Sene

Sedeo je na stanici misleći o svima
Uživajući i gušeći se od cigaretinog dima

Slušajući škripu tramvajskih šina
Diveći se suživotu ljudi i mašina

Ugleda nekad znanu ženu
Sad, nekad, osobinu senu

Nekad silu znanu samo njemu
Tužnu priču ostavljenu nemu

Nije pogledala levo, ni desno
Pogledala je njegov pogled besno

U tom besu goreli su skupa
Drugima ta dva pogleda tupa

Jednog trena sve je stalo
Crno i belo je postalo

Mašina je prešla preko sene
Led se provlači kroz vene

U crno belom svetu šina
Zaživela je krv i tišina