Mislim da nikada nisam video više nasmejanih lica u istoj prostoriji kao na blokadi. Bila je dovoljna jedna pesma Bitlsa, jedna pesma sa stihom "Move your feet and feel united", i nekoliko ljudi, da bi se pokrenula mala žurka, pred verovatno najteži trenutak u toku ove blokade. Ništa nam nije bilo teško. Ni da se svađamo među sobom, ni da se bijemo sa nacističkim gamadima, ni da budimo jedni druge posle dva sata sna. Nije bilo teško pretrpeti Kostine psovke posle besane noći dok ga budim. Nije mi bilo teško da delim mirise u trista osmici. Nije mi bio problem da sedim satima na plenumu koji je neefikasan do zla boga.
Najteži trenutak je bio sekundu pre nego što se masa vratila u sto kec, tren spoznaje da je sledeća tema zaista deblokada. Bio sam na desetak okupacija fakulteta, celih univerziteta, kampusa itd. Ali ni jedna nije bila ovoliko moja. Ni za jednu nisam bio voljan da svesno žrtvujem zdravlje, odnose sa dragim ljudima, sa devojkom, sa porodicom. Ni za jednu nisam hteo da budem prvi u liniji kada je potrebno braniti ulaz na fakultet.
Prvi put sam premostio svaki antagonizam prema ljudima sa kojima se privatno ne slažem, ako su bili voljni da jednakim žarom rade isto što i ja.
Bio sam svedok najlepših trenutaka u svom studiranju. Sve što su mi roditelji govorili da ću iskusiti tokom studiranja, nisam uspeo da vidim tokom svojih 5 godina studija.
Stekao sam prijatelje, prijatelji su mi postali braća, učestvovao sam u stvaranju prvog kolektivnog sećanja na Filozofskom, koje nije sadržalo malverzacije, spletke i slične stvari. Stvorio sam mali svet, koji će ostati na celom fakultetu. Nikada više neću gledati trista trinaesticu, trista osmicu i sto kec na isti način. Nikada više neću gledati hodnike na drugom i trećem, bez slike šatora.
Želeo bih da se zahvalim noćnoj smeni na svim neprospavanim noćima, na svakom gladnom jutru, na svim grižama savesti koje su nastupale kada nisam bio sa vama u odsudnim trenucima.
Vidimo se na protestu.
Najteži trenutak je bio sekundu pre nego što se masa vratila u sto kec, tren spoznaje da je sledeća tema zaista deblokada. Bio sam na desetak okupacija fakulteta, celih univerziteta, kampusa itd. Ali ni jedna nije bila ovoliko moja. Ni za jednu nisam bio voljan da svesno žrtvujem zdravlje, odnose sa dragim ljudima, sa devojkom, sa porodicom. Ni za jednu nisam hteo da budem prvi u liniji kada je potrebno braniti ulaz na fakultet.
Prvi put sam premostio svaki antagonizam prema ljudima sa kojima se privatno ne slažem, ako su bili voljni da jednakim žarom rade isto što i ja.
Bio sam svedok najlepših trenutaka u svom studiranju. Sve što su mi roditelji govorili da ću iskusiti tokom studiranja, nisam uspeo da vidim tokom svojih 5 godina studija.
Stekao sam prijatelje, prijatelji su mi postali braća, učestvovao sam u stvaranju prvog kolektivnog sećanja na Filozofskom, koje nije sadržalo malverzacije, spletke i slične stvari. Stvorio sam mali svet, koji će ostati na celom fakultetu. Nikada više neću gledati trista trinaesticu, trista osmicu i sto kec na isti način. Nikada više neću gledati hodnike na drugom i trećem, bez slike šatora.
Želeo bih da se zahvalim noćnoj smeni na svim neprospavanim noćima, na svakom gladnom jutru, na svim grižama savesti koje su nastupale kada nisam bio sa vama u odsudnim trenucima.
Vidimo se na protestu.
No comments:
Post a Comment