Sedela je za šankom. Nije znala da je gledam. Nije ni videla da sam ušao. Seo sam u donji deo lokala I gledao je kako priča. Senku na ramenu. Sanjive oči. Te divne duge noge. Ženstveni pokret rukom.
Razmišljao sam o onoj breteli koju sam joj sklonio jednim prstom dok me je gledala kao da joj je prvi put. O tome kako sam prvi put zaspao pored nje. O tome kako mi je svrha da je štitim I u snu. O tome da joj nikada ne bude hladno.
O tome kako me drži budnim svojim pričama kada primeti da je put ravan kilometrima.
Nije znala da je gledam za tim šankom. Kao kada se probudim u sred noći. Jer volim što se I u snu ljuti ako sklonim ruku sa nje.
Nije znala da je vidim.
Razmišljao sam o onoj breteli koju sam joj sklonio jednim prstom dok me je gledala kao da joj je prvi put. O tome kako sam prvi put zaspao pored nje. O tome kako mi je svrha da je štitim I u snu. O tome da joj nikada ne bude hladno.
O tome kako me drži budnim svojim pričama kada primeti da je put ravan kilometrima.
Nije znala da je gledam za tim šankom. Kao kada se probudim u sred noći. Jer volim što se I u snu ljuti ako sklonim ruku sa nje.
Nije znala da je vidim.
No comments:
Post a Comment