Zagledao sam se u tastaturu pokusavajuci da napisem prvu recenicu. Onda sam ugledao ime. Jos samo jedno u nizu. A ostalo je samo "a".
I svaka iluzija o sebi kao nadmocnom je nestala u trenutku.
Ostala je samo nemoc u svim tim izgovorima i izostalim progovorima.
Ostala je samo ta "A".
Valjda me je to "A" obelezilo.
Jer mozda je to bilo to. I nema uzasavajucijeg pitanja od tog. I nema osudjivajucije pomisli. "A" ponirajucijeg nema od toga. Ni sa time.
Nekako se uvek potrefi ta naknadna pamet. I sazimajuca introspekcija.
Ne moze to valjda u nedogled.
Znas da je vrag odneo salu kad glava pocne da pada od uzora. I precutane reci.
I svaka iluzija o sebi kao nadmocnom je nestala u trenutku.
Ostala je samo nemoc u svim tim izgovorima i izostalim progovorima.
Ostala je samo ta "A".
Valjda me je to "A" obelezilo.
Jer mozda je to bilo to. I nema uzasavajucijeg pitanja od tog. I nema osudjivajucije pomisli. "A" ponirajucijeg nema od toga. Ni sa time.
Nekako se uvek potrefi ta naknadna pamet. I sazimajuca introspekcija.
Ne moze to valjda u nedogled.
Znas da je vrag odneo salu kad glava pocne da pada od uzora. I precutane reci.
No comments:
Post a Comment