svugde sranje oko vas, vi ste se bar setili da na pijacu kupite parfem.
Naime, pitanje nacionalnog identiteta je slično identitetu studenta sa velikim S. U klasnom smislu o kom je Marks govorio kada je pričao o vreći krompira.
Dakle, to je pitanje konstrukcije ili možda bolje, dekonstrukcije identiteta. Svi imamo gomilu uloga, neke su nam draže manje ili vise. No, sve se svodi na isto, na ideju da mi sebe vidimo delom nečega ili odvojenim od neke šire grupe.
Ali ovaj put se neću baviti time.
Baviću se razlozima zbog kojih ne podržavam protest studenata.
Studenti ovde ne postoje. Ovde postoje tri vrste oportunista.
Prva grupa oportunista je ona koja stoji uz dominantne struje viših pozicija hijerarhije. Poznati su nam kao izborni predstavnici. Ti ljudi su samo mlađa verzija šljama koji ministruje, ili radi na višim pozicijama bilo kog dela javnog sektora. Imaju aspiraciju da idu dalje uz tu lestvicu, stoga su odgovorni za reprodukciju stanja u kom se nalazimo.
Druga vrsta oportunista je ona koja se isto tako trudi da zameni nvo sector i pozicionira se kao deo mitologije (videti šezdesosmaše od pre koju godinu, prim.aut.).
Treća, kojoj sam pripadam, adrenalinski ovisnici, koji na kraju završe negde vam svega što se može vezati za studije.
No, sve ovo nije toliki problem.
Problem je taj što mislim da su dečki i curice na fakultetima zaslužili svaku gadost koja im je skuvana.
Zaslužila je i moja generacija. Pogotovo moja. Zato sam odlučio da neću biti sociolog. Neću završiti osnovne akademske studije. Došao sam do zaključka da mi se ta vrsta zajednice gadi.
Od mesta vrhunske kritike koja je potpuno lišena straha od vlasti, do mesta borbe za milovanje vlasti.
Logika svake vlasti je stvaranje privida obrazovanja, ne stvarnog obrazovanja. Znanje je opasno, jer znanje prispituje suštinu. Kada se preispituje suština, onda se preispituje sve. Uključujući sebe.
A to preispitivanje ne vidim ovde.
Mislim da su student glupi. I potpuno sami krivi za to. Nisu radoznali.
Nema vise češkog studenta koji će se zapaliti jer vidi nepravdu. Dakle, nije se doguralo do toga da se nema gde. Što znači da student još uvek veruju du nasi sami dužni da se izbore za ono što smatraju da im pripada. Već će neko drugi.
Još uvek veruju da je vlast adresa na koju treba da idu, a ne oni sami.
Preispitivanje sebe, radoznalost uperena ka sebi.
Ne mrvice sa stola Verbića, dekanata i rektorata.
Mač, palica, nož, benzin, pistol. Destrukcija i nasilje. Pluralizam misli.
Od Pravnog ne mogu očekivati ni trag pameti, pošto im je vrhunac Selaković, a uz božiju pomoć i Vučić. Privatni fakulteti izrodiše Velju i Stefanovića. Da nabrajam dalje?
Filozofski je izrodio ljude koji bi da mogu uperili granatu na njega.
Ne izlazite na ulicu, stoko. Stoci je mesto u ambarima, da muče nerazumljivo između sebe.
Ili izađite, ali da se usudili niste da budete nekulturni, neposlušni ili nedajblože samostalni.
Kurčite se za trideset godina time da, iako je svugde sranje oko vas, vi ste se bar setili da na pijacu kupite parfem.
No comments:
Post a Comment