Jebi ga. Pauziramo sa akademskim
vokabularom.
Dragi studenti, ovde vasi studenti.
Samo da se javimo da smo dobro. Nismo spavali celu noc. Koncentracija
nas pomalo izdaje, te nam ne zamerite na eventualnoj
nekonzistentnosti.
Fali nam kreativnosti. Nama,
studentima. Ima nas raznih, onih sa dobrim I zlocestim namerama. Ali
nas vezuje zajednicki prostor, zajednicko vreme, problemi, svi ih
imamo, I svaciji su njegovi najbitniji.
Blokiran je Filoloski fakultet, treci
dan za redom. Bilo je zestokih rasprava, psovki, lepih reci, romansi,
I novih, kao I obnovljenih prijateljstava.
No, fali nam kreativnosti. Deluje kao
da smo zaboravili da smo mladi, da nismo svi ozbiljni, da ne moramo
to biti. Kao I uvek, najbolja zajebancija je bila na cudnim,
perifernim I neocekivanim mestima. Kroz glave su prolazile stotine
ideja komentarisane uz smeh, ali je ostalo sve na krajevima usiju.
Ako damo detetu spajalicu I kazemo mu
da smisli nacine upotrebe, dobicemo beskonacnu listu kreativnosti. Tu
istu spajalicu smo naucili da posmatramo kao vezu izmedju dva papira.
Eventualno vise. I to je to.
Negde na putu ka trzistu rada smo
izgubili radost stvaranja kroz razmisljanje I otkrivanje. Negde smo
ubili tu radoznalost.
Preuzela nas je panika, postali smo
preozbiljni, zatvoreni za kreativne ideje. Suzbijamo to dete u sebi.
Umesto da blokadu iskoristimo da
pokazemo sta sve student moze znaciti, ostali smo zarobljeni umovima
onih protiv kojih dizemo glas.
Umesto da pokazemo sve potencijale koje
imamo I podelimo sa svetom sva svoja interesovanja, sve svoje
talente, svaki tracak inovativnosti, ostali smo u okvirima koji su za
nas vec predvidjeni.
Blokada je , izmedju ostalog, prilika
da se u kontekstu stvaralacki potentne atmosfere, u produktivnoj
interakciji, studenti samootkrivaju I nova otkrica o sebi
aktuelizuju.
Kada pisemo ovo, naravno, racunamo da
ste vi koji citate lenji, glupi I neprijateljski raspolozeni spram
dugackih recenica, kao sto je upravo ova.
Zato.
Hajde!
Hajde da zapocnemo nesto novo.
Neocekivano.
Ne zaboravite da hrabrost nije odsustvo
straha, vec delanje u prkos strahu.
Mi bismo hrabro da pricamo o
supkulturama, pornografiji, gurmanluku, nacinu organizovanja dece u
vrticima, mentalno ometenim osobama, svojim privatnim problemima, o
profesorima.
I ocekujemo da se nista nece desiti.
Sve iznad toga je uspeh.
S verom u Borga, za hrs masni, slobodu
slasnu.
Svi koju su za dignite ruke.
No comments:
Post a Comment