reakcija na zabranu uprave filozofskog održavanja foruma studenata etnologije i antropologije 24.11.2011.

Večeras je studentima etnologije I antropologije zabranjen pristup učionici 105 u svrhu održavanja vannastavne aktivnosti. Ako se uzme u obzir da biti student podrazumeva proces koji nadilazi aktivnosti vezane isključivo za aktivnosti unutar konteksta predavanja I vežbi, možemo reći da je došlo do opstrukcije studiranja jednoj grupi koja se nalazi kao konstitutivni elemenat Filozofskog fakulteta.

Jedan od argumenata uprave Filozofskog protiv blokade od strane studenata je bilo pitanje oduzimanja ostvarivanje prava na rad naučno-nastavnog kadra (koji se, van pojedinaca, nije bunio, ili nama kao studentima to nije bilo poznato). Istovremeno, jednako jak argument protiv blokade je bio I uskraćivanje prava na pohađanje nastave studentima koji aktivno nisu učestvovali, ili nisu podržavali aktualizovani oblik izražavanja studenata koji su bili aktivni u istoj. Nalaže se zaključak da je bolonjizacijom studiranje izjednačeno sa pitanjem rada, time studentska populacija uvrštena u radnički kontekst. No, pitanje studiranja je kompleksnije od načina na koji trenutna elita posmatra proces nstudiranja, kao matematičku formulu 8h rada na fakultetu, 8h rada van fakulteta I 8h sna. Studiranje je proces lutanja, usmerenog jednim širokim dijapazonom interesovanja nastalih tokom razvoja mišljenja pojedinca. Pravo učenje nastupa posle svršetka osnovnih studija, kada student dobija bazu znanja koju može da gradi. Bolonjizacija daje beskompromisno minimum minimuma znanja, uz maksimalno rasipanje kvalitetnog vremena kroz oticanje upotrebljivih resursa ka odstranjivanju onih koji nisu apsolutno najbolji. Sa druge strane, sistemsko I standardizovano obrazovanje ide uvek u pravcu ekvilibrijuma I davanja mogućnosti onima koji su na početnoj tački bili ispod proseka. Danas se po ko zna koji put otkad sam na fakultetu desilo da institucionalno bez rasprave dolazi do segregacije po principu političke I lojalističke podobnosti od strane dekanata Filozofskog.

Naime, studenti spomenuti na početku teksta su odbijeni kada su tražili ključ učionice 105, od strane obezbeđenja u čijoj nadležnosti se nalaze ključevi učionica iako su imali odobrenje sekretara fakulteta.

U tom trenutku je jasno odvojena populacija koja je po subjektivnim kriterijumima podobna dekanatu u odnosu na one koji su nepodobni. Samim tim, zadržavajući formulaciju da je studiranje proces koji nadilazi robotsko praćenje predavanja I vežbi, pravo na rad I samoostvarivanje je uskraćeno kolegama sa etnologije I antropologije.

Ustav Republike Srbije garantuje pravo na rad, koje je studentima implicitno regulisano kroz podzakonske akte o visokom školstvu. Pored toga, apolitičnost univerzitetskih institucija je pobijena diskriminisanjem jedne nepreteće grupe ljudi, po principu političke nepodobnosti po, opet, subjektivnim kriterijumima uprave Filozofskog.

Samoorganizovanje studenata je istorijska tekovina svih fakultetskih ustanova u Srbiji. Garantovana sloboda, ne privilegija, to je pravo I obaveza. Ne može biti oduzeto niti ekskluzivno. I uprava je poslednja instanca koja ima pravo uticaja na bilo kom nivou.

Forum studenata etnologije I antropologije je zabranjen, čime je uprava stala na stranu samo jednog načina delanja na fakultetu, a to je sistematično ukidanje kritičkog mišljenja koje nije spremno na dodvoravanje.